arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Никола Жутић: Хрватски бискупи екстремнији од Ватикана

31. март 2019.

Уочљиво је да ватиканска хијерархија, на челу са папама, у новије време све чешће диже руке од свог фанатичног националног продукта   Писмо Хрватске бискупске конференције, које је недавно објављено „мимо црквене и цивилизацијске праксе”, а упућено у новембру 2018. патријарху Иринеју, оптужује СПЦ, патријарха српског и епископа бачког Иринеја за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској. Свети архијерејски синод писмо је добио у службеној форми и оно се по правилу не може износити у јавност без сагласности примаоца. Новинар „Политике” у чланку „Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе” (8. фебруар 2019) пита се због чега је управо сада објављено писмо у којем хрватски бискупи „добронамјерно” износе свој

Добрица Ерић (1936. – 2019.)

31. март 2019.

….”И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха и у којој светли прах мојих предака”…. Хвала и вечна слава нашем учитељу, брату и пријатељу! Рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила. Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе

Фото: Amos Ben Gershom/Israeli Government Press Office via Getty Images

НАЈАВА: Семинар – Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту

31. март 2019.

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са мрежном организацијом Тераформинг из Новог Сада са одјељењима у Амстердаму и Стокхолму, организује семинар под називом Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту. Семинар се организује са циљем да подржи архивисте, библиотекаре и музејске раднике да преузму активнију улогу у образовању о Холокаусту и другим злочинима и догађајима у Другом свјетском рату. Посебан циљ је да се библиотекари, архивисти и музејски радници охрабре и развију сопствене образовне програме и садржаје о лoкалној историји базиране на сопственој грађи и изворима. Молимо Вас да потврдите своје присуство до 1. априла 2019. године како бисмо Вам, након семинара, могли уручити сертификат

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

ВИДЕО – Емисија “Агора”: Покољ је име геноцида над Србима

30. март 2019.

Зашто се Србима догађају толике муке, народу који је толико посвећен себи и свом опстанку? Многи су покушавали, чак и у метафизику да уђу, трагајући за одговором  докле нам је моћ трпљења и подношења и зашто се Србима догађају ствари које се догађају. Да ли нас тешке казне сустижу због заборава самих пред собом? На тему Покоља, злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске и одговоре на ова и друга питања о страдању Срба, послушајте у емисији “Агора” чији је гост  био  управо доктор Душан Басташић, предсједник удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке. Извор: РАДИО СНАГА НАРОДА

АУДИО – Басташић. Зашто Српска и Србија не организују комеморативни скуп код Јасеновачког цвијета?

30. март 2019.

На Биг радију у Бањалуци, данас је гостовао Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. Зашто политичко водство Срба из Хрватске треба да бојкотује предстојећу коеморацију у Јасеновцу? Зашто Српска и Србија не организују комеморативни скуп код Јасеновачког цвијета? Зашто се за јасеновачко-доњоградинско стратиште не тражи статус Меморијалног дистрикта? Зашто је геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именован као Покољ? О тим и неким другим темама послушајте Извор: Редакција Јадовно 1941.    

Сутра се навршава 28 година од “КРВАВОГ УСКРСА” на Плитвицама

30. март 2019.

Сутра се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка “Плитвице”, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Акција је услиједила због погибије “редарственика” Јосипа Јовића, који је проглашен “првом жртвом домовинског рата” иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи “Истина мора изаћи ван” записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване “пумпарице” – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа

Kњига о злу у нама и око нас

30. март 2019.

Роман „Џелат“, Слободана Гавриловића, представљен је у пуном Читалишту Народне библиотеке Ужице. Исповест партизанског џелата Видана из пожешког села Годовика, који је током Другог светског рата убио „по наређењу и личном уверењу“ око 2.000 политичких неистомишљеника тадашње власти, а који је у 13 наврата избегао сопствену смрт, Гавриловић је преточио у роман, реалистичних и емотивних приказа, указујући на таму у нама и око нас. Догађаји су истинити, имена ликова аутентична, али не и њихова презимена, а Гавриловић је објаснио да је повод за настанак романа његово дугогодишње истраживање судбине Живојина Павловића, предратног револуционара и интелектуалца кога су комунисти стрељали 1941. године у Ужицу, а које га је довело и до

Kaд je Пaг прeдaн тaлиjaнскoм oкупaтoру, лoгoр je рaсфoрмирaн, a вeћинa лoгoрaшa пoбиjeнa – увaлa Слaнa Фото: Дaвoр Koњикушић

Слaнa, тo je њeнo имe

29. март 2019.

‘Нoвoсти’ у пaшкoj увaли кoja je билa диo ширeг лoгoрскoгa кoмплeксa Jaдoвнo – Слaнa – Meтajнa: Дa je лoгoр у кojeм je зa три мjeсeцa 1941. убиjeнo вишe oд 8.000 људи joш свojeврсни тaбу, пoкaзaлo je и лaњскo прoтjeривaњe eкипe кoja je o тoмe снимaлa дoкумeнтaрaц. ‘Људи нeгирaњeм жeлe зaштитити унукe, aли нe рaзумиjу дa ћe духoви и дaљe хoдaти мeђу њимa’ – кaжe пензионисани прoфeсoр Дaни Нoвaк, чиja су бaкa и тeткa билe зaтoчeнe у Meтajни Јесeнскa бурa рaстjeрaлa je пaртиjaнeрe сa Зрћa, купaчe с плaжa и туристe из грaдoвa. Oстрвoм Пaгoм влaдa зимски спoкoj. Kaмeн упиja свe звукoвe и крoз тишину хoдaмo кoпнoм прeмa увaли Слaнa или увaли

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. март 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Славили саборци “крваве Азре”

27. март 2019.

Обележавање годишњице злогласне 103. бригаде ХВО у Дервенти погодило логораше. На скупу правоснажно осуђени злочинци, као и припадници ОС БиХ Скандалозно обележавање 27-годишњице од оснивања 103. бригаде Хрватског већа одбране (ХВО) у Дервенти, која је за овдашње Хрвате витешка, а за Србе злочиначка, погодило је и огорчило дервентске Србе логораше, који су прошли голготе Рабића и других логора, формираних по упаду војске Хрватске априла 1992. Свечаност је у понедељак уприличена на гробљу, надомак бившег логора на Рабићу, у организацији Удружења драговољаца и ветерана Домовинског рата Дервенћана (УДИВДР). На гробљу, баш уз објекат некадашњег мучилишта за Србе, како је и речено, одржана је главна церемонија полагања венаца, а миса задушница обављена

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

НАЈАВА: Јавни час – Логор Топовске шупе

26. март 2019.

Центар за примењену историју (CPI) позива све заинтересоване да се у недељу 31. марта 2019. придруже јавном часу о логору Топовске шупе. Окупљање је предвиђено за 12.00 часова на платоу у Табановачкој улици бр. 11. Овај јавни час водиће историчар Милован Писарри, директор CPI. Учешће је бесплатно. У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

26. март 2019.

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

25. март 2019.

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Шушановићи

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА