Hrvatska Архиве - Страница 18 од 41 - Јадовно 1941.

Гидеон Грајф: Уклонити плочу Степинцу у Јерусалиму, знамо да он није био племенит човек

1. октобар 2019.

То је трагедија Хрвата данас. Они су убедили себе да је тај режим био у реду и да су се злочинци понашали коректно… У противном би читава њихова концепција света пропала, изјавио је Гидеон Грајф. Фото: Загребачка надбискупија Историчар холокауста Гидеон Грајф апеловао је на папу Франциска, председника Израела Рувена Ривлина и премијера Бенјамина Нетанијахуа да се уклони спомен-плоча у Старом граду у Јерусалиму посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу. Реч је о контроверзној личности у историји Балкана због подршке фашистичком хрватском усташком режиму у Независној Држави Хрватској, који је починио геноцид против Јевреја, Срба и Рома током Другог светског рата, преноси Times of Israel. Спомен-плоча је постављена на Аустријском хоспицију,

Промовисан „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића

1. октобар 2019.

У организацији „Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније“ јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића. У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца. Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд. Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић. – И поред неимаштине,

The Memorial in Honour of 6 150 Serbs Murdered by Bosnian Muslims and Croats in Stari Brod, Visegrad presented

1. октобар 2019.

In Stari Brod near Visegrad, the Memorial Museum was consecrated as well as parastos (an Orthodox Christian memorial service) for the Serb victims of the Bosnian Muslims and Croats, who were allied to Nazi Germany. The suffering of 6,150 Serbs in the Sarajevo-Romanija region and Podrinje on March 42 on the banks of the Drina River is a double crime, as their fate has been silenced for decades. Аuthor: Grey Carter Photo: SRNA; edited by Drake Lazarus Monument to the victims who leapt into the river to avoid rape, torture and murder at the hands of Croat and Bosnian Muslim Nazis; Services are held each year to commemorate the victims. The memorial

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

30. септембар 2019.

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици. У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“

У Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп (ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У суботу, 28. септембра 2019. навршило се 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Тога дана усташе су у селима поубијале готово све које су затекле. Парастосу и комеморативном скупу присуствовало је свега десетак потомака и поштовалаца жртава. Парастос у цркви Св. Георгија у Грубишном Пољу, служио је Отац Славен Јовичић. Након тога, мала поворка се упутила према споменику над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини гдје су запаљене свијеће и положени вијенци а присутнима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Слиједио је одлазак до споменика над масовном гробницом у Кишовом јарку гдје су запаљене

Теслић: Премијера документарног филма „Влајићки мученици“(ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У сали теслићког биоскопа, у петак 27. септембра 2019, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”, аутора Алексе Kасаповића. О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе

Црква канонизује српске мученике

29. септембар 2019.

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода. Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље. ГРАМАТЕ Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из

Прећутана поглавља вишеградске хронике

29. септембар 2019.

Победе српског народа о којима се довољно не говори (3): Најновија саопштења из западних амбасада у Сарајеву показују истрајност у настојању да се у српском народу пригуше сећања на страдања која су се десила током Другог светског рата. Иако њено појављивање с пролетошњом, мартовском вишеградском смотром поштовалаца и настављача традиције Равногорског покрета нема директне везе, књига Предрага В. Остојића Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942, која је управо изашла из штампе, посредно објашњава дубоку симболику и суштину вишегодишњих вишеградских окупљања присталица Равногорског покрета, а на последњи мартовски скуп који се није разликовао од скупова одржаних претходних година уследила су неочекивано оштра реаговања из Сарајева, из амбасада Сједињених Америчких

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

75 година од заборављеног геноцида над Србима у Банијском трокуту

29. септембар 2019.

Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке / Баћинске Кречане, Стазу и др.мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и

Антонић: Срби немају гаранцију да се Хрвати са `трећим ентитетом` не би против њих удружили са Бошњацима

26. септембар 2019.

МОГУ ЛИ ХРВАТИ БИТИ СРБИМА САВЕЗНИЦИ У БиХ ПРЕФЕРАНСУ – НЕ БИ ЛИ ТО БИЛО ПРЕВИШЕ РИЗИЧНО? Хрватска не личи на заокружену државу, већ више на гранични појас – пошто је заједно с Крајином и настала као штит према Турцима. „Она нема стратешку дубину и може се пресећи готово на сваком правцу, те као таква може да постоји само под нечијом заштитом“. Кад нема НАТО-а, нема ни Хрватске. То је основна хрватска слабост, па се око тога онда може и направити договор с Хрватима Варијанта 1 да Хрватска исправи ову стратешку аномалију је да прогута целу БиХ и избије на Дрину. Али, ако би се по моделу „Олује“ НХ2.0 решила

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Позитивна оцена за текст Нацрта закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

23. септембар 2019.

Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници академске заједнице, установа културе, научних института, невладиног сектора, Савеза јеврејских општина Србије, и представници Националног савета ромске националне мањине. Присутнима је представљен концепт будућег меморијалног центра, као установe културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра „Старо сајмиште“, односно простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватног логора Земун“. Основна делатност Меморијалног центра „Старо сајмиште“ биће прикупљање, чување, излагање, истраживање

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Гидеон Грајф – Како је Свети Сава задужио Јевреје

23. септембар 2019.

Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили. Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором Гидеоном Грајфом, историчарем специјализованим за период Холокауста, стручњаком за Аушвиц и Зондеркомандо, главним историчарем на Институту за образовање, документовање и истраживање холокауста „Шем Олам“ у Израелу, главним историчарем Фондације за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију и шефом Међународне експертске групе ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ. Недавно сте послали писма папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Бењамину Натанијахуу, бечкoј надбискупији и аустријској влади у којима захтевате уклањање меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу, постављене у

У Ротердаму о Јадовну 1941. и култури сећања, памћења и заборава код Срба

20. септембар 2019.

Црквена општина Свете Тројице у Ротердаму, на Малу Госпојину, у сарадњи са удружењем грађана Јадовно 1941, организује приказивање изложбе „Моје Јадовно“, пројекцију филма „Крст над јамом“ и бесједу на тему културе сећања, памћења и заборава код Срба. Гост је др Душан Басташић, оснивач и председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке.