arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПРЕДРАГ САВИЋ: ЗАШТО ЈЕ ДУБРОВНИК БИО ОАЗА СРБА РИМОКАТОЛИКА

8. март 2021.

Једна заборављена студија Ратка Пасарића открива зашто је у Дубровнику некада било толико много Срба римокатолика. „Времена има довољно за све оне који ће га добро искористити„ Ова мудра мисао Леонарда да Винчија потврду је доживела и након објављивања првог издања Госпара др Мата Грацића. Нова сазнања о Мати Грацићу и његовим дубровачким Србима, низала су се као траци. Добијали смо и одговоре на питања која су нам у први мах била нерешива или тешко објашњива. Тако нам је недостајао и већи део одговора откуда толико велики број Срба римокатоилика у Дубровнику. Захваљући Николи Милованчеву, историчару из Љубљане добили смо важне смернице како да подробније појаснимо откуд српски живаљ у

ХЕРЦЕГОВИНА У СУЗАМА: Хиљаде вјерника испратило владику Атанасија до вјечне куће у Тврдошу (ФОТО+ВИДЕО)

7. март 2021.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије сахрањен је данас у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.  Претходно је испред Саборног храма у Требињу служена заупокојена литургија и опијело, а потом је улицама Требиња ка Манастиру Тврдош кренула погребна поворка са земним остацима блаженопочившег владике Атанасија. Послије одслуженог Јутрења и опијела упокојеном умировљеном Епископу Атанасију, пред требињским Саборним храмом служена је Божанствена литургија. Сабрањем је началствовао Његово преосвештенство Митрополит дабро-босански Хризостом, уз саслужење више Епископа: жичког Јустина, диселдорфског и њемачког Григорија, будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, западноамеричког Максима, нишког Арсенија, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, диоклијског Методија и захумско-херцеговачкиг Димитрија, који су саслуживали и током Јутрења са опијелом, а којима

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

26. новембар 2020.

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

МИЛОШ МАРКОВИЋ: Бити равнодушан према Пребиловцима, значи бити бездушан!

26. август 2020.

Од Пребиловаца је остало само име, од људи – нико! Ни дете у колевци из 62 фамилије којима посвећена су Угашена огњишта! Готово сви су, у једном дану, пресељени у јаму! Више од пола села, њих око шест стотина, нашло је заједничку гробницу у јами у Шурманцима. Био је леп дан, летњи дан, шести август. Претходних и у данима послије шестог августа, у Пребиловцима и околини убијено је око две стотине Срба из овог најтрагичнијег српског села. Тих дана и Неретва je текла обојенa људском крвљу. Пише: Милош Марковић Има нешто чудесно, фаталистичко у том 6. августу. И само сунце, у земљи где излази, тог датума је видело Хирошиму, а

Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец

12. август 2020.

Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену. Шестог августа 1941. године, локалне усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца у јужној Херцеговини, њих око 600 душа. Према подацима хрватског оружништва (жандармерије), усташе су „у августу 1941. убиле 820 Срба из Пребиловаца из 54 породице нико није преживео, а преживело је њих укупно 170, од којих су 15 жене, девојке и деца млађа од 15 година“… Под командом Ивана Јовановића званог Црни, усташки масакр у Пребиловцима, како званично стоји, извршиле су хорде

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

САВО СКОКО: Јун кад је пољем рађала смрт

30. јун 2020.

На сабиралишта код Мркоњића, Дријењана, Драчева и Величана сливале су се дугачке колоне ухапшеника. Највише их се прикупило код села Мркоњића, око 80. Исушени део Поповог поља, који је тога јутра личио на узаврео пчелињак, одједном је опустео; по њему су лутали узнемирени коњи и волови, а по неузораним њивама биле су разбацане ралице, плугови, јармови, тељизи, делови одеће… Нови талас усташког геноцида сручио се 23. јуна и на Попово поље. Био је сунчан и топао јунски дан, па су вредни поповопољски ратари у рану зору кренули да обраде исушено земљиште у Попову пољу (као за пакост вода се те године споро повлачила са поповопољских њива); позвали су у помоћ

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Крвави Видовдан у Заборанима код Невесиња

28. јун 2020.

Херцеговина, та митска земља, кроз вијекове је била симбол слободе српскога народа. Непокорни дух херцеговачких горштака одолијевао је „домаћим” и страним окупаторима на врхунцу њихове крвожедности. Неријетко је била бедем пред којим су се ломила душманска копља, али и оно поднебље из чијих су се кршâ и врлети дизали устанци за ослобођење васколиког српства са далекосежним историјским посљедицама. Али како је слобода одувијек подразумијевала страдање, тако је и Херцеговина понијела крст првомученика, поставши симбол српске голготе раван оном косовском. Нажалост, знана и незнана стратишта овог светосавског краја, зуб времена неминовно препушта забораву. Придворица, Пребиловци, Корићка јама, иако би требали бити мјеста ходочашћа, још увијек су колико-толико присутни у колективном сјећању

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и  предлог  удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског  народа у Независној Држави Хрватској  назове речју „ПОКОЉ“.  Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност  удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као  „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља,  уместо садашњег  преовлађујућег

Слободанка Тановић

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

27. јун 2020.

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година. „Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав. Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо,

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

23. јун 2020.

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч“, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

ПРИДВОРАЧКА ЈАМА – Неморално, безочно и дрско је да се насљедници злочиначке комунистичке идеологије појављују на поменима српским жртвама

19. јун 2020.

Мјесец јун, у српском народу, обиљежава се као мјесец страдања српског народа у Другом свјетском рату, посебно у крајевима западно од ријеке Дрине. Тада се сјећамо невиних српских жртава које су на монструозне начине убиле усташе (Хрвати и муслимани), често комшије убијених Срба, па чак и њихова родбина. Убијени Срби били су обични људи, цивили. Важно је напоменути да у том периоду на простору јужне Херцеговине нису постојале организоване војне јединице четника (ЈВуО), као ни партизана. Срби убијени 1941. године нису били припадници ниједне војске Прве партизанске јединице формирају се крајем 1941. године, док се ЈВУО формира у љето 1942. године, послије партизанских злочина над Србима Херцеговине, почињених од октобра

И стари се женили ради порода

13. јун 2020.

Данило Надаждин има тридесет и седам година. Живи у селу Пребиловцима близу Чапљине. Он jе jедан од ретких људи у том селу коjи има тридесет и седам година. У селу има седамдесетогодишњака, али нема тридесетогодишњака. Између Данила Надаждина и њему по годинама наjближег човека, постоjи велика празнина. Наjближи по годинама човек, ниjе чак ни одрастао. Има свега петнаест година. У Пребиловцима, крашком селу, где се вода пиjе из чатрња, где су вртачице малене и посне, где су куће од камена, кров од камена, небо од камена, у том прибрдском, усиjаном селу догађале су се страшне ствари. Због тога jе Данило Надаждин несрећан. Због тога Надаждин има смао два-три исписника. Због

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

4. јун 2020.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА