arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Грујичић : НАТО је од нас направио експериментални полигон

Прелиминарни резултати научномедицинске студије показују пораст учесталости малигних болести, а нарочито леукемије код деце од пете до девете године. Број деце оболеле од малигних болести крви и мозга у великом је порасту и од 1999. године је сваке године све већи. Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију Kлиничког центра Србије, која је и чланица Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, каже да су клиничари увидели да су болести чешће, да захватају све млађу и млађу популацију и да су агресивније. То је посебно било изражено између 2007. и 2012. године и то посебно када су тумори мозга у питању. “Ми знамо да је наступило огромно загађење у априлу 1999. Чак

Условна казна за Ерцега и забрана приступа споменику

Зорану Ерцегу, који је на откривању споменика првом предсједнику Хрватске у Загребу викао да је Фрањо Туђман – злочинац, одређена је казна од 15 дана затвора, условно 12 мјесеци. Tо значи да у идућих годину дана не смије поновити дјело јер ће онда ићи 15 дана у затвор, наведено је из загребачког Прекршајног суда. У образложењу се наводи да је Ерцегу забрањено да се наредних годину дана приближава Туђмановом споменику. До инцидента је дошло прошлог децембра, када је откривен споменик Туђману, уз присуство цијелог државног врха. Ерцег, сплитски ратни ветеран, повикао је да је Tуђман злочинац. Одмах потом је физички нападнут, а реаговало је и обезбјеђење које га је предало

Culibrk_01.jpg

Алојзије Степинац: Да је већа слобода и довољно радника Србија би била за двадесет година католичка

„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у

Предавање Моје Јадовно и свједочење Илије Ивановића

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона  1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду,  испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса  усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања.  Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у  Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље,  освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – јадовничком“  знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и

Музеј Холокауста у времену нетолеранције

Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике. У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације. Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току

Потпуни преокрет: Тајани спреман да обиђе места страдања Словенаца и Хрвата

Председник Европског парламента Антонио Тајани, који је разбеснео хрватске и словеначке политичаре изјавом о „италијанској Истри и Далмацији”, рекао је да је спреман да посети некадашњи нацистичко-фасистички логор у Трсту, у којем је убијено хиљаде Словенаца, Хрвата, Јевреја и италијанских антифашиста током Другог светског рата. Он је то рекао након што га је словеначка политичарка и комесарка ЕК за саобраћај Виолета Булц позвала да заједно одају почаст жртвама убијеним код јаме Базовице и логор Рисиера ди Сан Саба у Трсту, преноси Хина позивајући се на мариборски лист „Вечер”. „Историја је историја, али из ње учимо и тако постајемо мудрији. Зато вас позивам да заједно обиђемо жртве Базовице и жртве логора

Линта: Напад на спортисте не изненађује у земљи чији је темељ усташтво

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да недавни свирепи физички напад на ватерполисте „Црвене звезде“ у Сплиту није изненађење, ако се узме у обзир неспорна чињеница да је данашња Хрватска настала на темељима нацифашистичке НДХ. Линта је указао да је Сплит један од многих градова у Хрватској гдје је током деведесетих година прошлог вијека извршено брутално етничко чишћење Срба и отимање и уништавање српске имовине, као и да су Срби брутално премлаћивани и мучени на најразличитије начине и дио њих убијен у сплитском логору „Лора“. „`Лора` је од 1992. до 1997. године била логор смрти и кроз њега је голготу прошло преко 1.000 српских цивила, војника и

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

Пaтријарх: Хрватима смета што више уважавамо папу

Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, истиче да од њих ништа друго није ни очекивао и да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, вређа жртве и хушка на рат одговара да од њих ништа друго није ни очекивао и истиче да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих. Патријарх је за Курир најавио одговор хрватским бискупима. „Они се жале што ми (СПЦ) више уважавамо папу него њх, њима то смета. Ми имамо своје мишљење о папи, за разлику од њих. Не распирујем мржњу нити хушкам на рат, нити вређм

Јосип Бозанић (Фото: FaH)

Католичка црква у Хрватској обележила годишњицу смрти Степинца

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одржао је беседу у загребачкој катедрали поводом 59. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, чија улога пре, током и после Другог светског рата још није разјашњена.   У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске – није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину. „Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини“, запитао је

Александар Ђорђић – најмлађа жртва муслиманског терора у Зворнику

Данас се навршава тачно 26 година од како су муслимански екстремисти из зворничких и сребреничких села заувек прекинули живот дечака Александра Ђорђића. Александар је имао само годину и по дана када је убијен а за овај злочин до данас нико није одговарао. У периоду од 1992. до 1995. муслимански агресори и екстремисти – припадници злочиначке тзв. Армије БиХ убили су више од 1100 грађана Зворника. Међу жртвама је велики број жена и стараца а убијено је и 21 дете српске националности. Спаљено је више од 30 српских села и заселака а порушене су и демолиране готово све православне цркве али и сеоска гробља. 10. фебруара 1993. муслимански злочинци су на врло окрутан и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.