Genocide Архиве - Страница 26 од 42 - Јадовно 1941.

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

18. мај 2019.

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

17. мај 2019.

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

15. мај 2019.

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. мај 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Остоја Војиновић: Дан када је потписана дозвола за геноцид

13. мај 2019.

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић потписао је 13.маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и мир“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба представљала је “правни основ“ за хрватске усташке власти којом је отпочело истребљење Срба, Јевреја и Рома.На основу те уредбе започело се са прогањањем, убијањем, покрштавањем и протеривањем Срба,а оно што је касније уследило био је геноцид и страшни и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, у којем су људи убијани, мучени, бацани у јаме. Крајен Другог светског рата, 6.маја 1945.

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

БОЖАНА — БОЈА ЛАЛИЋ, удата РАДЕТА: Коме је вика, томе је и лика…

Ране Боје Лалић

10. мај 2019.

Село Губер jе jедно од наjљепших у Ливањском пољу. На самоj перифериjи Ливна, са лиjепим новим кућама, широким авлиjама, шталама, помоћним зградама и богатом маханизациjом, подсjећа на шумадиjска села. У jедноj од тих нових кућа, уз саму магистралу, нашао сам у љето 1990. године Божану – Боjу Радету, родом од Лалића из Руjана. Мало приjе тога jоj ненадно умро муж и остала сама да се виjе у пространоj кући. Навикла jе Боjа да губи и трпи ударце, цио живот jоj губљење, али године учиниле своjе и више нема снаге као некад да стисне срце, да претрпи и сакриjе сузу. Поготову кад говори о паклу jаме Равни долац, коjи jе и

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

8. мај 2019.

У Дому Војске у Београду отворена је изложба „Дјеца у рату“, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. „Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити“, рекао је Вулин.

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Дарко Момић: Покољ и геноцид

4. мај 2019.

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и