Геноцид Архиве - Страница 57 од 119 - Јадовно 1941.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

22. март 2023.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

ВЕЛИЧАЊЕ ЗЛОЧИНЦА У СРЦУ ЕУ: Хрватска посланица поносна “потврдом светости” Степинца

22. март 2023.

Скандалозна конференција о лику и делу кардинала Алојзија Степинца, у режији европосланице Жељане Зовко одржана је данас у Европском парламенту. Упркос протесном писму коју је дипломатска мисија Србије при ЕУ упутула организаторима, скуп није отказан. Хрватска посланица похвалила се да је догађај успешно завршен и истакла да јој је “част што је њиме успела да допринесе расветљавању истине која потврђује светост блаженог Степинца”. У протесном писму наше дипломатске мисије изражено је дубоко жаљење због “посебног истицања лика и дела Степинца у просторијама ЕП, имајући у виду да је реч о историјској фигури која у “Србији отвара болна поглавља из прошлости”. Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко

Часне сестре су ињекцијама убијале децу

22. март 2023.

Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

21. март 2023.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге “Геноцид на Кордуну”, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Протест uдружења Јадовно 1941. против параканонизације Алојзија Степинца у Европском парламенту

19. март 2023.

Кардинала Независне Државе Хрватске, Алојзија Степинца, поново ће у Европском парламенту покушати приказати као светог, на конференцији коју 21. марта организује ЕУ посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а. Пише: Др Душан Басташић Након што је под кровом Европског парламента, институције израсле на тековинама антифашистичке Европе, служена миса, промовисана књига и постављена изложба о Алојзију Степинцу, сада се најављује и конференција о том пресуђеном ратном злочинцу, на којој га се жели лажно приказати као свеца. Неприхватљива је изјава портпаролке Европског парламента, Делфин Колар, да све то не организује Европски парламент. Дакле, слиједи да се конференција и све пратеће манифестације „само“ дешавају под кровом Европског парламента. На тај начин се свему томе

Протесно писмо Института за истраживање Јасеновца (JRI) из Њујорка

18. март 2023.

Реаговање Бари Литучиja, ( Barry Lituchy ) извршног директора Jasenovac Research Institute (Институт за истраживање Јасеновца) из Њујорка. Писмо упућено Предсједници Европског Парламента под насловом: „Поштована госпођо председнице Метсола – Откажите и поништите Степинчеву конференцију у вашем парламенту“. Поштованој Роберти Метсола Председници Европског парламента 17. марта 2023. Поштована госпођо председнице, Наша организација је током претходних 25 година посвећена очувању сећања на Холокауст у Југославији, упознавању света са злочинима који су ту извршили фашистички режими током Другог светског рата и тражењу правде за жртве. Наш слоган „Нек се истина сазна“ је само први корак ка достизању правде. Пишемо Вам јер смо запрепашћени и дубоко растужени вешћу да је Европски парламент дозволио

Изношење мртве дјеце из вагона допремљених из комплекса Јасеновачких логора у Загреб

17. март 2023.

Жељезничка постаја у Загребу, љето 1942. Добровољне сестре Црвеног крижа износе мртву дјецу из вагона допремљених из комплекса Јасеновачких логора након Козарачке офанзиве. До сада необјављена фотографија. Удружење Јастребарско 1942. Извор: Бојан Милијашевић – Фесјбук страница Везани прилози:

Саопштење поводом најављене конференције о Алојзију Степинцу у Европском парламенту

16. март 2023.

Припадници Удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини, као потомци преживјелих Геноцида који је спровођен у НДХ, сматрају да имају и људску и сваку другу обавезу да реагују на овакве провокације. У Јеванђељу по Матеји Исус Христос је рекао: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ Ова порука нам много тога говори – колико кроз историју, толико, а можда још и више, данас. Нисмо случајно почели наше саопштење овим цитатом из Библије, јер је данас тешко препознати ко је прави вук, а ко вук маскиран у овцу. Повод за ово оглашавање је најављена конференција о хрватском кардиналу Алојзију Степинцу која ће

Кирин. Света Недеља

16. март 2023.

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

ВЕЛИЧАЈУ СТЕПИНЦА У СРЦУ ЕУ: Скандалозна конференција у Европском парламенту о злочиначком хрватском кардиналу

15. март 2023.

Кардинал из епохе злогласне НДХ Алојзије Степинац поново ће у Европском парламенту бити приказан као светац, на конференцији коју организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ. Г. ЧВОРОВИЋ – М. СТАНОЈКОВИЋ Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко време “скинута” са дневног реда Ватикана, 21. марта о контроверзном надбискупу, који је заслужан за присилно превођење у католичку веру и игнорисање масовних убистава Срба у логорима, биће говора у суперлативу и то у срцу ЕУ. Организаторка је нагласила да ће окупити истакнуте говорнике који ће дати осврт на живот и оставштину “блаженог Алојзија Степинца”, укључујући монсењора Јурја Батељу који ће представити своју књигу о Степинцу,

Помозимо обнову Манастира Медак у Лици

14. март 2023.

Позивамо Вас да заједничким снагама подржимо обнову Манастира Медак у Лици. Медак, код Госпића, спада у најзначајније црквене центре у Епархији горњокарловачкој. У својој бурној историји Медак је више пута остајао пуст, али је црквени живот увек имао улогу духовног охрабрења верног народа. Својевремено је у овом селу постојао владичански двор, капела Светог Георгија, Храм Покрова Пресвете Богородице, као и храм посвећен Светом Јовану. Такође, 1752. године отворена је школа у којој су се ученици спремали за свештенички чин. Данашњи Храм Усјековања главе Светог Јована Крститеља подигнут је на новој локацији 1724. године и освештан 1884. године. Манастиром је проглашен 2006. године, будући да је овај простор одувек био стециште

Бањалука добија први Календар духовних и историјских догађаја (ВИДЕО)

14. март 2023.

Бањалука би ускоро требало да добије први Календар духовних и историјских догађаја, саопштено је након састанка представника града и удружења која баштине традицију. Циљ је очување историје и идентитета. Његовање традиције и културе основни су предуслов за опстанак и очување идентитета. Народна игра и пјесма неизоставан су сегмент, али и амбасадор српске тековине. – Жеља нам је да у наредном периоду још више посветимо пажњу овој области, зато смо данас у пуном саставу да заједничким снагама дођемо до што квалитетније реализације првог календара духовних и историјских догађаја – навела је Оливера Чудић Асоцијација бањалучких културно-умјетничких друштава и ансамбла народних игара и пјесама. Заштита историје и културе задатак је сваке локалне заједнице,

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

14. март 2023.

“И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.“ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

14. март 2023.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

Западна Босна – Књига Јадовно 1.

13. март 2023.

Највећи број Срба и Јевреја који су из западне Босне транспортовани у логор Јадовно био је из Бањалуке, Кључа, Кулен Вакуфа, Горњег Вакуфа, Босанске Крупе, Босанског Новог, Бихаћа, Велике Кладуше и Врнограча. Масовна хапшења у Бањалуци су усташе извршили ноћу између 10. и 11. јула, као и сљедећег дана, по налогу стожерника Велике жупе Сана и Лука Виктора Гутића. Међу заточенима је било више православних свештеника из Бањалуке и њене околине. Ухапшен је и академски сликар Шпиро Боцарић, родом из Будве, иначе директор Етнографског музеја у Бањалуци. Њега су 6. јуна усташе смијенили с дужности и затворили, а затим пустили кући, да би га 12. јула изнова ухапсили, а 19.