Геноцид Архиве - Страница 121 од 122 - Јадовно 1941.

У Доњој Градини отворена изложба о жртвама Холокауста

28. јануар 2019.

Сјећање на геноцид и Холокауст није само цивилизацијски дуг према жртвама, него и важан чинилац у обликовању будућности. Ове ријечи чуле су се јуче у спомен подручју Доња Градина, једном од највећих стратишта концентрационог логора Јасеновац. Изложба аутора Мирка Димића обилује фотографијама, свједочењима и историјским чињеницама које, истиче Димић, повезују злочин над српским и јеврејским становиништвом у Другом свјетском рату на овим просторима. “На простору од некаквих 500 км2 страдало је 17 или 18 хиљада жртава. Наравно, не само у логорима, то су укупне жртве, али нам све говори да је преко 53 одсто локалног становништва страдало у том периоду”, каже Мирко Димић, историчар и аутор изложбе “Козарска Дубица –

Заборављени праведници са Кордуна

27. јануар 2019.

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

26. јануар 2019.

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска. Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

16. август 2018.

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару. Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

People that love people…

30. јун 2015.

Ћирилица In Memoriam : former Honorary Consul of Serbia, Kalman Samuels/1927.-2011./, Montreal/1/ Kalman Samjuels Often, while resuming past days, with joy and respect I do remember late Mr. Kalman Samuels, a distinguished lawyer and Honorary Consul of Yugoslavia and Serbia in Canada. Having had a privilege of working with him in the best interest of Serbia and its citizens in Canada, during the period of 2006. and 2007, added great value to my personal and professional life. Several times we discussed turbulent global situation and its prospects. Never had we neglected the tragic genocidal history of The Independent State of Croatia that had exterminated hundreds of thousands of Serbian civilians

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941., за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

05. 04. 2014. – Exhibition “My Jadovno” in Oslo

15. април 2014.

Српски The Association of Citizens Jadovno 1941 from Banja Luka, with the help of donors from the Serbian Orthodox Church Municipality St. Vasilije Ostroški in Norway, organized the exhibition “My Jadovno” in Oslo. Besides numerous guests and representatives of the Serbian Diaspora in Norway, the opening was also attended by Secretary of the Church Committee in Oslo Bojan Rakonjac and priest of this parish Goran Bosić, as well as representatives of the Embassies of the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina in Norway. After the opening of the exhibition, the President and the Secretary of the Association “Jadovno 1941”, Dušan Bastašić and Predrag Lozo held a lecture on the genocide

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Otac Jovan Ćulibrk i profesor Srboljub Živanovic o Jasenovcu

„Otac Jovan govori o logoru Jasenovac, posrnuću Srpske nacionalne svijesti, kao i

Милорад Бајић – Јадовно

У јединственом документарном филму о Јадовну, Бајић нуди ексклузивне снимке које је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља