arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Spomen_ploca_na_crkvi_u_Velikoj_Kladusi.jpg

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ

На данашњи дан 1941. године довршено jе убиjање око 7.000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. Усташе су на стратишту Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара, од 30. jула до 14. августа 1941. године убили 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце, Само из села Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугословенска воjска ископала противтенковске

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен  је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

Ужаси над јамама

За само три часа усташе су у Шурманачку jаму бациле од 500 до 600 жена, дjеце и стараца из села Пребиловаца, док jе током рата у њу бачено више од 3.000 Срба… Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У бестиjалним масовним убиствима Срба у Пребиловцу посебно су се истакли усташе – Марко Родин, Чутура Иван, извjесни Шарић из Вишића, а преживjели су нарочито истицали срамну улогу Мурата Шоше из Бивољег Брда и његових синова. Усташе су 4. августа тражиле Пребиловчане, већином мушкарце, коjи су се спашавали бjекством у брда. Оне коjе су успjели да ухвате убиjали су на лицу мjеста. Наредног дана усташе су из осталих заселака прикупили све становнике, махом жене, дjецу

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Обиљежавање 80 година од страдања Пребиловачких мученика почиње у сриједу (ВИДЕО)

Пребиловци и Епархија захумско-херцеговачка и приморска ове године обиљежавају 80 година од страдања Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Обиљежавање овог празника почиње у сриједу, а завршава се у петак 6. августа, када ће бити служна Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање празника Пребиловачких мученика почиње предавањем ректора Цетињске богословије Гојка Перовића у амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима код Чапљине. – Дан након тога имамо промоцију књиге о страдању Срба чапљинског краја у Првом свјетском рату, а након тога гостовање тројице историчара – навео је Марко Гојачић, парох чапљински. Централна прослава празника Пребиловачких мученика је у петак, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

“Спелеолози” ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

Matija_Beckovic.jpg

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

Академик Матиjа Бећковић каже да се “кост не може до краjа уништити нити спепелити, и да jе из пребиловачке разорене костурнице никао Храм Христовог васкрсења”… Српски књижевник и академик Матиjа Бећковић сматра да jе битно одржати сjећање у српскоj колективноj свиjести на усташки злочин над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату, али и на злочин над њиховим костима у рату деведесетих. Бећковић истиче да jе “тешко знати шта jе било нечовечниjе – истрага живих или мртвих”. “Битно jе одржати сећање на Пребиловце зато што смо доживели ово што смо доживели. Што их се нисмо сећали и што смо их заборављали, што нисмо имали ниjедно српско стратиште на коjима су

Литургија и парастос у Садиловцу

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

Губин: Помен убијеним Србима

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

Глина стара Глинска црква

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

Село Горње Табориште налази се на подручjу општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Баниjи. Удаљено jе око 18 километара северно од Глине, на путу коjи води до села Слатине, на реци Купи. Код села jе и раскрсница путева коjи воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну коjи спаjа Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи. Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свjетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су наjстравичниjа клања и убиjања од Хрвата, своjих комшиjа, доташњих добрих познаника и приjатеља. Доживели су и покрштавање

Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!

Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је том приликом рекао! “Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао “туђи век”, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове “глобалне инфосфере” крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и “пакује у своју подсвест”. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да “хиљаду пута поновљена лаж постаје истина”, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје “истина”. Ваљда понесени комуниколошким

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

У библиотеци “Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

Дејан Микавица: Тамо где су, у Музеју жртава геноцида (какве ли ироније!) стали мишине и никодијевићи, наставиће, по свему судећи ристићи и њихове присталице и истомишљеници

Псеудонаучна и аутошовинистиа тумачења такозваних митова и заблуда из српске историје често су само бизаран, препознатљив и у крајњој линији, злонамеран покушај појединих српских историчара да дају свој несебичан допринос рушењу националне и историјске свести српског народа. Све или скоро све што чини суштину и смисао националног самопоштовања и националног достојанства, нашег духовног и државотворног опредељења излаже се бескрупулозном преиспитивању, ревизији и ниподаштавању и то увек у духу комунистчко-усташке односно левичарско-кротофилске идеологије. Настоје се по сваку цену и на сваки начин обесмислити све етичке вредности српског друштва, његова историјска слава и величина, почевши од средњег века, преко периода турске владавине српским земљама, све до обнове нововековне српске државности. Уместо да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.