arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Даница Мандрапа освојила другу награду на конкурсу о невином страдању у Јасеновцу

Ученица шестог разреда основне школе “Јован Јовановић Змај” Даница Мандрапа освојила је друго мјесто на конкурсу “Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац” у конкуренцији основних школа. На конкурс је пристигло 229 радова. Рад Данице Мандрапе носи наслов “Само ти дијете ради свој посао. Нама је Бог живот вјечни дао”. Да пише на ову тему инспирисала је честа прича њених родитеља који су јој говорили о страдању Срба у Јасеновцу као и прича њене наставнице српскога језика Наде Миљковић којој се пуно захваљује на подршци. “Kонкурс је дошао у прави час и све оно што сам запамтила написала сам у неколико реченица. Овај састав сам посветила свим

Добио шта је заслужио. Млади историчар, ђенерал Недић и кривица за холокауст у Србији

МЛАДИ ИСТОРИЧАР ГОВОРИ  Млади историчар Стефан Радојковић, у емисији „Зашто се свађамо око Јасеновца“(1), говорећи о Милану Недићу чији је квислиншки режим, по њему, умногоме крив за прогон Јевреја, нагласио је да је, после свега,  Недић ипак добио што је заслужио, тиме што је бачен кроз прозор. Зашто је, у стилу иследника ОЗНЕ, млади Радојковић ово рекао, остављамо њему на савести. Ипак, не би требало занемарити његов став о Недићу који сладострасно саучествује у Холокаусту. Зато узнастојмо да видимо шта су сами србијански Јевреји говорили о томе ко их је гонио и убијао по Србији за време Другог светског рата. Наравно, никог не ослобађајући од кривице која се научно и стручно може доказати. СВЕДОЧЕЊЕ

МИЛКА БОШКОВИЋ удата МАЉКОВИЋ: ране никад нијесу зацијелиле

Залогај смо дијелили…

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама. Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку

uzeli_mu_seku1.jpg

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године.   Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Колико је било жртава у Јасеновцу

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи. Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав. „Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског

Фото: Wикипедиа / Wикипедиа Мирослав Филиповић

Зверства које су чиниле усташе да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина

Ове године навршава се 72. година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним? Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују

Дан сећања на жртве Холокауста

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Приказан филм „Завештање“ – Свједочанства о геноциду у злочиначкој НДХ

Дугометражни филм „Завештање“, сачињен од 55 свједочанства дјеце, сада људи у позним годинама, која су преживјела геноцид у злочиначкој Независној држави Хрватској /НДХ/ у периоду од 1941. до 1945. године, приказан је у биоскопској сали требињског Културног центра. Редитељ Иван Јовић рекао је да је кроз филм желио да исприча све битно што су свједоци рекли током пет година рада, гдје је путем изјава свједока и њихових видео-тестамената желио да им подигне филмски споменик као захвалност што су успјели да преживе, остану људи и послије свега не мрзе. „Велики број свједока који су преживјели геноцид први пут је јавно говорио, а један број није желио да се прикажу њихова свједочења

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.