Concentration Camp Архиве - Страница 4 од 11 - Јадовно 1941.

Како сам преживио дјечји логор

19. јул 2021.

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

„Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“ Милоша Бајића

8. јул 2021.

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

14. јун 2021.

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Мастиловић: Лажни историјски мит сарајевских памфлетиста историографије

24. мај 2021.

Историчар Драга Мастиловић изјавио је да је БиХ као државни пројекат утемељена на неколико крупних историјских лажи, међу којима је и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата и грађанског рата у БиХ 1992-1995. године. -БиХ као државни пројекат утемељена је на неколико крупних историјских лажи, од којих су главне смишљене и пласиране још у вријеме аустроугарске управе, а на које су се касније додавале и дограђивале друге лажи, да би данас све оне заједно биле доведене до апсурда- рекао је Мастиловић Срни. Једна од тих крупних историјских лажи, веома популарних у данашње вријеме у једном дијелу БиХ, указао је он, јесте и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата

Мастиловић: Јасеновац – свједок бруталности и садизма убица, али и геноцидне намјере

29. април 2021.

Историчар Драга Мастиловић истакао је да, у обиљу жалосних примјера масовног уништавања српског народа у НДХ током Другог свјетског рата, логор Јасеновац представља еклатантан примјер који може посвједочити о размјерама злочина, бруталности и садизму убица, али и о геоноцидној намјери да се цијели један народ на простору клеро фашистичке творевине НДХ, сасвим истријеби и брутално уништи. Мастиловић је навео да су се Хрвати, под Хитлеровим покровитељством и као његови највјернији савезници, својски трудили да у оквиру Другог свјетског рата доврше пројекат западних идеолога из 19. вијека то јест да Русији и православљу спријече продор на топла мора и то тако што ће близу два милиона православних Срба који су живјели

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Академик Василије Крестић о историјским темама

15. април 2021.

За сајт Српска историја говори академик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ. Разговарао: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Поштовани господине Крестићу, после 1918.год. како нам се поновила 1945. год? Поново смо отишли у загрљај џелату који нас је клао и децу нам убијао на најсуровије начине. По Вама која је кључна тачка српског суноврата и пропасти? Да ли и Ви мислите да је то 1918. година? На нашу жалост, и несрећу, ми имамо веома богату историју с трагичним исходима па се није лако и једноставно одлучити у избору „кључне тачке српског суноврата”. Ако је реч само о најновијим

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13. април 2021.

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

У БУХЕНВАЛДУ УБИЈЕНО И НЕКОЛИКО ХИЉАДА СРБА

12. април 2021.

Америчке трупе су 11. априла 1945. године ослободиле заробљенике у нацистичком концентрационом логору Бухенвалд у коме је страдало око 56.000 људи, међу којима и неколико хиљада Срба. Логораши су углавном радили као принудни радници у фабрикама оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, политичких затвореника, Срба, као и других особа са подручја Југославије, те Рома, Синта… До 1942. већина политичких логораша били су комунисти и анархисти, док се касније повећао број припадника разних фракција покрета отпора. Tу су били затварани, између осталих, писци, љекари, умјетници и бивше племство. Између јула 1938. и априла 1945, кроз логор је прошло око 250.000 логораша. Иако Бухенвалд није био пројектован као логор смрти, у

Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

11. април 2021.

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм. Исто тако, у Бањој Луци на новинарска питања о теорији плагијата сценарија Даре из Јасеновца, који су лансирали аутошовинисти из Београда, продуцент из Србије је одбацио као нешто с чим они немају никакве везе, док се у интервјуу за Вечерњи лист Зафрановић одредио овако: Није гледао Дару из Јасеновца… „Филм „Дара из Јасеновца” нисам гледао, а насљедници Арсена Диклића, аутора сценарија за мој пројект „Дјеца Козаре”, оставили су правницима и

Др Александар Раковић © ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Раковић: Нико нема права да ћути на повампирење усташтва и НДХ!

11. април 2021.

Апсолутна је илузија да, ако се нешто деси нашим сународницима у Српској и Црној Гори, неће и Србија доћи једног дана на ред – рекао је Раковић. Историчар Александар Раковић изјавио је да је Независна држава Хрватска био најмонструознији противник са којим се српски народ икада суочио и чијих се „тековина“ мора чувати и данас. Поводом осам деценија од оснивања НДХ, Раковић је за РТРС, рекао да треба стално ширити свијест о опасности повампирења идеја НДХ. – Та свијест о опасности је животно битна за Србе који се налазе западно од Дрине, па и за Црну Гору – каже Раковић. Осим тога, истиче Раковић, врло је важно да Срби као

Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ: За српски народ важно да извуче поуке из прошлости да би знао са ким има посла

10. април 2021.

Академик Василије Крестић оцијенио је поводом годишњице оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић

ГРОБНИЦА СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА: Пре осам деценија у Загребу проглашена злочиначка усташка монструм држава НХД

10. април 2021.

НА данашњи дан, пре осам деценија, уочи католичког Васкрса, у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска. Тог 10. априла, а пре самог чина проглашења у Загреб је тријумфално ушла Десета немачка оклопна дивизија коју је народ дочекао са цвећем и узвицима одушевљења. Док је трајала та еуфорија, која ће наредне четири године постати ропац прекланог народа заточеног у монструм држави, Славко Кватерник се у име поглавника Анте Павелића обратио масама: „Данас, пред дан ускрснућа Божијег сина, ускрсла је и наша независна хрватска држава уз помоћ наших савезника, мукотрпну вишестољетну борбу хрватског народа, те усташког покрета у земљи и иноземству“. Проглас је завршио покличима: „Бог и Хрвати! За дом спремни!“ ЗГРАЖАВАЊЕ

Сремска Митровица: У сусрет изложби „Априлски рат и први дани НДХ“

6. април 2021.

Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. „Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао“, каже Ненад Радмановић Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. Као што је и најављивано, изложба којом ће се

Додик: Србија и Српска ће заједно обиљежити Дан сјећања на жртве Јасеновца

4. април 2021.

Говорећи о обиљежавању 22. априла – Дана сјећања на жртве логора Јасеновац, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће и ове године Српска и Србија заједно обиљежити овај значајан датум прилагођен епидемиолошкој ситуацији. – Тај догађај треба бити обиљежен јер је Јасеновац мјесто гдје је наш народ највише страдао у историји и упркос пандемије не смијемо то ставити по страни. Заједно са Србијом обиљежавамо све значајне датуме, па ћемо тако договорити нашу активност и поводом 22. априла и на достојан начин обиљежити страдање преко 500.000 невиних Срба у Јасеновцу – рекао је Додик. Послаћемо поруку и јасно рећи да је то злочин геноцида који је починила НДХ

Нећак: Култура сећања овде не станује

11. март 2021.

Изгледа да је рефлексна реакција у питању? Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне: А наше српске жртве, њих је било највише? Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас