Ono što nema ime ne postoji, reči su kojima su se vodili u Udruženju „Jadovno 1941.“ koji su, „kad već neće niko drugi“, javnosti predstavili termin koji bi u svetu za srpske žrtve značilo što i Holokaust (Šoa) za jevrejske.
„Svoje ime i prezime imaju žrtve, imaju ga i zločinci, a ime imaju i maljevi, noževi, srpovi… kojima su Srbi ubijani u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, samo taj stravični događaj nema ime, i mi smo odlučili da to promenimo. Zvaće se Pokolj (sa velikim P), i trebalo bi da ga tako ubuduće nazivaju svi koji ga koriste, od novinara do istoričara koji se tim pitanjem bave“, rekao je na konferenciji za javnost ovim povodom dr Dušan Bastašić iz Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke.
Četiri meseca „rada“ – desetine hiljada mrtvih
Sistem logora smrti Gospić, čijim se žrtvama bavi Udruženje „Jadovno 1941.“, postojao je samo četiri meseca, od maja do avgusta 1941. godine, kada su ga ukinuli Italijani (a logor bio zamenjen većim i zloglasnijim sistemom logora Jasenovac). Ali i za tako kratko vreme u njemu je ubijeno na desetine hiljada Srba – seljaka, radnika… muškaraca, žena, dece… pokupljenih u kamione i vozove i dovoženih iz Like, Korduna, Slavonije, čak Hercegovine. Tačan broj žrtava se nikada neće utvrditi, ali prema raznim u dokumentima brojke idu od 38.000 do čak 92.000 ubijenih, ili „otpisanih“ kako to stoji u zvaničnim izveštajima NDH, koji su završili u kraškim jamama ili Jadranskom moru oko Paga, gde su bila dva logora.
Bastašić kaža da kada za nešto nemate tačno ime, terminološki pojam, onda morate da ga opisujete, i pritom tome često nešto (nepotrebno) dodajete ili izostavite, pa se na kraju to izvitoperi ili nestane.
Ukazuje na primer Jevreja, koji su zbog toga jednom rečju imenovali ono što se desilo njihovom narodu pred Drugi svetski rat i u njemu. Internacionalno to je poznato kao Holokaust (koje potiče od starogrčkog žrtvovanja bogovima vatrom), a sami Jevreji ga uže zovu Šoa („Uništenje“), ali svoje nazive za sopstveno stradanje imaju i Romi – Porajmos i Jermeni pod Turcima – Hajots tegespanutjum.
Pokolj je odgovarajući naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane NDH na celoj njenoj teritoriji (Hrvatska, Srem, deo Bosna i Hercegovine).
Sam termin genocid je poznat u struci ali, ističe Bastašić, u običnom narodu i govoru se često i neprimereno upotrebljava. Zbog toga je Udruženje, koje već deset godina održava sećanje na žrtve sistem logora Gospić, pokretalo inicijative o posebnom nazivu za stradanje Srba, ali su se nadležni oglušili. Sada je donesena odluka, uz savetovanje stručnjaka, i termin je Pokolj.
Pokoljem je obuhvaćeno stradanje više od milion Srba koji su pre 1941. godine živeli na području koje je pokrivala Nezavisna Država Hrvatska, i podrazumeva ekonomski teror i konfiskaciju imovine u privatnom vlasništvu, ograničavanje kretanja i getoizaciju, organizaciju i sprovođenje pojedinačnih, grupnih i masovnih ubijanja, deportaciju u koncentracione logore, prisilni prelazak na katoličku veru i proterivanje na područje okupirane Srbije.
Akademik Vasilije Krestić je na konferenciji rekao da je šteta što ovakve inicijative dolaze a ne nailazi na razumevanje, od malih udruženja umesto od nadležnih institucija i vrha vlasti u Srbiji.
„Zašto Srbija nema, kao jedina u Evropi, niti jedan memorijalni centar radi sećanja na svoje nevine žrtve tokom Drugog svetskog rata. Evo sada će ga, nadamo se, dobiti Banjaluka, ali u Srbiji ga i dalje nema. Jevreji ih imaju petnaest ili šesnaest po Evropi“, rekao je član SANU.
Momčilo Mirić, iz Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“ iz Beograda, rekao je da zbog tog „neimenovanja“ stradanje Srba nikada nije naišlo na prepoznavanje na međunarodnom planu.
„Pokolj možda zvuči jezivo u školskom gradivu ili javnom obraćanju, ali istinito odslikava način na koji su Hrvati ubijali Srbe“, rekao je istoričar Nikola Žutić sa Instituta za savremenu istoriju.
Izvor: MONDO.RS
Vezane vijesti:
Stradanje Srba dobilo ime: Pokolj je srpski Holokaust
Vasilije Krestić: Sramota je prvog reda da mi u Srbiji nemamo ni jedan Memorijalni centar
VIDEO: Dušan Bastašić: Pokolj je ime genocida nad Srbima
VIDEO: Konferencija za medije udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banja Luke
POTEZ TV K3 – Tema: Kako se zove zločin nad Srbima u II svjetskom ratu? – 25. 06. 2019.
BASTAŠIĆ: POKOLj DA BUDE ODREDNICA ZA ZLOČIN GENOCIDA NAD SRBIMA U NDH
PODRŠKA UDRUŽENjU JADOVNO 1941. ZA AKTIVNOST NA …
Vladimir Bursać: Šta za mene znači pojam Pokolj?
Bastašić: Termin “Pokolj” kamen spoticanja
Nećak: Niko nema pravo da osporava usvojenu odrednicu „Pokolj“
Bojanić: ŠTA IMA LOŠE U TOME DA SE IMENUJE GENOCID …
Milovančev: Da li je potreban termin za imenovanje genocida …
Dani(j)el Simić: POKOLj ILI KAKO PREIMENOVATI NEŠTO ŠTO NEMA IME?
Podrška terminološkoj odrednici POKOLj od strane udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“
Dušan Bastašić,: “Pokolj” je srpski “Holokaust”
VIDEO – Emisija „Agora“: Pokolj je ime genocida nad Srbima
Banković: „Pokolj“ – termin za genocid nad Srbima u NDH 1941-1945
3 Responses
Pozdravljam težnje Udruženja Jadovno kao i zalaganje da svoje aktivnosti na razvoju i očuvanju kulture pamćenja stradalih predaka i sunarodnika podigne na nivo naučne zajednice. Nažalost i sam sam svedok koliko je tako nešto mukotrpno i naporno i na koliki otpor ili jednostavno prećutkivanje i ignorisanje nailaze entuzijasti i vredni nacionalni radnici.
Ovu inicijativu smatram oblikovanjem pojmova i odrednica koje treba koristiti u prikupljanju podataka, imena, svedočenja i materijalnih dokaza onoga što se dešavalo u NDH-a. Ovaj posao nažalost nije pokrenula niti izvršila naučna zajednica, već je on delo udruženja i pojedinaca, koji moraju da obavljaju tuđi posao, koji drugi nisu uradili na vreme. Istoričari i stručnjaci koji prepoznaju veličinu i značaj ovakvih poduhvata su na žalost malobrojni.
Želim samo da iznesem jedan svoj lični utisak. Oduvek sam smatrao da, sakupljajući imena žrtava, podatke iz njihovih života, dokaze da su postojali i stradali na tako jeziv i surov način, svedočanstva svedoka ili preživelih, ja praktično sastavljam optužnicu.
Sastavljam pravni dokument u kojem nastojim, zajedno sa svima ostalima koji proučavaju zločine počinjene nad Srbima i drugima na teritoriji NDH-a, da dokažem da je u pitanju zločin genocida.
Zločin koji je dugo planiran, veoma dobro organizovan, sprovođen od strane zvaničnih institucija i službenih lica Nezavisne Države Hrvatske i široko prihvaćen od strane lojalnog stanovništva (hrvatski i muslimanski živalj) te države. Zločin koji se odvijao u planiranim i sistematičnim etapama. Prvo muškarci koji mogu da nose oružje, starosti od 15 do 70 godina. Kada njih uklonite, onda žene, starci i starice, devojke i mladići. Na kraju ostaju maloletna deca, sa kojom možete da radite šta hoćete, čak i da stvarate pripadnike drugoga naroda, kada im promenite ličnost. Zločin nad pre svega pravoslavnim Srbima, potom Jevrejima, Romima hrišćanima i političkim i ideološkim protivnicima među Hrvatima i muslimanima. Sve akcije protiv srpskog stanovništva su sprovođene uz masovno učešće lojalnog stanovništva NDH, a retki i pojedinačni slučajevi otvorenog suprotstavljanja takvim akcijama ili pokušaji zaštite svojih komšija su za te ljude obično bili razlog za njihovo ubijanje zajedno sa našim precima. Naša je obaveza da pamtimo i sećamo se svih takvih slučajeva kada su dobri ljudi druge vere ili nacije, pokušali da spasu ili upozore svoje komšije Srbe. Sa druge strane, naša je obaveza je da zapišemo i dokumentujemo sve one slučajeve kada su naši sunarodnici u slepom gnevu, u osveti, u neartikulisanom besu zbog onoga što je učinjeno članovima njihovih porodica, podigli ruku na svoje komšije druge vere i nacionalnosti.
Moj lični utisak su trenutno, malo pomešana osećanja. Uvek je tako kada se radi o velikim promenama. A ovo može biti početak veoma velikih promena. Vreme će pokazati da li je to tako. I ljudi koji vole svoj narod, sa svim njegovim dobrim i lošim osobinama.
„Nad Srbima je izvršen genocid, genocid je najužasniji zločin, gde ni deca, starci, žene nisu pošteđeni. Genocid je zatiranje porodica, gašenje gena, s namerom da se određena nacionalna ili verska zajednica zatre, da njen gen prestane da postoji.
Pokolj je običan masakr, banalan, bez nastojanja da se zajednica genetski izbriše sa lica zemlje.
Rečnik književnog srpskohrvatskog jezika Matice Srpske objašnjava značenje reči pokolj na sledeći način:
1. grupno, masovno ubijanje; klanje
2. rat, pa daje primere iz literature gde kaže: ,,1914. je planuo svetski pokolj.“ itd.
Rečnik Matice srpske daje značenje reči genocid i kaže:
,,Genocid je sistematsko istrebljenje ljudske skupine, narodne, etničke ili verske grupe.“
Usvajanje termina pokolj za ono što je rađeno Srbima u NDH i Hrvatskoj bi bilo kao kada biste serijskog ubicu okrivili za saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom. Zašto opraštati i abolirati zločinca? Zbog čega mu umanjivati krivicu?“
Kisha D. Dorado
19.03.2019.
Gospodine Antoniću, upravo je u definiciji Pokolja napisano da se tim imenom, nazivom, termin. odrednicom imenuje genocid pošinjen nad srpskim narodom od strane NDH. Na kraju teksta na stranici http://pokolj.org/ lijepo piše šta je sve tim pojmom obuhvaćeno. To ime nećete (još) naći u Rečniku književnog srpskohrvatskog jezika Matice Srpske nego samo riječ pokolj. Dakle mislim da se ovdje radi o nerazumijevanju..