Стефан Радојковић: Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара

Свој пренагљени и преурањени закључак сам базирао на књизи Симе Ц. Ћирковића „Ко је ко у Недићевој Србији (1941-1944)“. Признајем, погрешио сам!

Поводом аудио прилога медијског портала Талас – „Зашто се свађамо око Јасеновца?“[1] – објављеног 21. априла 2019. године уочи званичног обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, написано је неколико критичких текстова.

Реакције на аудио прилог могу се пронаћи, колико ми је познато, само на интернет сајтовима. Односе се на један сегмент мог гостовања (прилог укупно траје 53 минута) који се односи на феномен дисторзије Холокауста у Србији у трајању од 5 минута и 17 секунди (прецизно, од 41’32“ до 46’49“).

Конкретно, спорни су: 1) моја интерпретација улоге Недићеве администрације у Холокаусту и њене савремене дисторзије у Србији; 2) вредносни суд који сам изрекао при крају наведеног сегмента.

1) Што се тиче прве групе критика, сматрам да су неутемељене из неколико разлога. Најпре, један део критичара, погрешно, тврди да сам рекао да је Недић „сладострасно саучествовао“ у уништењу јеврејске заједнице окупиране Србије (Банат и подручје од Београда до Косовске Митровице).

Ако преслушате цео прилог, или само тај сегмент од 5 минута, видећете да је таква критика неоснована јер ништа тако, нити слично, нисам изрекао. Даље, нисам рекао ни да је највећи део одговорности на њему, када је у питању прогон и уништење Јевреја током Другог светског рата. Све ово може лако да се провери!

Други део критичара, с правом, указује на секундарну улогу Недићеве администрације у процесу уништења јеврејске заједнице позивајући се, између осталог, на Јашу Алмулија и Валтера Маношека. Овде покушавају да покажу да моје, никад изречене, синтагме о еуфоричном Недићу не стоје.

Ако изузмемо оно што никад нисам рекао, овде морам да напишем да се апсолутно слажем са констатацијом критичара – Недићева улога јесте секундарна (помоћна). Највећа одговорност почива на немачком окупационом апарату!

Шта више, о томе сам раније и писао што се опет може врло лако проверити. Препоручујем текст објављен на порталу Нова српска политичка мисао (НСПМ) „Новија српска историја између Прве и Друге Србије – постоји ли трећи пут у историјској науци?“;[2] за оне са вишком времена и стрпљења препоручујем научни рад објављен 2016. године – „Употреба историографије Холокауста у интерпретацији узрока ратова за југословенско наслеђе: ‘Тајни рат Србије’ Филипа Коена“.[3]

У оба рада, а нарочито у другом опширнијем, показујем и доказујем да окупирана Србија није била некаква „Независна Држава Србија“ већ само један део Вермахтове војно-окупационе зоне „Југоисток“ где је главну реч водило пет краљева Србије,[4] како их назива Кристофер Браунинг.

У таквој хијерархији, Недић са својом администрацијом био је њен део али на самом дну. Поред Браунинга, користим и поменутог Валтера Маношека. Такође, у самом аудио прилогу спомињем и Јашу Алмулија, као критичара оних који су настојали да Недића прикажу као моћнијег, у односу на немачку окупациону управу, и одговорнијег, за уништење Јевреја, него што је заиста био.[5]

На Алмулија сам се позивао и приликом објављивања текста у Вечерњим новостима, што се такође лако може проверити![6]

2) Када је у питању вредносни суд о судбини генерала Милана Недића – „Недић је бачен кроз прозор током испитивања. Добио је шта је заслужио.“ – сматрам да су критике оправдане, из неколико разлога. Први разлог, историографска дебата око начина на који је скончао живот ген.

Недић (самоубиство или убиство) није окончана и по свој прилици, док се не пронађу нови документи, неће ни бити. Свој пренагљени и преурањени закључак сам базирао на књизи Симе Ц. Ћирковића „Ко је ко у Недићевој Србији (1941-1944)“. Признајем, погрешио сам!

Даље, моје вредносно одређивање према судбини генерала Недића – „Добио је шта је заслужио“ – није и не сме бити у опису моје струке. Професионалне историчаре, као и све научне раднике у оквиру друштвено-хуманистичких наука, морају да занимају само две ствари: 1) шта се десило? и 2) зашто се десило? Вредносним судовима, иако смо њима као људи склони, мора бити место у запећку када расправљамо о важним темама као што је ова.

Признајем, погрешио сам!

Да закључим, Недић је колаборациониста по више основа – у томе се слаже како наша и страна историографија (укључујући и Валтера Маношека),[7] тако и преживели из јеврејске заједнице (укључујући и Јашу Алмулија) – али нити је он био „поглавник“ некакве независне државе нити је имао пресудну улогу у уништењу Јевреја Баната и остатка окупиране Србије, како појединци из земље, региона и иностранства покушавају да га прикажу.

Дакле, не може бити рехабилитован што је додатно потврђено и судском одлуком![8] У складу с тим, сматрам да су критике на моју интерпретацију улоге Недићеве администрације једним делом неосноване (па чак и неистините, у одређеним моментима), а другим делом сасвим оправдане!

Мени само остаје да се захвалим критичарима на основаним критикама, што су ми указали на мањкавости и грешке приликом снимања аудио прилога, и на тај начин помогли да постанем бољи аналитичар и научни радник чему и сам тежим.

Стефан Радојковић, дипломирани историчар и докторанд Факултета политичких наука Универзитета у Београду

[1] Доступно преко Интернета: https://www.youtube.com/watch?v=jK1XtPTA6_8 (Приступљено 30. април 2019).

[2] Доступно преко Интернета: http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/istorija-izmedju-prve-i-druge-srbije-%E2%80%93-postoji-li-treci-put-u-istorijskoj-nauci.html (Приступљено 30. април 2019).

[3] Чланак није доступан у електронском формату али, ако вас интересује, пошаљите ми упит на е-мејл адресу: stefan.radojkovic@hotmail.com.

[4] Редом, 1) војни заповедник, 2) генерални опуномоћеник за привреду, 3) опуномоћеник за спољне послове, 4) пуковник из редова СС задужен за безбедност и 5) СС генерал-мајор Харалд Турнер, шеф Управног штаба војног заповедника.

[5] Конкретно, мислио сам на чланак Алмулија у листу Политика, доступан преко Интернета: http://www.politika.rs/scc/clanak/203780/Istina-o-unistenju-srpskih-Jevreja-i-njeno-falsifikovanje (Приступљено 30. април 2019).

[6] Доступно преко Интернета: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:652174-%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5 (Приступљено 30. април 2019).

[7] Видети у: Валтер Маношек, Холокауст у Србији: војна окупациона политика и уништавање Јевреја 1941-1942, Службени лист СРЈ, Београд, 2007, стр. 115.

[8] Доступно преко Интернета: http://www.bg.ap.sud.rs/lt/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelni-predmeti/drugostepeno-gradjansko/dg-donete-odluke/ (Приступљено 30. април 2019).

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

Везане вијести:

Стефан Радојковић: Недић добио шта је заслужио – бачен је кроз прозор приликом испитивања