Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Свакако, тада и није могло прецизније да се утврди колики је број страдалих, ни на територији Југославије, а последично ни у НДХ и још уже који је број у Јасеновцу, као симболу страдања у целој Југославији.“
Педесетих година СУБНОР је покушавао да направи попис имена страдалих, али није им успело, да би 1964. године Савезни завод за статистику урадио попис, како би Немачка платила репарацију. Тако се долази до броја од 1.107.102 жртве рата, од којих су 597.323 смртно страдале (у борбама, од директног терора, од гласи, у логорима…) а 509.849 их је преживело. „Иако ни то није апсолутно и до краја методолошки добро урађен попис, он јесте нешто најпоузданије што данас имамо“, каже Радојковић.
Он додаје да за сам комплекс јасеновачких логора „данас имамо поименични списак од око деведесет хиљада људи, он се допуњава сваке године и процена је – опет процена – да ће тај број ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих за те четири године.“
Стефан Радојковић (Извор: Талас.рс)
Он подсећа да је и логор попут Аушвица исто имао погрешну процену страдалих одмах после рата, која је првобитно износила око четири милиона жртва. Четрдесет година касније, након истраживања, без сензационализма, научници су доказали да је убијено између милион и сто и милион и петсто хиљада људи у Аушвицу.
„Да ли то значи да геноцид над Јеврејима није почињен? Не, већ само да је толико људи пописано. Ово бројање јасеновачких жртава скреће пажњу са најважније теме: зашто су ти људи убијани, ко их је убијао и ко су ти људи који су убијани. Уместо да покушате да разумете зашто су ти људи страдали, ви се стално бавите тиме колико их је страдало.
Бројање своди жртве на трауматичан број и зато је Никодијевићева књига вредан допринос теми јер жртвама ՚даје гласՙ. То није неважно питање, али је секундарно у односу на питање зашто, зашто већином Срби, Јевреји и Роми, и због чега су Срби већински страдални народ у НДХ“, каже Радојковић и додаје да Србије не сме да постане земље која ће бити означена као једна од оних који се баве ревизијом историје и холокауста (у рангу са рецимо Мађарском, Хрватском, Литванијом, Пољском, Украјином), а самим тим и неозбиљно схваћена.
„Бита је намера и да је постојао план, а усташки режим је показао све намере да уништи српско становништво у НДХ, без обзира да ли је то било покрштавањем (мењањем њиховог идентитета), протеривањем и наравно убијањем. Не треба да се плашимо да ће научно засновано ревидирање броја променити шта се десило, јер не може да промени историју“.
Зорица Марковић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Недељник, 17. 10. 2019)
