Propis o spomen-kompleksu, još nedostupan javnosti, mogao bi biti gotov na proleće. Komisija za memorijal bez sastanka od letos, propis čeka u ministarstvu
Posle brojnih najava da će Srbija konačno dobiti zakon o Sajmištu, pet godina od kada je osnovana komisija za ovaj memorijalni spomen-kompleks, prednacrt zakona trebalo bi tokom proleća da bude finiširan. Kako će ovaj propis u konačnoj verziji izgledati još ne znaju ni članovi Komisije, jer će zakon biti, kako saznajemo, okončan u jednom od Vladinih resora – najverovatnije u Ministarstvu rada, mada se pominje i resor kulture.
U memorijalu će se, pored muzeja Holokausta i Porajmosa (romskog stradanja), naći i muzej srpskog stradanja, a u okviru njega, između ostalog, pisana svedočanstva, fotografije, knjige, imena i prezimena žena, dece i starih, najsurovije mučenih i ubijenih u NDH. Prema najavama direktora Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima dr Žarka Dimića, građa Gestapoa o najmračnijim ustaškim zločinima nad Srbima i Jevrejima, koja je nedavno pronađena u depou Arhiva Vojvodine, mogla bi u digitalnom obliku da se nađe u budućem memorijalu na Sajmištu.
Po istom principu trebalo bi da bude organizovan i Muzej Holokausta, u čijoj organizaciji će pomoći Jad Vašem.
Jedan od predloga Ministarstva kulture bio je da buduća memorijalna ustanova ima sličan zakonski status kao Narodna biblioteka ili Matica srpska. To bi podrazumevalo određenu samostalnost i poseban budžet u okviru nadležnog ministarstva.
ČETIRI JAVNE RASPRAVEPrednacrt novog zakona, kako saznajemo, proći će ozbiljnu javnu raspravu, gde će konačno biti „izbrušen“. Javne rasprave biće organizovane u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, posle čega se očekuje brz ulazak u skupštinsku proceduru.
– Kako će zakon izgledati još ne znamo, jer je poslednji sastanak Komisije održan letos, dok je onaj u septembru otkazan. Tada smo izneli ozbiljne rezerve – kaže Robert Sabadoš, predstavnik jevrejske zajednice u ovoj Komisiji.
Jevrejska zajednica tražila je da zakon bude „leks specijalis“, da se kompleks zove „Sajmište“, a ne Ustanova spomen-žrtve, kakav je radni naziv, i da nad njim ingerencije ima Vlada ili neko njeno posebno telo, a ne bilo koje od ministarstava. Još jedan član Komisije, prof. Milan Koljanin, istoričar, dostavio je pismene primedbe Komisiji. I on smatra da memorijal treba da se zove Sajmište i zalaže se za „leks specijalis“.
U sastav memorijala, po njemu, morale bi da uđu i Topovske šupe, kao logor koji je prethodio Sajmištu, a sva ostala mesta na kojima je vršena egzekucija i gde se nalaze masovne grobnice logoraša sa Sajmišta, trebalo bi da budu dostojno obeležene. Slične primedbe imao je, kao član Komisije, i Veran Matić, direktor Fonda B92.
Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI