Пропис о спомен-комплексу, још недоступан јавности, могао би бити готов на пролеће. Комисија за меморијал без састанка од летос, пропис чека у министарству
После бројних најава да ће Србија коначно добити закон о Сајмишту, пет година од када је основана комисија за овај меморијални спомен-комплекс, преднацрт закона требало би током пролећа да буде финиширан. Како ће овај пропис у коначној верзији изгледати још не знају ни чланови Комисије, јер ће закон бити, како сазнајемо, окончан у једном од Владиних ресора – највероватније у Министарству рада, мада се помиње и ресор културе.
У меморијалу ће се, поред музеја Холокауста и Порајмоса (ромског страдања), наћи и музеј српског страдања, а у оквиру њега, између осталог, писана сведочанства, фотографије, књиге, имена и презимена жена, деце и старих, најсуровије мучених и убијених у НДХ. Према најавама директора Архива САНУ у Сремским Карловцима др Жарка Димића, грађа Гестапоа о најмрачнијим усташким злочинима над Србима и Јеврејима, која је недавно пронађена у депоу Архива Војводине, могла би у дигиталном облику да се нађе у будућем меморијалу на Сајмишту.
По истом принципу требало би да буде организован и Музеј Холокауста, у чијој организацији ће помоћи Јад Вашем.
Један од предлога Министарства културе био је да будућа меморијална установа има сличан законски статус као Народна библиотека или Матица српска. То би подразумевало одређену самосталност и посебан буџет у оквиру надлежног министарства.
ЧЕТИРИ ЈАВНЕ РАСПРАВЕПреднацрт новог закона, како сазнајемо, проћи ће озбиљну јавну расправу, где ће коначно бити „избрушен“. Јавне расправе биће организоване у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, после чега се очекује брз улазак у скупштинску процедуру.
– Како ће закон изгледати још не знамо, јер је последњи састанак Комисије одржан летос, док је онај у септембру отказан. Тада смо изнели озбиљне резерве – каже Роберт Сабадош, представник јеврејске заједнице у овој Комисији.
Јеврејска заједница тражила је да закон буде „лекс специјалис“, да се комплекс зове „Сајмиште“, а не Установа спомен-жртве, какав је радни назив, и да над њим ингеренције има Влада или неко њено посебно тело, а не било које од министарстава. Још један члан Комисије, проф. Милан Кољанин, историчар, доставио је писмене примедбе Комисији. И он сматра да меморијал треба да се зове Сајмиште и залаже се за „лекс специјалис“.
У састав меморијала, по њему, морале би да уђу и Топовске шупе, као логор који је претходио Сајмишту, а сва остала места на којима је вршена егзекуција и где се налазе масовне гробнице логораша са Сајмишта, требало би да буду достојно обележене. Сличне примедбе имао је, као члан Комисије, и Веран Матић, директор Фонда Б92.
Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ