Шта је ова власт позитивно урадила по питању српске историје и културе сећања и где још треба да се фокусира и на томе ради?

Много тога нисмо могли ни да помислимо да можемо да остваримо из културе сећања… много тога и немамо.

Пише: Ђорђе Бојанић, сајт Српска историја

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАТУМА (које нисмо обележавали или нисмо смели)

*По први пут обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра. Застава је симбол наше победе, наш понос и наш бедем. Где се вије српска застава ту је и српство. Дан за понос, који нисмо имали.

*Обележавање НАТО АГРЕСИЈЕ на државном нивоу и у школама 24.марта.

*Обележавање годишњице битке на КОШАРАМА 9. априла.

*Обележавање ПОГРОМА (страдање Срба на Космету од стране шиптара, који се десио 17. марта 2004.год)  на државном нивоу и у школама 17. марта.

*Обележавање Крвавог фебруара у Бојнику 1942. који су починили бугарски фашисти 17. фебруара 1942. године над недужним Србима цивилима села Бојника и Драговца.

*Обележавање страдања Срба од комуниста у Лисичјием потоку, постало Спомен парк (меморијални комплекс). Први споменик жртвама комунистичког терора над Србима.

*После више од једног века тек 2021.год смо успели да организујемо први КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ, до место страшног страдалништва србског народа од стране бугарских окупатора у Првом светском рату, где је на зверски начин убијено преко 4.000 Срба, а разлог је познат само бугарским фашистима! Од тада се овај догађај обележава сваке године.

*По први пут ове године после Другог светског рата, уз присуство високих црквених великодостојника и  Војске Србије, на Старом нишком гробљу, одата је државна почаст легендарном четничком војводи Ђорђу Ристићу Скопљанчету (1879-1911).

*После пуних 80 година, ове године у Владичином Хану открили смо Спомен плочу посвећену зверски убијеним тетовским Србима. Њих су бугарски окупатори октобра 1943. ухапсили и повезане транспортовали од Скопља до мале вароши на ушћу реке Врле у Јужну Мораву, да би их у току ноћи између 31. октобра и 1. новембра, у подруму некадашње зграде Среског начелства свирепо ликвидирали.

*Отворена спомен – соба „Косметске жртве – јунаци отаџбине – хероји Кошара“ у Нишу.

*Трибине ,,Истина о Рачку 1999.год“.

И још много других догађаја (скупова, изложби, трибина, предавања), покушао сам да наведем део… што је свакако за похвалу.

УЛИЦЕ И БУЛЕВАРИ (које нисмо смели да имамо)

Називи улица које нисмо имали деценијама (оно што нисмо могли ни да замислимо да може да се оствари):

*Улица Јасеновачких жртава у Београду и Нишу.

*Улица Благоја Јововића у Београду и Нишу.

*Булевар Кошаре у Нишу.

*Улица Милунке Савић у Београду и Нишу.

*Улица Драгутина Матића (Око соколово) у Београду, Нишу и Ћуприји.

*По први пут најмлађи каплар на свету Момчило Гаврић добио је улицу у Лозници.

(вероватно да и у другим градовима постоје ове улице)

МУРАЛИ

*У градовима ширим Србије почели су да ничу мурали надахнути Српском историјом и јунацима (Кнез Лазар, Мишић, Путник, Степа, Бојовић, Принцип, Косовски бој, Дража, Милунка Савић, Око соколово, Момчило Гаврић, Јунаци са Кошара и Паштрика, ген. Лазаревић српске тробијке, КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВУ ВРАТИ…) које више нико не брише и скрнави.

ФИЛМОВИ (које нисмо имали)

*Филмови од нсционалног значаја:

,,Дара из Јасеновца”, ,,Ратне приче са Кошара”, ,,Петар I”, ,,Велики рат”, ,,Александар од Југославије”, ,,ХЕРОЈИ ХАЛИЈАРДА”, ..ОЛУЈА“, ,,БАЛКАНСКА МЕЂА“ и други.

Документарни филм ,,НАТО АГРЕСИЈА 1999. КОШАРЕ” у режији Ђорђа Бојанића и ђакона Дејана Јовановића је одобрен од ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА, и биће део образовног програма за основне и средње школе, по први пут од 1999. год.

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

*Коначно за Кошаре и Паштрик нашло се места у уџбеницима историје. Што је стварно за похвалу. Као и одобрени филм ,,КОШАРЕ“.

КУЛТУРНИ ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ (које нисмо имали)

*Данас имамо и историјска обележја из наше богате српске историје и традиције, која нисмо смели да имамо деценијама (да некога не бисмо повредили), као што су споменици Стефану Немањи, деспоту Стефану Лазаревићу, Милунки Савић, у Београду, тако грандиозни и величанствени, попут наше српске историје.

*Грандиозни споменик Кнезу Лазару у Косовској Митровици.

*Споменик Јунацима са Кошара у Београду.

*После толико деценија први пут у Београду је отворен Музеј генерала Драже Дагољуба Михаиловића.

*Кружни ток у Ћуприји, код улаза са аутопута краси огроман споменик кнеза Лазара Хребељановића, као онај у Косовској Митровици.

*Реконструисана је кућа која је била у корову Драгутина Матића (Око соколово), сада је то мали Музеј.

*Данас имамо и споменик у Лозници Момчилу Гаврићу, најмлађем каплару на свету.

*После више од једног века прошле године Србија је подигла споменик ослободиоцу Косова и Метохије, славном српском ђенералу Божидару Божи Јанковићу.

*Мемориалну спомен-собу посвећену Милунки Савић, добили смо у Јошаничкој Бањи која је отворена 2020.године, а одликује је мултимедијална поставка… то је велика срамота да та обележја нисмо имали до сада.

*У Храму Светог Василије Острошки у Нишу изграђена је прва крипта страдалим јунацима у ратовима 1998.-2003.

*У Музеј Копнене војске у Нишу,  јединствено и професионално је саткана целокупна историја Српског народа, импресивно, очаравајуће, урађено је оно на шта се чекало деценијама, оно што Србија није имала до сада, целокупна Српска историја на једном месту. Захваљујући генералу Милосаву Симовићу.

*Коначно после толико векова у Мишчићима, родном месту Светог Саве гради се прелеп храм посвећен Светом Сави.

*Сада имамо и Музеј Николе Тесле.

*Обнављање и изградња многих манастира, цркви и средњовековних тврђава.

*По први пут после толико година, градоначелник Београда Александар Шапић покреће иницијативу: Измештање Куће цвећа и покушај да се коначно раскрсти с комунизмом.

*Тога има још, ово је само део, свакако је за похвалу. Деценије су морале да прођу да се све ово покрене и оствари.

ПРЕПОРУКА (срамота је што ово још немамо и што не реагујемо)

Шта би требало да се што пре уради:

*Да сe спречи умањивање броја српских жртава страдалих у НДХ од стране хрвата/ усташа.

*Да уџбеници из историје, српског језика и географије буду јединствени за целу државу и да их штампа држава.

*Да се у уџбеницима историје уврсти тематска целина ,,Страдање Срба у 20. веку“.

*Да изградимо маузолеј за све српске страдалнике у 20.веку.

*Да усвојимо назив за геновид над Србима у НДХ, као што имају јевреји, роми и јермени.

*Да изгласамо резолуцију у парламенту о геноциду над Србима у НДХ.

*Потребна нам је национална стратегија и национални оквир као некада ,,НАЧЕРТАНИЈЕ”.

Ако то спроведемо и реализујемо, бићемо несаломљиви… имаћемо јасно изграђене своје црвене линије преко којих нико неће моћи да пређе, да или тргује.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја