Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема.
Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа:
„Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји стара православна црква.Иако оронула под зубом времена, чува истину о људскости, доброти и мултикултури муслимана Босне и Херцеговине.“
Овај новинар који је писао текст о Мехмед- Бегу- Капетановићу који је поклонио земљу за изградњу православне цркве у Притоци, могао се боље распитати о самој цркви. Умјесто што је навео да је црква „оронула под зубом времена, и чува истину о људскости“, требао је написати мало другачије… а то треба да буде овако некако.
У јануару 1884. године Мехмед бег Капетановић поклонио је земљу православним Србима да саграде цркву. Слава Богу на добрим људима, међутим, све послије тога овај новинар није желио да напише или му нико није имао казати. Неки ће рећи и да не би хтио, све и да је знао?
Знате за Други свјетски рат, онај проклети рат који је нас православце коштао глава, земљишта, цркава, манастира, свега? Е, баш тај рат уништи и православну цркву у Притоци.
Дођоше хорде хрватски усташа и хрватског цвијећа, те начинише страшан Покољ над православним Cрбима. А знамо да им људски живот није свет, па зашто би им онда била света једна богомоља?
Те 1942. године усташе, Xрвати и Муслимани, запалише цркву. Како није потпуно изгорјела, минираше и срушише. Данас, послије 78. година, православна богомоља умјесто врата и прозора има челичне решетке. Обрасла купинама и дрвећем, чека своје Србе да јој се врате или бар сврате.
Извор: ФРОНТАЛ.РС