Србољуб Живановић (1933–2024): Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу

Епископу Јовану Ћулибрку сигурно је познато да је у хрватским јасеновачким логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, писао је С. Живановић 2015. године

Србољуб Живановић (Извор: РТРС)(1933–2024)

На вест о смрти: Србољуб Живановић, председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу

Јуче је у Лондону, после краће болести, у 90. години преминуо академик проф. др Србољуб Живановић

Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву.

Вихор Другог светског рата је породицу Живановић као избеглице пронео кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду.

Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде гимназије у Првој мешовитој гимназији у Земуну. Дипломирао је на Медицинском факултету београдског универзитета 1959. године као један од најбољих студената. 1964. године постао је један од најмлађих доктора наука у бившој Југославији. Своју професионалну каријеру посветио је анатомији, палеопатологији и биоантропологији.

Његова открића из области анатомије уврштена се у чувену Грејову Анатомију 1973. године. Изабран је за редовног члана Краљевског Антрополошког Друштва Велике Британије (Royal Anthropological Society of Great Britain), као и за члана Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society of Medicine).

Био је члан многобројних међународних стручних удружења, као и члан Међународне Словенске Академије наука, културе, образовања и уметности, те Академије наука Републике Српске.

Највећи део свог радног века провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских факултета на свету, Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону (Barts and the London School of Medicine and Dentistry, University of London). Био је гостујући професор на неколико универзитета у свету, укључујући Универзитет у Оксфорду, као и универзитете у Србији, Босни и Херцеговини, Уганди, Зимбабвеу и Папуи Новој Гвинеји.

Aутор је преко 30 књига од којих је књига Болести древних људи постала приручник из области биоантропологије широм света. Објавио је преко 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени журнал Nature са радом о Ђердапским скелетним серијама.

За свој рад одликован је многим домаћим и међународним наградама. Блаженопочивши Патријарх српски Герман, одликовао га је Орденом Св. Саве за антрополошка испитивања у Манастиру Копорин (мошти Св. Деспота Стефана Лазаревића).

За животно дело у унапређивању науке у пољу медицине одликован је престижном Маркизовом наградом Ко је ко у свету 2020. године.

У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти.

Остаje упамћен по свом неуморном залагању за утврђивање чињеница везаних за геноцид почињен над  Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору Независне Државе Хрватске.

Награду Растко Петровић добио је за књигу Јасеновац, а нoсилац је и меморијалних плакета и награда  удружења преживеле деце логораша Јасеновца из Србије и Републике Српске.

Суоснивач је Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и Председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Р. Српске 2015. године.

Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Лондону, а комеморације ће се одржати у Бања Луци, Београду и Лондону. Датуми ће бити накнадно објављени.

Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари

(Јадовно 1941, 2. 1. 2024)

Србољуб Живановић: Тачно је утврђен број жртава у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома

Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк је за лист Недељник (бр 189 од 27. августа 2015) изјавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми још увек баратамо с послератним процјенама, и још увек нам недостаје озбиљан рад на утврђивању броја жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броју јасеновачких жртава… јесте неморално“.

Међунaродна комисија за истину о Јасеновцу (у којој није било ни Срба ни Хрвата) је још 2010. г. утврдила тачан број жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, који се представља као познавалац хрватског геноцида у хрватским јасеновачким логорима сигурно је познато да је у тим логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110000 деце испод 14 година старости. Једино је Хрватска имала логор за истребљење мале деце. Господину епископу Ћулибрку је свакако познато да је Међународна конференција о Јасеновцу усвојила и објавила на 8 језика (што је послано у све земље света) Декларацију о Хрватским геноциду против Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

У свом интервјуу за Недељник г. Епископ Ћулибрк се пита: „одакле такав убилачки нагон у НДХ?“ На то питање је дала одговор Међународна конференција у Санкт Петербугу 2002. године на којој је утврђено да је главни кривац за васпитање римокатолика Хрвата и римокатоличких свештеника и активиста у Хрватској да мрзе све некатолике, у првом реду православне Србе и Јевреје, баш римокатоличка „црква“. О овој конференцији је објављена и књига на српском језику (Олга Четверникова). И ОВО ЈЕ сигурно познато г. Ћулибрку. Говорећи о клању, силовању итд Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачким логорима,укључујући и малу и нерођену децу, г. епископ Ћулибрк је пропустио да спомене да је, према изјавама америчких стручњака на конференцији у Њујорку, преко 400 римокатоличких свештеника у Хрватској лично убијало невине жртве. Даље у свом интервјуу епископ Ћулибрк изјављује: „Што се тиче Одбора СПЦ за Јасеновац, то је институција која постоји већ 12 година и има озбиљну репутацију“. Међународна комисија за истину о Јасеновцу тврди да то није тачно. ПОСТОЈИ И КОМИСИЈА за дијалог између СПЦ и Бискупске конференције Хрватске, као и комисија образована на предлог папе Фрање, која има задатак да се бави питањем канонизације злочинца и кардинала Алојзија Степинца.Међународна комисија је већ раније изнела свој негативни став о овом питању.

Овај интервју епископа славонског г. Ћулибрка јасно показује став појединих епископа СПЦ који су спремни зарад “помирења“ са римокатолицима да забораве на све Јасеновачке жртве, међу којима је после стравичног мучења убијено 187 православних свештеника, протерано преко 300 (практично сви), бројни Јевреји и Роми, као и низ српских владика, светитеља и других. Господин епископ Јован Ћулибрк не сме да „заборавља“ ове чињенице.

Професор др Србољуб Живановић,
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,
Лондон, Велика Британија

Наслов и опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 28. 8. 2015)