Sokolsko društvo Dubrovnik i seoske sokolske čete

Sokolsko društvo u Dubrovniku je u svom  radu osnivalo seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika.

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova  sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu. Meštani na čelu sa glavarem Nikolom Doljaninom i i učiteljem Lujom Mozara srdačno su pozdravili izletnike. Mileva, kćerka Mozare srdačno je pozdravila sokolice i darovala kitu cveća Mileni Gruborovoj. Sokoli i sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka. Na polasku Trstenjani su izrazili želju da ih opet skoro posete. Prilikom izleta poglavaru Doljaninu poklonjena je uokvirena slika Trstenog, rad sokolske foto-sekcije. (1)

Branko Hope, član sokolskog društva   Dubrovnik pisao je o seoskim četama u listu Saveza sokola  „Sokolskom glasniku”. U svom članku istakao je : „ … Sa  selom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češće obilaziti, sroditi se sa njegovim životom,  upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postići samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, … što je manji teritorij to je kontakt češći a uspeh veći. “(2)

Sokolska četa Orašac osnovana 1931. imala je 1934. 74 člana, a četa Zaton osnovana iste godine imala je 89 članova. Babino Polje (1933) 176 članova,  Ćilipi (1931) 109, Đurinići-Molunat (1931) 40 čl, Goveđani (1933) 40 čl,  Komolac (1933) 58, Korita (Mljet)  (1933) 31, Mandaljena (1931) 45,  Mokošica (1930) 62, Mravinci (1933) 39, Mrcine (1933) 25, Plat-Soline (1933) 36, Pločice  (1931) 86, Postranje (1931) 69, Slano (1931) 49, Suđurađ (1933) 101, Vitaljina (1931) 55. (3) U Upravi čete Orašac 1934. bili su : starešina Karlo Rakidžija, zamenik starešine Niko Feri, vođa Antun Rakidžija, tajnik Luko Lučić, blagajnik Antun Pavićević, zamenik blagajnika Ivo Kirola, Ivo A. Kljuniček, prosvetar Nadan Palčok, zamenik prosvetara Lujo Mozara, ekonom Ivo Kirola, referent za poljoprivredu Andrija Nadalin, pročelnik muzike Miho Domaćin. Revizori su bili : Vlaho Suhor i Luko Kusi. U Upravi  čete Zaton bili su : Starešina Ljubo Vodnica, zamenik Marko Milas, tajnik Marija Vidović, zamenik tajnika i blagajnik Vinko Baldazar, I zamenik Ljirić Ilija Ivov, II zamenik blagajnika Ljirić Niko Stijepov, prosvetar Marija Vidović, poverenik za štednju Marija Vidović, vođa Herman Milošević, zamenik Ivo Đurić, knjižničar Luka Bačić, statističar Marija Vidović, domaćin Luka Njirić, referent za poljoprivredu Vicko Vodica. Revizori su bili Pavo Vodnica i Miho Milošević. (4)

Rođendan prestolonaslednika Petra proslavio je 6. septembra 1931. dubrovački soko zajedno sa sa svojim seoskim četama iz Orašca i Zatona. Sokolsko društvo priredilo je izlet u Orašac. Posle svečanosti u Dubrovniku, zasebnim parobrodom sve kategorije Sokola, na čelu sa muzikom, pošle su u luku Zaton. Seoska četa Zaton srdačno je dočekala izletnike, pa su se svi zajedno uputili u Orašac. Starešina čete u Orašcu, dobrovoljac sa solunskog fronta Luka Zlošilo, održao je sokolima patriotski govor. Sokole je pozdravio i podstarešina čete Antun Trojanović iz Trstenog. Starosta dubrovačkog sokola Niko Šutić zahvalio se na bratskom dočeku. Govori su pozdravljeni sa poklicima kralju, otadžbini i prestolonasledniku. Posle kratkog odmora u skromnom sokolskom domu vežbači su nastupili na zajedničkoj javnoj vežbi. Na vežbi bile su : ženska deca izvela su proste vežbe sleta u Splitu; seoske čete Orašca i Zatona vežbale su vežbe sa štapovima; članovi sokola iz Dubrovnika izvodili su proste vežbe  sleta u Splitu; članice iz Dubrovnika izvele su vežbe sa čunjevima  sleta u Splitu; ženski naraštaj iz Dubrovnika  izvele su proste  vežbe sleta u Splitu; članstvo iz Dubrovnika izvelo je vežbe na preči; ženski naraštaj iz Dubrovnika ritmične vežbe  „Crnogorke”. Razdragana publika pozdravila je vežbe sa frenetičnim odobravanjem. Nakon vežbe održana je zabava „pod platanom” uz igru narodnih kola. Pri odlasku dubrovačkih sokola i čete Zaton, svi sokoli svrstani u redove promarširali su kroz Orašac do sokolane. Ispred sokolane govorio je L. Mozara, a kojem se u ime dubrovačkih sokola zahvalio Ivan Kovač. (5)

Treći tečaj župe u Mostaru otvoren je 22. novembra 1931. u sokolani društva Mostar u prisustvu predstavnika vojnih i civilnih vlasti, mesnih kulturnih ustanova i zavoda, koji su cenili sokolski rad. Tečaj je otpočeo bez dinara u župskoj blagajni. Sokolska župa Mostar nije dobila  1931. finansijsku pomoć od banskih uprava u Splitu i Cetinju, pa je tečaj održan zahvaljujući podršci vojnih vlasti.  Na tečaj su poslale kandidate sokolske čete iz društava : Avtovac, 7 kandidata iz 5 sokolskih četa; društvo Bileća, 9 iz 5 četa; Blato, 2 iz 1 čete; Gacko, 17 iz 10 četa; Dubrovnik, 7 kandidata iz 7 sokolskih četa; Imotski, 6 iz 4 čete; ….. Ukupno je bilo 87 kandidata iz 59 sokolskih četa. Tečaj je bio završen 22. decembra 1931. Sa tečajcima oprostili su se Čedo Milić, đeneral M. Tomić i dr. M. Dokić. Đeneral Tomić je u svom govoru istakao : “šireći ljubav, slogu i poštovanje  jednih  prema drugima, te prema narodu, otadžbini i Kralju, sejući samo dobro na sve strane, obrazujući se intelektualno, moralno i fizički stvaramo … front zdrave, kulturne i prosvećene nacije, “.  Posle govora predavača zahvalila su se trojica tečajaca župskoj upravi i nastavnicima na trudu i staranju.  Prvi je govorio Herman Milošević, član Sokolske čete Zaton, društva Dubrovnik. (6)

Sokolsko društvo Dubrovnik bilo je domaćin u Dubrovniku grupama sokola iz ostalih sokolskih društava. Sokolsko društvo Tivat priredilo je za učesnike  sokolskog tečaja župe Cetinje izlet u Dubrovnik 21. avgusta 1932. brodom Morava. Na brod su se ukrcali i sokoli iz Kamenara. Bilo je oko 200 sokola na brodu. Tečajci su želeli da svrate u Cavtat zbog Račićevog  mauzoleja, ali su zbog vremena morali odustati od posete Cavtatu. U Dubrovniku masa naroda  i sokola slegli su se na obalu da dočekaju sokole iz Tivta. S obale su se uputili u sokolanu. Do podne goste iz Tivta su dubrovački sokoli vodili u obilazak grada. Pregledali su muzej, veći broj crkava, državne škole, kraljevski dvorac, gde su se slikali i sokolanu. Za tečajnike je bio serviran u restoranu obed i večera. Posle podne bio je izlet na Lokrum, gde su ostali na kupanju. Povratili su se u Dubrovnik gde su nastavili posećivanje njegovih znamenitosti. Brodom su se vratili u Tivat. Tečajci sa Cetinja, iz Budve, Podgorice, Andrijevice, Bara, Plava, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Berana i Boke bili su očarani lepotama  Dubrovnika i okoline i želeli su da još jednom posete Dubrovnik.(7)

U Čibaći u Župi dubrovačkoj održane su 14. avgusta 1932. utakmice za naslov “najbolja četa u 1932 godini” i za prelazni dar matičnog društva Dubrovnik. Učestvovale su čete Ćilipi, Đurinići-Molunat, Gornja Župa, Mandaljena, Mokošica i Pločice. Po 6 najboljih vežbača iz svake čete borilo se u disciplinama : 1) nastup k prostim vežbama; 2) proste vežbe; 3) trčanje na 100 metara; 4) bacanje kugle;  5) skok u vis iz zaleta; 6)  skok u dalj sa zaletom i 7) vučenje konopa. Četa Mokošica je bila prva i dobila je naslov “najbolja četa u 1932 godini” i prelazni dar Sokolskog društva Dubrovnik. Kao pojedinci : prvo mesto Milivoj Ćurlica (Mokošica ) zatim Boško Vuličević  (Mokošica ), Pero Kušelj (Pločice), Jozo Ćurlica (Mokošica ), Pero Kristović ( Gornja Župa) i Pero Kalačić ( Ćilipi). (8)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je juna 1935. izlet u Slano. Bilo je oko 300 izletnika. Usput brod je primio sokole iz Orašca i Zatona. Varošica Slano dočekala je sa oduševljenjem sokolske izletnike. U povorci sokoli su sa muzikamana čelu  krenuli pred opštinu, gde ih je srdačno pozdravio načelnik opštine. Odgovorio je starosta sokola Šutić. Povorka je obišla mesto, posetivši i mesnu crkvu. Nakon odmora priređen je javni nastup, na kome su nastupile sve kategorije. Posle javnog nastupa bila je igranka. Uveče sokoli su u povorci prošli mestom uz muziku i pesmu, oduševljeno pozdravljeni od naroda, koji je i pri povratku srdačno i toplo ispratio svoje goste. (9)

Sokolsko društvo u Cavtatu priredilo je 4.avgusta 1935. svoj godišnji javni nastup na vežbalištu. Sokolsko društvo Dubrovnik sa vežbačkim kategorijama i sa članovima seoskih četa  došlo je da uveliča priredbu. Četa iz Čilipa došla je sa zastavom i članovima u konavoskoj narodnoj nošnji. Došao je i narod iz okoline. Zamenik župskog starešine Bruno Marčić zastupao je župu Mostar. Sokole i goste iz Dubrovnika dočekala je na pristaništu Cavtatska diletantska muzika. Plivačka sekcija Sokolskog društva Cavtat odigrala je vaterpolo utakmicu s Pliv. sportskim klubom Srebreno i članovima plivačke sekcije sokola iz Dubrovnika. Pobedio je Cavtat sa 4:1. Utakmica u odbojci između sokola Cavtat i Dubrovnika ostala je nerešena, jer se igra morala prekinuti zbog odlaska izletničkog broda. Svrstala se povorka i uz sviranje   Cavtatske diletantske muzike, sokoli iz Dubrovnika i Čilipa bili su ispraćeni uz klicanje jugoslovenstvu, slozi i ljubavi. (10) Muzički odsek Sokolskog društva  Dubrovnik održao je 13. aprila 1936. svoju muzičku akademiju. Akademija je bila podeljena na muzički deo,  reviju narodnih igara u narodnim nošnjama i igranku. U muzičkom delu bili su na programu S. Pašćan, Šuman, Rebikov, Grečaninov, Milojević i Reves.  Od narodnih igara prikazani su Hrvatsko salonsko kolo, Češka beseda i Srbijanka. (11)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 1936. izlet u Mokošicu na Spasovo, krsno ime meštana Mokošice. U listu „Dubrovnik” o tome : „izlet, koji je onako triumfalno i bratski od rodoljubivih Mokošičana dočekan, a zabava je prošla u najboljem redu, slozi i ljubavi, makar su neki zaviđenjaci htjeli to da ometu.” (12)

Hrvatska štampa donosila je članke u kojima je kritikovan rad sokolskih četa. Banska uprava Zetske banovine na Cetinju rešila je 4. 11. 1935. da razdeli seljacima sadnice voća u pola cene, za sedmicu sadnje voća. Svoju odluku je raspisala kao hitnu sreskim načelništvima, a oni opštinama i sokolskim četama. U listu „Dubrava” pisac članka koji se potpisao kao Župljanin žalio se  da dok je Sokolska četa u Mlinima bila obaveštena, seljaci nisu dobili nikakvo obaveštenje. Čuvši za tu podelu neki su se obraćali svom seoskom glavaru, da li ima i za seljake, ali je ovaj 27. 11.1935. dobio glas od opštine, da je od 1 do 8.12.1935. nedelja sadnje voća, i da se sadnice dobijaju iz Banskih rasadnika. Od seljaka se niko nije koristio sadnicama. Pisac članka isticao je da se članovi sokolske čete nisu bavili poljoprivredom. (13)

U četi Donja Župa (Sokolsko društvo Dubrovnik) osnovana je Sokolska povćarsko-voćarsko-cvjećarska zadruga koja je težila da svoj delokrug proširiti na sve okolne čete. Ona je trebala da preuzme centralno vodstvo proizvodnje i prodaje povrća, voća i cvijeća. (14)  Zadruga je sarađivala sa Savezom voćarskih zadruga u Beogradu. Boško Mišić iz Čibače posetio je načelnika Milutinovića u ministarstvu poljoprivrede u vezi pomoći za unapređenje ove grane poljoprivrede. Tražio je da jedan predstavnik zadruge ode u Grčku da se upozna sa načinom pakovanja smokava. (15)

Boško N. Mišić pisao je u listu ,,Dubrovnik”, glasniku Srba katolika 1937. o sokolskoj zadruzi. Sokolska povćarsko-voćarska i cvjećarska zadruga u Čibači kod Dubrovnika bavila se pakovanjem suhih smokava od 1933. te je kako je istakao, prva u ovim krajevima počela sa ovim radom. Pakovali su rezane smokve u celofan. Ovako pakovane smokve naišle su na odličnu prođu, te su svake godine prodali po nekoliko hiljada paketića, a najviše su poslali u Sloveniju. (16) Sokolska zadruga učestvovala je u proslavi Dana Ujedinjenja 1937. Prvi decembar je proslavljen u Gornjoj Župi. Rano ujutro praznik je obeležen pucanjem mužara. Sokoli su pod barjakom prisustvovali svečanom blagodarenju u crkvi Mandalijene. Tu su se našli okupljeni i sokoli Donje Župe, nastavnici Osnovnih škola sa školskom djecom, te školska djeca sa nastavnicom Zanatske škole. Posle održanog blagodarenja B.N. Mišić održao je govor, pozivajući sokole i ostale seljane da kliknu trokratno “Živjela moćna i velika ujedinjena Jugoslavija”. U svom govoru je istakao : „Braćo i sestre ! Danas se navršuje 19-godišnjica našega Oslobođenja i Ujedinjenja. Današnji dan je najznačajniji dan u historiji našega naroda … Devetnaest godina našega ujedinjenja nije donijelo one rezultate koje smo mi sokoli očekivali … Živeći vjekovima razjedinjeni, tuđini nam staviše razne prepreke tom duhovnom ujedinjenju. Zato braćo i sestre, naša sokolska dužnost koja izbija iz sokolske misli jest širiti bratsku ljubav i jednakost, kroz geslo: „Brat je mio koje vjere bio !”. Samo ovako radeći utrti ćemo put ka našem duhovnom ujedinjenju. Mi znamo da ćemo ovako radeći nailaziti na razne poteškoće i nerazumijevanje, tim više što su se danas nakon 19 godina našega Ujedinjenja našli lažni proroci koji narodu pripovjedaju umjesto ljubavi mržnju i nebratstvo. … A mi braćo i sestre danas smo još više pozvani da udvostručimo naš sokolski rad koji je sav ispunjen ljubavlju i bratskom slogom, sve za dobro mladoga nam Kralja i za veličinu i nedeljivost Aleksandrove Jugoslavije.” Sokoli Gornje Župe su zaključili da u buduće svakog Prvog decembra održe sjednicu sa sijelom Sokolskog pogrebnog bratstva. Bratstvo je osnovano toga dana pri sokolskoj četi. Cilj ove zamisli je da se gaji samopomoć i realno sokolsko bratstvo, tako svi sokoli jedan drugog u svakoj prlici pomagati, a osobito pri poljskim radnjama i u slučaju elementarnih nepogoda držeći se one „Svi za jednoga, a jedan za sve”. Svečanost je zavšena pevanjem „Oj Slaveni” . (17)

Sem sokolskog društva  iz Dubrovnika i druga nacionalna društva iz Dubrovnika učestvovala su u proslavama seoskih sokolskih četa. Sokolska četa Zaton davala je na sv. Antuna 1937. javni čas u svom mjestu. Ovoj sokolskoj svečanosti pridružila se O.N.O. „Nova Jugoslavija” iz Dubrovnika sa svojim članovima.  (18)

Hrvatskim separatistima smetao je rad sokola i zato su  vršili napade na članove sokolskih četa i njihovu imovinu. Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću : „ Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Čak, štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu.” (19) U selu Orašcu je septembra 1938. izgorela kuća istaknutog sokola Kreša Krilanovića. Vatra je podmetnuta tako da je cela kuća sa nameštajem izgorela, ostala su samo 4 gola zida. (20) U članku „Sokolskim radnicima pale kuće“ objavljenom 15. oktobra 1938. u „Bratstvu“, glasniku sokolske župe Osijek, navodi se: „U Orašcu, naprednom mestu u blizini Dubrovnika, zapaljena je kuća jednom sokolskom radniku dok je s majkom boravio u Dubrovniku. Kao opomena da će to nedelo biti izvršeno izvešena je nekoliko dana pre crna zastava. Budući da je na isti način dat znak i starešini čete br. Rakidiji, bojazan je da će i njegova kuća biti zapaljena, u toliko pre što se njegovom zaslugom podiže u Orašcu sokolski dom.“ (21) U nedeljniku „Dubrovnik” u članku „Političke štete u Orašcu” navodi se da je u noći između 6 i 7 januara 1939. posječeno Đurović Marku, članu sokolske čete u Orašcu, 15 komada velikih loza i 4 stabla jabuka. Šteta je procenjena 6.500 dinara. Stvar je bila predana u ruka suda. (22) Usled pritisaka hrvatskih separatista  mnoge seoske čete  prestale su sa radom.

Sporazumom  Cvetković-Maček 26.8.1939.  Dubrovnik i njegova okolina  su  odvojeni  od  Zetske  banovine  i   dodeljen  novostvorenoj  Banovini  Hrvatskoj. HSS je u Banovini Hrvatskoj odmah počeo sa progonima Sokola.  O svemu što se dešavalo sokoli su obaveštavali „Sokolski glasnik”, list Saveza Sokola, koji je izlazio u Beogradu. U članku „Imali progona u Banovini Hrvatskoj“ u „Sokolskom glasniku” navodi se : „Prošlih dana je Ministarstvo pošta otkazalo službu, … svima ugovornim poštarima u srezu Dubrovačkom, koji su članovi Sokola. Otkazana je služba poštarima u selima Maranovići, Luka Šipanjska, Koločep, Topolo i Orašac, a izgleda da će biti otkazano i onome u Zatonu. Svi ti poštari su najsavesnije vršili svoju dužnost, ali gospodin ministar pošta im otkazuje samo zato što su Sokoli, i što tako traže lokalni partijski sovjeti.” (pristalice H.S.S.) „Da je to tačno, najbolje dokazuje činjenica, što su ti lokalni sovjeti bili obavešteni o otkazu pre no štu je odnosnim poštarima stigao zvanični akt, a što su oni trijumfalno razglasili po celom srezu, kao „pobedu”. (23)