БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Соколство као либерална организација телесног васпитања, нашло се већ у Краљевини СХС у фронталном сукобу са католичким верским организацијама.
О том сукобу писала је штампа. Соколски Гласник пренео је из „Новог Свијета”, гласила Комунистичке партије Југославије бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у којој се наводи : „Један страшан рат започео је у Југославији : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештају свију оних међу њиховим редовима, којима се не може вјеровати, задобили рат против Аустрије, ослободили југославенске крајеве – отада је њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нацијоналних хероја – барем на парадама. Њихова наиме идеологија јест демокрација и нација. Њихови душмани су Орлови. Орлови се додуше не хвастају да су национални хероји, равнајући се по оној : богу божје, цару царево, они су вјерно служили папи и Хабсбургу. Њихова наиме идеологија јест клерикализам и црква. ...”. (1)
Посланица католичког епископата против Сокола састављена је на бискупској конференцији у Загребу 17. новембра 1932. а објављена је преко штампе и читањем у католичким црквама 8.1.1933. (2) Сукоб Савеза сокола и Римокатоличке цркве био је разматран и на седницама Народне скупштине и Сената Краљевине Југославије. Сенатор Јован Бањанин говорио је 28. марта 1933. о клерикализму као духовно опасној појави која шири верску мржњу и разбија јединство народа. За њега је Посланица била провокација клерикализма. За сенатора Милана Л. Поповића Посланица је била покушај бискупа да управљају државним установама. У свом говору истакао је : „... Католички епископат у Југославији створио је својом познатом Посланицом у једном делу католичког света забуну, ... са циљем да се старе, већ полузалечене племенске и политичке ране међу нама искористе тако, да свака културна и национална акција подвргне вођству извесни католичко-клерикалних кругова, који на тај начин и пред страним светом хоће да прикажу прилике у Југославији на начин, као да се у нас прогони католичка црква и као да се и соколска акција, ... води у знак борбе против хришћанства ... “. О раду Савеза сокола истакао је : „ ... У том правцу развија интензивну акцију наше Соколство, које из досадашњих и дојучерашњих партикуларистичких и религиозних раздвојености формира за будућност један јединствен менталитет у духовном и један јединствен фронт у физичком развитку нације. (3)
У Извештају
за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападај нас није
изненадио, јер нерасположење са стране католичког епископата било нам је већ и
од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (4)
Поводом антисоколске посланице Извршни
одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, донео је 16 јануара 1933. у Београду
„Изјаву Савеза Сокола Краљевине Југославије”. У њој се истиче да је Савез
Сокола Краљевине Југославије на скупштини од 29 марта 1931. у Београду, изнео
своје становиште о односу Соколства према вери: „да Соколство као идеја слободе
признаје и слободу уверења и мисли сваког појединца, и да нарочито поштује
свако верско уверење и осећање, сматрајући веру најсветијим делом унутрашњег
живота сваког човека; да следствено једнако поштује и испољавање сваког верског
уверења и осећања, и да сваки припадник соколске организације може слободно да
извршава заповести и прописе своје вере и цркве.”(5) Савез Сокола
штампао је „Изјаву Савеза Сокола
Краљевине Југославије” и послао соколским друштвима и четама. Током 1933. Соколска жупа Мостар
разаслала је за соколске књижнице по
друштвима и сеоским четама 5.250 Изјава ССКЈ на бискупску посланицу. (6)
Програм сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, ... . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше ... Соколство ...”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, ... васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.” О селу је истакао : „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима : „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.”. (7)
Слично је истакао Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца. Пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је шта је задатак соколског образовања : „... једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (8)
О методама борбе клерикалаца против сокола може се навести пример представке Милану Стојадиновићу коју је Соколско друштво Дубровник упутило 28. јула 1938. : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. (9) У Горњој Жупи извршена је 1940. провала у просторије соколске чете. У листу „Дубровник” о томе: „Родољубци-провалници однијели су све књиге и списе чете, те неке дјелове намјештаја. Однесено је и једно Распеће које су Жупљани у своје вријеме поставили у соколску просторију као одговор на познату бискупску посланицу. Коментар је сувишан.” (10)
Савеза сокола је био у сукобу са Католичком црквом и њеним Орловима био је наминован због супротних циљева. Католички клерикализам био је непријатељ Југославије, а либерални соколи њени заточници. Сукоб Савеза сокола и Римокатоличке цркве појачао се после бискупске Посланице 8.1.1933. Соколство је одговорило на Посланицу да поштује испољавање сваког верског уверења и осећања код својих чланова. Клерикална хајка против сокола настављена је до краја краљевине Југославије.
Напомене :
- „Како о Соколству мисле комунисте”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 409, 410;
- Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 93;
- Бранислав А. Жорж, „Краљевски сенатор”, Београд 2003, стр. 53, 54;
- „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
- „Изјава Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, у Београду 16 јануара 1933. г. ,Учитељска тискара, Љубљана;
- „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 99, 100, 187,198, 199;
- „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
- Антун Гаудер, „У соколској нараштајској школи”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
- Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 127;
- „И њега су однијели ...”, „Дубровник”, Дубровник, 17 фебруара 1940, бр. 7, стр. 4;
Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Везане вијести: