СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ
Упркос нападима на соколе у хрватским бановинама
одржавани су соколски слетови. Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој
осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских
жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету
истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе,
паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису
обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану
приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски
слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма
како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је
противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и
острва.”.
Слет је организован уз велико учешће сокола (око 6.000 учесника) из жупа Сушак-Ријека, Шибеник, Задар, Сплит, Загреб, Карловац, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (1) О слету је писао и часопис Соколске жупе Осијек „Братство”. Др. Илија Мамузић приметио је да је публику на стадиону више интересовало то да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 јула 1939. него квалитет вежбача. Још више поздрављала је публика војску. У свом чланку истакао је : „… Изненађен сам бројем публике и вежбача. Исто тако сам изненађен одушевљеним наступом вежбача, као и веома одушевљеним држањем публике. Запажам : – десно од мене једна госпођа не може да седи мирно, него устаје, маше, виче : „Живјели Соколи ! Живјела Југославија ! Живио Краљ !”. По њему главни интерес гледалаца био је на идејној страни соколства и његових задатака, а не на техничкој страни слета. Истог дана у исто време прослављен је рођендан др. Владимира Мачека. Поворка са музиком и заставама пролазила је поред двеју страна соколског игралишта.
Соколи су уложили нарочити напор да до убитачног сукобљавања не дође. Слетски одбор упутио је свим соколима позив у коме се истицало : „У Сушаку поред наше прославе врши се и прослава једне друге организације, па Вас братски молимо и позивамо да на евентуалне изазове и натписе не реагирате врућим далматинским темпераментом, већ преко свих изазова прођете шутке као паметни људи и дисциплиновани чланови соколске организације.” (2) После свршене вежбе са трибина заорила се песма „Хеј Словени” са клицањем краљу и Југославији. Истовремено поред трибина пролазила је поворка присталица ХСС са бакљама а поводом рођендана доктора Мачека кличући слободној Хрватској и хрватском Сушаку. После завршеног програма дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Соколска жупа Београд упутила је новчану помоћ за пострадале соколе на слету. (3) О слету је, сем соколских новина, извештавала и остала штампа.
Старесина Јазбец после слета на Сушаку
Загребачке „Југословенске новине” пренеле су писање о слету франковачког листа „Истина” са Сушака од 30 јула 1939. : „како се повампирени централизам у облику неке „витештине” хтио још „једном” (ваљда задњи пут) пласирати на обалама Хрватског Приморја. И то баш на несретно изабрани датум 16. VII. … Јер то већ смрди и по безобразлуку, да се пар изживјелих остатака усуди шврљати по хрватској груди”.(4) Напади на соколе и писање франковачких листова било је увод у све што се дешавало соколима у Бановини Хрватској и НДХ. После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен је и прешао је у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од стране усташа непријатељима, покретна и непокретна имовина била је заплењена, а појединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима. Многи нису доживели крај рата. Старешина Сопколске жупе и Соколског друштва Загреб, др Отон Гавранчић ухапшен је и мучен од усташа. Депортован је у логор Јасеновац. У средишту логора био је смештен у један кавез од бодљикаве жице и у њему држан без хране и воде. Када је умро, тело му је бачено у Саву. О страдању сокола у Далмацији податке прикупља професор Гојко Јаковчев, а за подручје Крајине др Никола Жутић. (5)
Саша Недељковић члан Научног
друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
2. Др. Илија Мамузић, „Запис са Јадрана”, „Братство“, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 170, 171; 10.
3. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
4. „Набадање на перо у франковачком листу „Истина”, „Југословенске новине” Загреб, 10 аугуст 1939, бр. 147, стр. 7;
5.Слободан Ђорђевић и Душан Цветковић, из Старешинства Савеза Сокола Југославије
Везане вијести: