Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Соколско друштво Дубровник и сеоске соколске чете

Соколско друштво у Дубровнику jе у свом  раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника.

Дубровник

Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад соколске фото-секције. (1)

Бранко Хопе, члан соколског друштва   Дубровник писао је о сеоским четама у листу Савеза сокола  „Соколском гласнику”. У свом чланку истакао је : „ … Са  селом морамо бити у тесној вези, село морамо чешће обилазити, сродити се са његовим животом,  упознати његове тегобе, поучавати га и од њег се учити. То се може постићи само непрестаним контактом старешинства жупе и села, … што је мањи териториј то је контакт чешћи а успех већи. “(2)

Соколска чета Орашац основана 1931. имала је 1934. 74 члана, а чета Затон основана исте године имала је 89 чланова. Бабино Поље (1933) 176 чланова,  Ћилипи (1931) 109, Ђуринићи-Молунат (1931) 40 чл, Говеђани (1933) 40 чл,  Комолац (1933) 58, Корита (Мљет)  (1933) 31, Мандаљена (1931) 45,  Мокошица (1930) 62, Мравинци (1933) 39, Мрцине (1933) 25, Плат-Солине (1933) 36, Плочице  (1931) 86, Пострање (1931) 69, Слано (1931) 49, Суђурађ (1933) 101, Витаљина (1931) 55. (3) У Управи чете Орашац 1934. били су : старешина Карло Ракиџија, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџија, тајник Луко Лучић, благајник Антун Павићевић, заменик благајника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Лујо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андрија Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси. У Управи  чете Затон били су : Старешина Љубо Водница, заменик Марко Милас, тајник Марија Видовић, заменик тајника и благајник Винко Балдазар, I заменик Љирић Илија Ивов, II заменик благајника Љирић Нико Стијепов, просветар Марија Видовић, повереник за штедњу Марија Видовић, вођа Херман Милошевић, заменик Иво Ђурић, књижничар Лука Бачић, статистичар Марија Видовић, домаћин Лука Њирић, референт за пољопривреду Вицко Водица. Ревизори су били Паво Водница и Михо Милошевић. (4)

Рођендан престолонаследника Петра прославио је 6. септембра 1931. дубровачки соко заједно са са својим сеоским четама из Орашца и Затона. Соколско друштво приредило је излет у Орашац. После свечаности у Дубровнику, засебним паробродом све категорије Сокола, на челу са музиком, пошле су у луку Затон. Сеоска чета Затон срдачно је дочекала излетнике, па су се сви заједно упутили у Орашац. Старешина чете у Орашцу, добровољац са солунског фронта Лука Злошило, одржао је соколима патриотски говор. Соколе је поздравио и подстарешина чете Антун Тројановић из Трстеног. Староста дубровачког сокола Нико Шутић захвалио се на братском дочеку. Говори су поздрављени са поклицима краљу, отаџбини и престолонаследнику. После кратког одмора у скромном соколском дому вежбачи су наступили на заједничкој јавној вежби. На вежби биле су : женска деца извела су просте вежбе слета у Сплиту; сеоске чете Орашца и Затона вежбале су вежбе са штаповима; чланови сокола из Дубровника изводили су просте вежбе  слета у Сплиту; чланице из Дубровника извеле су вежбе са чуњевима  слета у Сплиту; женски нараштај из Дубровника  извеле су просте  вежбе слета у Сплиту; чланство из Дубровника извело је вежбе на пречи; женски нараштај из Дубровника ритмичне вежбе  „Црногорке”. Раздрагана публика поздравила је вежбе са френетичним одобравањем. Након вежбе одржана је забава „под платаном” уз игру народних кола. При одласку дубровачких сокола и чете Затон, сви соколи сврстани у редове промарширали су кроз Орашац до соколане. Испред соколане говорио је Л. Мозара, а којем се у име дубровачких сокола захвалио Иван Ковач. (5)

   Жупа

Трећи течај жупе у Мостару отворен је 22. новембра 1931. у соколани друштва Мостар у присуству представника војних и цивилних власти, месних културних установа и завода, који су ценили соколски рад. Течај је отпочео без динара у жупској благајни. Соколска жупа Мостар није добила  1931. финансијску помоћ од банских управа у Сплиту и Цетињу, па је течај одржан захваљујући подршци војних власти.  На течај су послале кандидате соколске чете из друштава : Автовац, 7 кандидата из 5 соколских чета; друштво Билећа, 9 из 5 чета; Блато, 2 из 1 чете; Гацко, 17 из 10 чета; Дубровник, 7 кандидата из 7 соколских чета; Имотски, 6 из 4 чете; ….. Укупно је било 87 кандидата из 59 соколских чета. Течај је био завршен 22. децембра 1931. Са течајцима опростили су се Чедо Милић, ђенерал М. Томић и др. М. Докић. Ђенерал Томић је у свом говору истакао : “ширећи љубав, слогу и поштовање  једних  према другима, те према народу, отаџбини и Краљу, сејући само добро на све стране, образујући се интелектуално, морално и физички стварамо … фронт здраве, културне и просвећене нације, “.  После говора предавача захвалила су се тројица течајаца жупској управи и наставницима на труду и старању.  Први је говорио Херман Милошевић, члан Соколске чете Затон, друштва Дубровник. (6)

Соколско друштво Дубровник било је домаћин у Дубровнику групама сокола из осталих соколских друштава. Соколско друштво Тиват приредило је за учеснике  соколског течаја жупе Цетиње излет у Дубровник 21. августа 1932. бродом Морава. На брод су се укрцали и соколи из Каменара. Било је око 200 сокола на броду. Течајци су желели да сврате у Цавтат због Рачићевог  маузолеја, али су због времена морали одустати од посете Цавтату. У Дубровнику маса народа  и сокола слегли су се на обалу да дочекају соколе из Тивта. С обале су се упутили у соколану. До подне госте из Тивта су дубровачки соколи водили у обилазак града. Прегледали су музеј, већи број цркава, државне школе, краљевски дворац, где су се сликали и соколану. За течајнике је био сервиран у ресторану обед и вечера. После подне био је излет на Локрум, где су остали на купању. Повратили су се у Дубровник где су наставили посећивање његових знаменитости. Бродом су се вратили у Тиват. Течајци са Цетиња, из Будве, Подгорице, Андријевице, Бара, Плава, Новог Пазара, Косовске Митровице, Берана и Боке били су очарани лепотама  Дубровника и околине и желели су да још једном посете Дубровник.(7)

У Чибаћи у Жупи дубровачкој одржане су 14. августа 1932. утакмице за наслов “најбоља чета у 1932 години” и за прелазни дар матичног друштва Дубровник. Учествовале су чете Ћилипи, Ђуринићи-Молунат, Горња Жупа, Мандаљена, Мокошица и Плочице. По 6 најбољих вежбача из сваке чете борило се у дисциплинама : 1) наступ к простим вежбама; 2) просте вежбе; 3) трчање на 100 метара; 4) бацање кугле;  5) скок у вис из залета; 6)  скок у даљ са залетом и 7) вучење конопа. Чета Мокошица је била прва и добила је наслов “најбоља чета у 1932 години” и прелазни дар Соколског друштва Дубровник. Као појединци : прво место Миливој Ћурлица (Мокошица ) затим Бошко Вуличевић  (Мокошица ), Перо Кушељ (Плочице), Јозо Ћурлица (Мокошица ), Перо Кристовић ( Горња Жупа) и Перо Калачић ( Ћилипи). (8)

Соколско друштво Дубровник приредило је јуна 1935. излет у Слано. Било је око 300 излетника. Успут брод је примио соколе из Орашца и Затона. Варошица Слано дочекала је са одушевљењем соколске излетнике. У поворци соколи су са музикамана челу  кренули пред општину, где их је срдачно поздравио начелник општине. Одговорио је староста сокола Шутић. Поворка је обишла место, посетивши и месну цркву. Након одмора приређен је јавни наступ, на коме су наступиле све категорије. После јавног наступа била је игранка. Увече соколи су у поворци прошли местом уз музику и песму, одушевљено поздрављени од народа, који је и при повратку срдачно и топло испратио своје госте. (9)

Соколско друштво у Цавтату приредило је 4.августа 1935. свој годишњи јавни наступ на вежбалишту. Соколско друштво Дубровник са вежбачким категоријама и са члановима сеоских чета  дошло је да увелича приредбу. Чета из Чилипа дошла је са заставом и члановима у конавоској народној ношњи. Дошао је и народ из околине. Заменик жупског старешине Бруно Марчић заступао је жупу Мостар. Соколе и госте из Дубровника дочекала је на пристаништу Цавтатска дилетантска музика. Пливачка секција Соколског друштва Цавтат одиграла је ватерполо утакмицу с Плив. спортским клубом Сребрено и члановима пливачке секције сокола из Дубровника. Победио је Цавтат са 4:1. Утакмица у одбојци између сокола Цавтат и Дубровника остала је нерешена, јер се игра морала прекинути због одласка излетничког брода. Сврстала се поворка и уз свирање   Цавтатске дилетантске музике, соколи из Дубровника и Чилипа били су испраћени уз клицање југословенству, слози и љубави. (10) Музички одсек Соколског друштва  Дубровник одржао је 13. априла 1936. своју музичку академију. Академија је била подељена на музички део,  ревију народних игара у народним ношњама и игранку. У музичком делу били су на програму С. Пашћан, Шуман, Ребиков, Гречанинов, Милојевић и Ревес.  Од народних игара приказани су Хрватско салонско коло, Чешка беседа и Србијанка. (11)

Соколско друштво Дубровник приредило је 1936. излет у Мокошицу на Спасово, крсно име мештана Мокошице. У листу „Дубровник” о томе : „излет, који је онако триумфално и братски од родољубивих Мокошичана дочекан, а забава је прошла у најбољем реду, слози и љубави, макар су неки завиђењаци хтјели то да омету.” (12)

Хрватска штампа доносила је чланке у којима је критикован рад соколских чета. Банска управа Зетске бановине на Цетињу решила је 4. 11. 1935. да раздели сељацима саднице воћа у пола цене, за седмицу садње воћа. Своју одлуку је расписала као хитну среским начелништвима, а они општинама и соколским четама. У листу „Дубрава” писац чланка који се потписао као Жупљанин жалио се  да док је Соколска чета у Млинима била обавештена, сељаци нису добили никакво обавештење. Чувши за ту поделу неки су се обраћали свом сеоском главару, да ли има и за сељаке, али је овај 27. 11.1935. добио глас од општине, да је од 1 до 8.12.1935. недеља садње воћа, и да се саднице добијају из Банских расадника. Од сељака се нико није користио садницама. Писац чланка истицао је да се чланови соколске чете нису бавили пољопривредом. (13)

Млини

У чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник) основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга која је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно водство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (14)  Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (15)

Бошко Н. Мишић писао је у листу ,,Дубровник”, гласнику Срба католика 1937. о соколској задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (16) Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа … Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали … Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени” . (17)

Сем соколског друштва  из Дубровника и друга национална друштва из Дубровника учествовала су у прославама сеоских соколских чета. Соколска чета Затон давала је на св. Антуна 1937. јавни час у свом мјесту. Овој соколској свечаности придружила се О.Н.О. „Нова Југославија” из Дубровника са својим члановима.  (18)

Хрватским сепаратистима сметао је рад сокола и зато су  вршили нападе на чланове соколских чета и њихову имовину. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „ Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу.” (19) У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида. (20) У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (21) У недељнику „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да је у ноћи између 6 и 7 јануара 1939. посјечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла јабука. Штета је процењена 6.500 динара. Ствар је била предана у рука суда. (22) Услед притисака хрватских сепаратиста  многе сеоске чете  престале су са радом.

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник и његова околина  су  одвојени  од  Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Сокола.  О свему што се дешавало соколи су обавештавали „Соколски гласник”, лист Савеза Сокола, који је излазио у Београду. У чланку „Имали прогона у Бановини Хрватскoј“ у „Соколском гласнику” наводи се : „Прошлих дана је Министарство пошта отказало службу, … свима уговорним поштарима у срезу Дубровачком, који су чланови Сокола. Отказана је служба поштарима у селима Марановићи, Лука Шипањска, Колочеп, Тополо и Орашац, а изгледа да ће бити отказано и ономе у Затону. Сви ти поштари су најсавесније вршили своју дужност, али господин министар пошта им отказује само зато што су Соколи, и што тако траже локални партијски совјети.” (присталице Х.С.С.) „Да је то тачно, најбоље доказује чињеница, што су ти локални совјети били обавештени о отказу пре но шту је односним поштарима стигао званични акт, а што су они тријумфално разгласили по целом срезу, као „победу”. (23)

Спонза

Репрезентативне просторије  Соколског друштва у Дубровнику налазиле су се у Спонзи. У Спонзи су соколи организовали своје прославе, предавања и манифестације.

Дубровачка општина отказала је Соколском друштву у Дубровнику, за просторије које су биле власништво општине. Соколи су тврдили да општина по уговору није могла да откаже соколском друштву и да се ради о акту политичке шикане. Суд је дао за право општини, а Окружни суд је ту пресуду потврдио. Дубровачки соколи су се жалили на Сто седморице у Загребу, који је одбацио раније пресуде, и одлучио да општина нема права тражити од сокола да напусти просторије. Одлука Стола седморице изазвала је велико задовољство не само у редовима сокола у Дубровнику, него и код свих трезвених Хрвата и Срба, који су сматрали да се аутономне и остале власти, не смеју поводити за уличним букачима, “већ да се имају држати реда и закона, и тражити елементе који спајају све грађане, без разлике, у данашњим временима”. Загребачка штампа бележила је одлуку Стола седморице без коментара. Љубљанско “Јутро” писало је да је та одлука “изазвала врло пријатан утисак, јер није била никаква тајна, да је отказивање просторија, са стране дубровачке општине, представљало партизански акт, без икакве потребе”. “Југословенска пошта” из Сарајева истакла је “… да се суд знао издићи високо изнад партијског диктата, и њу су поздравили сви добромислећи дубровачки грађани”. (24) О отказу је писао и лист „Дубровник”. Лист „Соколски гласник” пренео је 2 августа 1940. сажето приказ текста о отказу просторија Соколском друштву  у Дубровнику из листа „Дубровник” под називом „Хрватски и српски соколи у Дубровнику”. (25)

На годишњој скупштини друштва Дубровник  присуствовао је велики број чланова и делегат жупе Мостар, М. Јелачић. Скуп је отворио др. Звонимир Стојковић. Одлучено је да се приступи извршењу завјета у соколској Петровој Петогодишњици са појачаном акцијом. У нову управу на челу са Ником Баеле, изабрани су др.  Звонимир Стојковић, К. Браило, Ренцо Лучић, Б. Вукичевић, Ђ.Ћоровић, Г. Ћурић, Т.Спаравало и др. (26)

У НДХ наставили су се прогони сокола, а  Савез Сокола био је забрањен. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” (27)

Соколско друштво у Дубровнику је у оквиру свог националног рада оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника.. Ради тога је приређивало излете у дубровачку околину. Друштво је основало  сеоске чете у Затону, Орашцу, Млини … . Соколско друштво и његове чете су  водиле борбу против ширења верске мржње. Хрватски сепаратисти заједно са клерикалцима настојали су да онемогуће рад чета, палећи соколске домове и  имовину чланова чета. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је помоћу власти путем отпуштања сокола настојао да онемогући рад соколским четама. У НДХ наставили су се прогони  а  Савез Сокола био је забрањен.

Напомене

  1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  90;
  2. Бранко Хопе,  „Разграничење жупа”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 11 аугуста 1930, бр. 19, стр. 2;
  3.  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;
  4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX, LXXII;
  5. „Излет у Орашац 6.о.м”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24.септембра 1931,  бр. 39, стр. 3;
  6. „Весници бољег живота у селу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 28. јануара 1932, бр. 5, стр. 1;
  1. Лаус, „Излет Тиватског Сокола и течајника у Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;
  2. „Утакмице чета Соколског друштва Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. септембра 1932, бр. 35, стр. 4;
  3. „Излет Соколског друштва у Слано”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 21. јуна 1935, бр. 26, стр. 3;
  4. ач, „Цавтат”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;
  5. „Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1936, бр. 17, стр. 4;
  6. „Спасово у Мокошици”, „Дубровник”, Дубровник, 8. мај 1937, бр. 14, стр. 3;
  7. Жупљанин, ,,Кроз нашу околицу”, ,,Дубрава”, Дубровник, на Бадњи дан 1935, бр. 43, стр.12;
  8.  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 188;
  9. „Соколско повртарско-воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника”,„Соколски гласник”, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;

16. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 7 Август 1937, бр.28, стр. 4;

  1. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”,  „Дубровник”,  Дубровник, 11 Децембар 1937,  бр. 46,стр. 4;
  2. „Соколска свечаност у Затону”,„Дубровник”, Дубровник, 19 Јуни 1937, бр.21, стр. 3;
  3. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
  4. „Палеж куће у Орашцу”, „Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 3 септембра 1938, стр.4;
  5. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осјек, стр.204;
  6. „Политичке штете у Орашцу”,  „Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939, бр. 4, стр. 4;
  7. „Има ли прогона у Бановини Хрватској?” „Соколски гласник”, Београд, 12. април 1940, бр. 15, стр. 4;
  8. „Соколском друштву Дубровник признато је његово право!”, „Соколски гласник”,  Београд, 13 децембар 1940,  бр. 50, стр. 2; „Дубровачка општина и соколско друштво”, „Соколски гласник”,  Београд, 28 март 1941,  бр. 13, стр 7;
  9.  „Хрватски и српски соколи у Дубровнику”, „Соколски гласник”,  Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 2;
  10. „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник”,  Београд, 14 март 1941, бр. 11, стр. 8;
  11. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Везане вијести:

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ 

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ

Сукоб Сокола на Приморју и дела Католичке цркве

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: