СЛОБОДЕ СЕ ДОМОГЛО 105 ЛОГОРАША: Пре 80 година у Нишу се догодио први пробој нацистичког логора у Европи (ФОТО)

Пре равно 80 година, 12. фебруара 1942, група најхрабријих логораша одважила се да организује прво бекство из једног нацистичког логора у Европи.

Пише: Ј. ЋОСИН

Било је то бекство из концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, основаног само пет месеци раније. Зато је овај пробој постао симбол пркоса, слоге, јединства, али и великог страдања.

Тог дана, готово 150 заточеника из собе број 12 почело је пробој, а предводили су их Бранко Бјеговић и Душан Томовић, који су и успели да успешно побегну. Тај пробој логораша, први у Европи, дао је овом стратишту посебно место на злокобној мапи нацистичких логора, упркос чињеници да је у њему за време Другог светског рата било заточено око 35.000 људи, а више од 10.000 је стрељано. Концентрациони логор на Црвеном крсту у Нишу формиран је крајем септембра 1941, и у њему је био заточен велики број Срба, Јевреја, Рома, заробљених партизана и симпатизера Народноослободилачке борбе, које су нацисти затворили као таоце и у знак одмазде дневно одводили и стрељали на Бубњу.

Од 1967. године логор на нишком Црвеном крсту, постао је Меморијални комплекс „12. фебруар“ и до данас верно приказује делове наше прошлости из Другог светског рата.

Слама на бетону где су спавали логораши, пробор за јело, кравате, похабана одећа, урезана имена на зидовима, дечје играчке, али и плетене попкице Желимира Жилника, једног од највећих и најнаграђиванијих српских и југословенских редитеља који је рођен управо у овом логору, само су део поставке која се и данас може видети.
Пробој логора на Црвеном крсту у Нишу је велики и значајан догађај у српској историографији, али уједно и највећи пропуст немачке војске за време окупације будући да је организовано велико бекство.

Како објашњава историчар Небојша Озимић, кустос Народног музеја у Нишу, у целокупној заплењеној немачкој документацији, која се данас налази у Србији, постоји само један делић о том догађају, као и непотпуни извештај из марта 1942. године.

– Касније се бежало и из других логора, исте године још једно је бекство било овде на Црвеном крсту, али оно прво се заувек памти. По том првом и булевар у Нишу понео је име „12. фебруар“, али и већи део насеља се зове по херојима логора у којем је рођен и редитељ Желимир Жилник. Прошле године је био у посети логору, после дужег времена.

Као младић је долазио често, онда га неко време није било, да би нас прошле године поново посетио – прича нам Озимић.

Жилникова мајка Милица Шуваковић, филозоф и активисткиња Комунистичке партије Југославије, била је заробљеница собе број 7 у нишком логору Црвени крст. Стрељана је на Бубњу брзо након што је у затворској болници 8. септембра на свет донела здравог дечака.

Тог 12. фебруара 1942. године на Бубњу је све било „спремно“ за логораше у Нишу који су чекали да буду стрељани због страдања десетина немачких војника код Лесковца, јер је у то време важило правило „сто Срба за једног немачког војника“. Онима чија су се имена нашла на списку смрти преостало је једино да преко бодљикаве жице побегну.

Озимић објашњава и да је првобитни план био да побегну кроз капију, али су Немци за то сазнали, па су поставили митраљезе.

– Када су изашли у ноћну шетњу, логораши су видели да су Немци провалили план. Бранко Бјеговић, студент права, из затвора је дао команду да се иде преко жичане ограде. Из мемоара преживелих логораша знамо да је прва група која је дошла до самих жица, ту и остала, они су највише изгинули. Бранко је успео да побегне и да се домогне партизанског одреда, тамо је сазнао да су неки логораши остали рањени у снегу па се вратио да их потражи. На путу је налетео на патролу и она га је убила. Од 147 логораша, њих 105 је побегло – прича Озимић.

Минулих деценија Меморијални комплекс у Нишу посетиле су многобројне познате личности попут Иве Андрића и амбасадора Русије, Велике Британије, Аустралије…

НАУЧНИ СКУП И КОМЕМОРАЦИЈА

Поводом сећања на храбре логораше, низом акција, нишки Народни музеј ове године обележава осам деценија од овог великог догађаја.

– Бекства из нишког логора одиграла су се фебруара и децембра 1942, па ће Народни музеј током целе ове године, низом акција, обележавати сећање на храбре логораше. Јуче смо, уз велику помоћ пријатеља из Руског дома, организовали Међународни научни скуп о бекствима из нацистичких логора.

Учесници су историчари из Норвешке, Русије, Израела и Русије. А, данас, осим традиционалне комеморације, делићемо књиге „80 година меморијалног комплекса 12. фебруар“ ученицима и њиховим наставницима који су се исказали својом активношћу. То је још један начин да стимулишемо младе и развијемо им интересовање на тај вид културе сећања – каже Небојша Озимић (на слици).

„РУТИНА“ МУЧЕЊА

Према историјским подацима, у логору је сваког дана после доручка спровођено малтретирање ратних заробљеника. Терали су их да трче и да обављају бескорисне послове. Једни су превозили песак и камен, истоварали га, а други су исти материјал истог момента враћали на место одакле је узет. Копали су јаме, раке и разне рупе, па их одмах затрпавали. Данима се исти посао понављао.

Извор: НОВОСТИ