Слободанка Тановић-Шкоро: Требињем и данас шетају људи који заташкавају усташки злочин над Придворачком јамом

Поводом 76. годишњице страдања Срба у Придворачкој јами код Требиња одржан је помен жртвама. Том приликом, потомак страдалих Слободанка Тановић-Шкоро одржала је говор у коме је до детаља описала не само страдање појединих усташких жртава, него и послијератно отганизовано скривање страшног злочина. Редакција СХ у цијелости преноси говор који никога неће оставити равнодушним.

Драги пријатељи,
поштоваоци придворачких мученика ево нас на мјесту гдје су Хрвати-усташе и Муслимани-усташе починили страшни злочин геноцид над Светосавским Србима-цивилима, 23 јуна 1941.године.

Исти дан, око 23,00 сати у систематском и планском истребљењу Светосавских Срба-цивила, почињен је злочин геноцид на јами Јагодњача-Ржани До. Страдали су православни Срби-цивили из села: Жакова, Туља, Мркоњића, Дријењана Драчева, Дубљана, Величана и Галичића. Хрвати-усташе и Муслимани-усташе поновили су исти злочин геноцид 24.јуна 1941.године над православним Србима-цивилима: Попова Пољица, Седлара, Грмљана, Мареве Љути, Бобана, Завале, Чваљине и Равног.

Шта се догодило са истином о почињеном злочину геноциду над Светосавским Србима-цивилима 23. и 24. јуна 1941.године?

Мој крштени кум Васо Поповчевић побјегао је са придворачке јаме преко овог брда Хумац, Гомиљана, Дражин Дола, Тврдоша и склонио се у кућу солунског добровољца Саве Вуковића, у селу Власаче на Требињским брдима. Кум Васо Поповчевић рекао је солунском добровољцу Сави Вуковићу имена Муслимана-усатша и Хрвата-усташа који су починили злочин геноцид на придворачкој јами.

Јово-Вуле Влачић побјегао је са Придворачке јаме и преко Придворачког поља, Зубачких Рапти дошао у планину Бијелу Гору. У Бијелој Гори срео је Владо Шегрта и Саву Ковачевића и рекао им имена Муслимана-усташа и Хрвата-усташа који су починили злочин геноцид на Придворачкој јами.

Мој отац Јефто Шкоро побјегао је са Придворичке јаме и перко Придворачког поља, Алексине Међе, Горњег Чичева, Драче, Тули, Коњског дошао у село Жељево. У селу Жељеву, мој отац Јефто, преноћио је у кући Јована Ратковића-Црног. Отац Јефто Шкоро рекао је имена Муслимана-усташа и Хрвата-усташа који су починили геноцид на Придворачкој јами, Јовану Ратковићу-Црном.

Кум Васо Поповчевић, био је по занимању путар, Јово-Вуле Влачић жељезничар, а мој отац Јефто Шкоро поштански службеник. Они су и на основу свог занимања врло добри и поименично знали Муслимане-усташе и Хрвате-усташе које су починиле злочин геноцид на Придворичкој јами.

Солунски добровољац Саво Вуковић, Владо Шегрт, Сава Ковачевић и Јован Ратковић-Црни знали су 24.јуна 1941.године, до у детаље и поименично имена Муслимана-усташа и Хрвата-усташа који су починили злочин геноцид на Придворичкој јами.

Др Новица Краљевић, др Петар Рундо, Васо Поповчевић, Раде Гуровић, Јефто Шкоро организовали су 6.октобра 1941.године вађење из Придворичке јаме Придворичких мученика: Маџар Јова, Кукурић Лазара, Пиџула Божа, Пиџула Божа Милорада, Миљковић Стева, солунског добровољца Бабић Трифка, Соколовић Алексе, Шакота Бошка, Стијачић Обрена, Андријашевић Михајла, Миљановић Јакова, Ћурић Ђорђа и Ћурић Благоја и обавили сахрану по православном обреду, у гробљу Подгливље, поред спомен костурнице објешеним Светосавским Србима-цивилима који су убијени у зличину геноциду, у парку поред Српске православне цркве преобрежења господњег 1914 до 1916.године.

Др Новица Краљевић одредио је дан прије 5.октобра 1941.године, гдје ће бити гробно мјесто сваког Придворачког мученика. По обављеној сахрани 6.октобра 1941.године писмено је изјавио саучешће свакој ожалошћеној породици и уједно их обавјестио о гробном мјесту њиховог покојника. Сахрани је присуствовао пуковник Пигњатели, који је на цивилизовани начин дозволио сахрану придворачких мученика по српско православном обреду.

Кад је почело организовано сакривање злочина геноцида на Придворачкој јами, на које све начине и са којим саучесницима???

Организовано скривање злочина геноцида на Придворачкој јами почело је са убиством свједока Јефта Шкоре у Сплиту, на Света три Јерарха, 12 фебруара 1942 године. Свједока злочина геноцида Јефта Шкору спровео је из Требиња у Сплит, усташки полицајац Мухо Капић из Требиња.

Послије убиства свједока Јефта Шкора, у Требињској Ластви, поред основне школе, крајем фебруара 1942.године убијен је свједок злочина геноцида Васо Поповчевић. Свједока Васу Поповчевића убио је Сава Ковачевић. Сава Ковачевић био је зачетник и први саучесник у сакривању злочина геноцида на Придворичкој јами.

Муслимани-усташе и Хрвати-усташе сакривање злочина геноцида су наставили са убиством др Петра Рунда 28 априла 1942.године у Требињу. Др Петар Рундо обавио је ексхумацију Придворачких мученика 6.октобра 1941.године и био је један од главних организатора њихове сахране.

По наређењу Саве Ковачевића убијен је на Пребилу 27 септембра 1942.год. главни организатор вађења из јаме посмртних остатака Придворачких мученика, доктор Новица Краљевић.

Солунски добровољац Саво Вуковић, који је од свједока злочина геноцида Васа Поповчевића сазнао за сва имена починиоца злочина геноцида, убијен је са сазнањем Владе Шегрта, поред моста на Дражин Долу у октобру 1944.године.

За вријеме Другог свјетског рата, поред Муслимана-усташа и Хрвата-усатша, главни саучесници у сакривању ратног злочина на Придворачкој јами били су Сава Ковачевић, и Владо Шегрт.

Системско сакривање злочина геноцида на придворачкој јами, као и починиоца тог страшног злочина, настављено је послије завршетка Другог свјетског рата, у Социјалистичком поретку, ради братства и јединства.

Иако су Владо Шегрт и Јован Ратковић-Црни знали 24.јуна 1941.год. који су Муслимани-усташе починили злочин на Придворичкој јами, на Окружном суду у Мостару 1946.год. а и касније никада нити један није процесуиран.

Владо Шегрт свјесно прикрива злочин геноцид на Придворачкој јами, на један незапамћен начин. Муслимана  усташу Мустафу Капетановића-Барона узима за личног возача, иако је од Јове-Вуле Влачића сазнао 24.јуна 1941.год. у Бијелој Гори, да је он лично спровео из Требињске Ластве Придворичке мученике: Јакова Миљановића, Михајла Андријашевића и Обрена Стијачића.

Владо Шегрт свјесно прикрива злочин геноцидна Придворичкој јами 1946.год. на разбојнички начин. Супругу Савету и три кћерке: Даницу, Босиљку и Зорку, придворачког мученика Јакова Миљановића, избацује на улицу из њихове породичне куће у Јазини.

Владо Шегрт је присвојио цјелокупно имање придворичког мученика Јакова Миљановића, које је зарађено у Америчким рудницима.

Отету имовину Придворачког мученика Јакова Миљановића треба под хитно вратити његовој породици која живи у Београду и Требињу.

Владо Шегрт и руководство СУБНОР-а Општине Требиња нису дозвољавали потомцима да се јавно сјећају Придворачких мученика. Мјесто страшног злочина геноцида Придворачка јама претворена је и била је 60 година депонија за смеће.

Социјалистичко братство и јединство и системско скривање злочина геноцида окончано је у грађанском рату од 1992 до 1995.године.

Какав је однос према злочину геноцида и према Придворачким мученицима по завршетку отаџбинског рата 1995.године???

У гробљу Подгливље, на мјесту гдје су сахрањени по српско православно обреду 6.октобра 1941.године, још леже у лединици без крста Придворачки мученици: Јово Маџар, Лазар Кукурић, Алекса Соколовић, Божо Пиџула, Милорад Божа Пиџула, Ђорђе Ћурић и Благоје Ћурић.

Бивши начелник Општине Требиња Доброслав Ћук наставља да ради у свом мандату, оно што је радио и Владо Шегрт.

Он 2010.године даје новац за обнову базена, породици ратног злочинца са Придворачке јаме Омера Брачковића. Кад сам га срела на улици, упитала сам га: Шта то чини?
Није се удостојио да ми одговори.

Потомци страдалих на Придворачкој јами покрећу иницијативу у фебруару 2015.године, да се изврши ексхумација Придворачких мученика и ДНК анализа оних који леже у „Леденици“ без крста, како би могли утврдити њихов идентитет и како би на истом мјесту могли да подигнемо заједничко спомен обиљежје за све Придворачке мученике.

Потомци страдалих писмено се обраћају 2015.године директору Електропривреде Републике Српске, директору ХЕТ-а Мишељићу, директору Електрохерцеговине Савићу да нам помогну у наведеном пројекту. Ми тражену помоћ од ових директора, нисмо добили. Придворачки мученици и даље леже у гробљу Подгливље у Лединици без крста.

Комисија за споменике и спомен обиљежја града Требиња била је укључена у овај пројекат. Међутим, испоставило се да су поједини чланови ове комисије вршили опструкције, да су све радили супротно.

Они су без сагласности скупштине града Требиња учествовали у постављању споменика Владу Шегрту и Сави Ковачевићу 4. октобра 2016.године, у парку поред цркве Преображење Господњег, иако су знали да су Владо Шегрт и Сава Ковачевић саучесници у скривању злочина геноцида на Светосавским Србима-цивилима, страдалим на Придворачкој јами.

Ова несрећна комисија сачинила је један сулуди приједлог, који је упућен Скупштини града Требиње 6.марта 2017.године у којем се наводи да су страдали Светосавски Срби-цивили на Придворачкој јами 23.јуна 1941.године, били борци НОР-а што је монструозни фалсификат.

Овим фалсификатом се тврди да су Придворачки мученици били са оружјем, да су били припадници партизанских јединица којих тада уопште није било, нити су тада постојале.

Мој отац Јефто Шкоро био је поштански службеник. Он је био Србин праославне вјероисповјести. Као цивил одведен је од стране Муслимана-усташа и Хрвата-усташа из своје породичне куће у Хрупјелима. Овдје се поставља битно питање:Зашто комисија за споменике и спомен обиљежја града Требиња фалсификује чињенице од 23. и 24.јуна 1941.године???

Крштени кум Васо Поповчевић ексхумиран је о Петровдану 1942.године и сахрањен у гробљу манастира Тврдош. Због прављења новог пута за манастир измјештају се посмртни остаци кума Васа Поповчевића 2010.године. Јавни парастос није никад одржан овом Тврдошком јунаку. Његова породична кућа је опљачкана у социјалистичком миру. Остале су само зидине, обрасле у бршљан.

Данас, потомцима страдалих у геноциду нуди се неки Влахо ради Уније, нуди се Владо Шегрт и Сава Ковачевић ради обнове братства и јединства. Да би обновили сјећање на саучеснике у прикривању злочина геноцида на Придворачкој јами, потрошили су 30.000,00 КМ.

Свима њима желим поручити: док живимо, нећемо се одрежи сјећања на злочин геноцид, који је почињен на Светосавским Србима-цивилима 23 и 24.јуна 1941.године, да се нећемо одрећи сјећања на злочин који је прикриван злочин геноцид у социјалистичком миру, да се нећемо одрећи подизања заједничког споменика Придворачким мученицима у Подгливљу, на мјесту гдје су сахрањени по српско-православном обреду.

Мили моји почивајте у миру.

Ви сте неизбрисиви дио колективног сјећања српско-православног народа у старој Херцеговини.

Требиње, 23. јуни 2017. године

Потомак страдалих Слободанка Тановић-Шкоро

Извор: Слободна Херцеговина

Везане вијести:

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из …

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио …

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој …

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног …

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене