Skelanko majko

Ruke širiš, Bogu se moliš, decu štitiš, u Višnjeg gledaš.

Kuda si pošla ženo bez glasa
kuda ti zamrlo telo hoda
kako te nose umrle noge,
kako korake odnese voda?

Kuda si krenula, o majko srpska
dok krik bola u nebo seže
laka ti zemlja a noga čvrsta
potmuli bati pod tobom beže.

Kuda hodiš, o heroino
sokoli tići pred tobom lete
vinuše se anđeli Hrista
krila im mlada u svodu svetle.

Ruke širiš, Bogu se moliš
decu štitiš, u Višnjeg gledaš,
đavolji okot redom smrt baca
ti sa dečicom na presto sedaš.

Kuda si pošla Srpkinjo, majko
bljesak tvog lica suncu je zrak
stigla si, evo carice svetla,
u naručju Hrista stisak je jak.

Nevena Tatić-Karajović

---

Posvećeno majkama Skelana koje su stradale i izgubile decu na današnji dan 1992. godine od strane muslimanskih hordi. Toga dana ubijeno je ukupno 69 ljudi iz ovog sela od čega petoro dece. Najmlađi Akeksandar je imao samo 5 godina.

,,Gordana Sekulić (30) širila je ruke poput krila tog dana štiteći od kuršuma svoju malu dečicu. Majka je očajnički želela da sačuva svoje gnezdo, svoje potomstvo. Pogođena s leđa, u vrat, na polovini mosta pala je mrtva.

Čuo sam samo krik: „Spasavajte mi decu!

Imao sam utisak da mi se srce odronilo kad sam video kada je Milica Dimitrijević u policijsku stanicu unela mrtvog sina Aleksandra. Imao je samo pet godina. Glava mu je bila razneta, mozak je curio po njenim rukama. Njega je ostavila i vratila se po sina Radisava (10) koji je bio teško ranjen. Prebačen je na VMA u Beograd, ali ni njemu pomoći nije bilo…

Četrnaestogodišnji dečak je vozio devetoro dece. Bežali su ka mostu. Njihov put je prekinuo rafal u centru Skelana, svega dvesta metara od mosta, od spasa, pogođeni su braća Dimitrijevići. Pogođeni su iz blizine, a da ruka onog ko je pucao nije zadrhtala iako je video da puca u goloruku decu.”
Svedok događaja Zoran Raković