Simbol prkosa sili i smrti (4): Moj stric je bio Jugosloven

Pored toga što su i u Nikšiću, pa i u Crnoj Gori uopšte, dugo zanemarivali junaštvo i viteštvo Ljuba Čupića – tek u novije vreme se neko setio i po jednoj uličici u Nikšiću i Podgorici dao njegovo ime – bilo je dosta i zloupotreba i kalkulacija sa njegovim legendarnim predsmrtnim osmehom, čak i u šićardžijske, dnevno-političke, politikantske svrhe.

Politički šokovi

To je posebno došlo do izražaja u žestokoj kampanji koja se pre 12 godina razbuktala uoči referenduma za osamostaljenje Crne Gore. U nemilosrdnoj predreferendumskoj utakmici i beskrupuloznoj borbi za naklonost glasača, nesumnjivo najnečasnija i najprljavija podvala i manipulacija napravljena je sa Ljubom Čupićem.

Taj lik je blok vladajućih partija i pristalica crnogorske nezavisnosti istakao kao svoju zastavu slobode i poruku bezdušnoj Evropi koja se, navodno, stavila na stranu protivnika crnogorske suverenosti i nezavisnosti, odnosno pobornika Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Autor ove skaradne politikantske propagande, koju su, kako veli, potpomogli „učinjeni Crnogorci koji ne ištu već daju za svoju državu“, novinar Mihailo Radojičić, zvani Šok, tvrdio je da je to učinjeno „bez ikakve veze sa bilo kakvim pokretima i koalicijama za Crnu Goru“, da se bilbordi sa ovako „iskićenim“ likom Ljuba Čupića „ne mogu tumačiti kao podgrijavanje osjećaja protiv EU“.

Nije tako, međutim, mislio Nebojša Čupić, sinovac Ljuba Čupića, sin Ljubovog najstarijeg brata Dragutina. On se direktno, pismom obratio Milu Đukanoviću, tadašnjem predsedniku Vlade Crne Gore i zatražio da se prestane sa zloupotrebom imena i lika njegovog strica:

– Moj stric Ljubo – piše pored ostalog Nevojša Čupić – bio je pripadnik Komunističke partije Jugoslavije. Najavom početka Drugog svetskog rata, po zadatku Partije došao je u rodni kraj da organizuje i podigne ustanak u tom delu Crne Gore…

Majka Stana u logoru

Kad su joj vetrovi rata i revolucije razvili porodično gnezdo i desetoro dece razvejali širom ondašnje Jugoslavije, prvenstveno Srbije i Crne Gore, majka Stana Čupić je dospela u italijanski koncentracioni logor u Klosu u Albaniji, u kojem je izgleda ostala sve do kapitulacije Italije. Pošto je bila u nekom srodstvu sa italijanskom kraljicom Jelenom, ćerkom kralja Nikole, po nekim podacima nuđeno joj je da se odrekne svoje dece i njihovih ideja i da odmah ide na slobodu, ali je ona to bez dvoumice odbila.

Ideali za koje su se moj stric i njemu slični borili i ginuli, potpuno su suprotni sadašnjim događanjima na teritoriji bivše Jugoslavije, a takođe i onome što se trenutno dešava u Crnoj Gori. Možda su ideje generacije kojoj je pripadao i moj stric, propale, prevaziđene i trenutno neprihvatljive pojedinim političkim partijama, ali mislim da treba ostaviti istoriji da da sud o njima.

Pale nosioce takvih ideja trebalo bi ostaviti da počivaju na miru i ni na koji način ne zloupotrebljavati njihove žrtve za te iste ideje – stoji u pismu Nebojše Čupića koji na kraju ističe da ni novinar Radojičić, ni bilo ko drugi nema dozvolu uže porodice da koristi fotografije i lik njegovog strica ni u kakve, a kamoli u jeftine političke svrhe, upućujući pritom molbu Đukanoviću da stane na put takvim zloupotrebama.

Deset dana potom, na adresu Nebojše Čupića stigao je odgovor Branka Milića tadašnjeg šefa kabineta crnogorskog premijera, u kojem se ističe da Vlada Republike Crne Gore nema bilo kakve veze sa postavljanjem bilborda sa likom „značajne ličnosti crnogorske istorije – Ljuba Čupića“.

„Shodno tome, Vlada, kao ni njen predsjednik Milo Đukanović, apsolutno nijesu odgovorni za upotrebu lika Ljuba Čupića u političke svrhe“ – otpisuju Čupiću iz Đukanovićevog kabineta i podučavaju ga da rešenje potraži „kroz legalne institucije, u skladu sa zakonskom regulativom koja uređuje ovu problematiku.“

Stop separatizmu

Gospodine Miliću, ubeđen sam i dalje da gospodin Đukanović i vlada na čijem je čelu, mogu sprečiti ovaj nakaradni i ružni postupak, čin, gospodina Radojičića. Za to treba samo malo volje i obzira, pošto je očigledno da narodni heroj Ljubo Čupić nije prikladna ličnost za taj čin“ – stoji u novom pismu Nebojše Čupića, koji podseća Đukanovićevog šefa kabineta da se Ljubo Čupić „nije borio i zalagao za separatističku Crnu Goru, već za neku drugu“, da je i Ljubov otac Savo početkom prošlog veka zbog takvih političkih ideja i uverenja morao bežati iz tadašnje Crne Gore, te da je u duhu tih svojih ideja i uverenja vaspitao i svoju decu, koja su, vođena takvim idejama, stradala u Drugom svetskom ratu…

Narodni heroj u EU

Epski portret Ljuba Čupića, vezanog u lanac, tada se danima smešio sa petnaestak bilborda u Podgorici i Nikšiću, ovog puta „vezan“ pride i kružnom plavom koronom sa zvezdicama, simbolom Evropske unije. Sve to je bilo podastrto crvenom bojom aktuelne crnogorske zastave i „urešeno“ crnogorskim grbom i famoznom cifrom od 55 odsto, pragom koji su pristalice crnogorske suverenosti i nezavisnosti morale preskočiti da bi se odvojili od Srbije i krenuli u zagrljaj toj „nepravednoj Evropi“ koja im, eto, postavlja i takve „neprelazne“ prepreke na evropskom putu.

Autor: B. Simović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Simbol prkosa sili i smrti (1): Dželati su pred njima drhtali

Simbol prkosa sili i smrti (2): Poslednji osmeh na snimku

Simbol prkosa sili i smrti (3): Fotografije kriju ubice

Simbol prkosa sili i smrti (5): Kuća sa šest spomenica

Simbol prkosa sili i smrti (6): Namakao sebi omču na vrat

Simbol prkosa sili i smrti (7): Vešanje na godišnjicu otpora

Simbol prkosa sili i smrti (8): Slikom upisan u večnost

Simbol prkosa sili i smrti (9): Nehru kleknuo pred Stevanom