Семир Османагић спашава православно гробље

Пише: Dušan Bastašić

У ово време неспокоја, када БиХ запљускују таласи како короне, тако и бројних афера, све до сарајевског несхватљивог „бирања” чија је инострана помоћ добродошла а чија није (!), једна лепа вест долази као мелем за душу.

А она гласи: да старо и запуштено православно гробље, које се налази у сарајевској општини Центар, чисте и дотерују добри људи који уопште нису ортодокси, захваљујући пре свега Семиру Османагићу, оснивачу Фондације „Археолошки парк – Босанска пирамида сунца”.

Мада се то вечно почивалиште налази свега неколико стотина метара од Олимпијског стадиона „Кошево” и зимске дворане „Зетра”, деловало је толико запуштено као да је миљама удаљено од сваке цивилизације, а стари мермерни и камени споменици једва су се назирали испод шибља, корова и смећа.

Било је препуштену забораву како од града и Српске православне цркве, тако и родбине почивајућих, мада свако гробље носи и казивања о прошлости. А онда је уследило спасење.

У време када је због короне затворен археолошки парк у Високом, Семир Османагић је ангажовао упосленике своје Фондације, међу којима је и британски геолог Ричард Хојл, који су очитали праву лекцију и граду и СПЦ шта значи бити доброчовек.

Камо среће да сличних примера има више како у БиХ, тако и широм Балкана, посебно на Косову и Метохији, а не да уместо добрих људи годинама гледамо рушитеље вредних надгробних споменика.

Своју захвалност Семиру Османагићу изразио је и дабробосански митрополит Хризостом. Али остаје отворено питање: зар је запуштено гробље морало тако дуго да чека свој спас, тим пре што то спасење није изискивало огромна финансијска средства, већ само више добре воље и племенитости.