arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сећање на војводу Синђелића и јунаке са Чегра

Одавањем највиших војних почасти, полагањем цвећа и венаца крај спомен костурнице и богатим културно-уметничким програмом недалеко од Ниша обележен је велики јубилеј – 210 година од легендардног боја на Чегру.

(Фотографије Т. Тодоровић)
(Фотографије Т. Тодоровић)

Битка ресавских јунака из Првог српског устанка, које је у борбама за ослобођење Ниша од Турака и вишевековног ропства предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, са десетоструко бројнијим Османлијама, одиграла се 31. маја 1809. године поред нишког села Каменица.

Видевши да је турска војска у свом шестом покушају успела да пробије обруч на Чегру и упала у шанчеве у којим су били српски устаници, војвода Синђелић је испалио хитац из кубуре у складиште барута. Од експлозије у барутани погинули су и славни војвода са многобројним саборцима, али и много више турских војника.

За одмазду и да би заплашили слободољубив српски народ, по налогу Хуршид паше, по свирепости познатог турског заповедника Ниша, непосредно после битке на Чегру од лобања српских устаника саграђена је Ћеле кула, јединствено спомен обележје у свету.

У Ћеле кулу, поред пута од Ниша за Цариград, узидане су 952 лобање српских јунака. Временом, у саграђеној капели остало је само 58 лобања. Када је 1833. године пролазио кроз Србију француски песник Алфон де Ламартен о Ћеле кули је потресен записао:

Почаст устаницима Стевана Синђелића, међу којима је највише било Ресаваца, одали су представници владе Србије и Министарства за рад, борачка и социјална питања, града Ниша и нишке градске општине Пантелеј, делегације општине Свилајнац и завичаја славног Ресавског војводе, Војске Србије и МУП-а и бројних удружења која негују слободарске традиције у Нишу и овом делу Србије.

Богат и пригодан културно-уметнички програм извели су ђаци нишке ОШ „Чегар“, која је обележила 50 година рада.

Aутор: ТОМА ТОДОРОВИЋ

Извор: ПОЛИТИКА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​