Тражили сте Милош+Ковић - Страница 74 од 94 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 74

Подсећање: На вест о смрти косовског мученика Ђорђа Мартиновића (1928-2000)

24. март 2016.

КОСОВСКИ МУЧЕНИК Шиптарски терористи набили га на колац 1. маја 1985. Истина скривана 15 година. „Глас“ први објављује целовит „филм догађања“ о Ђорђу Мартиновићу, кад је постао познат светској јавности, прва информација објављена је 4. маја 1985. године, у „Политици“. Гласила је: „Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац 1. маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана. Ово злодело извршили су шиптарски терористи“. Та вест пукла је као гром из ведра неба у тада узаврелој косовској и југословенској стварности. Данас може слободно да се каже, она је била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и

Наслеђе Хашког трибунала, или о сведоцима, двоструким критеријумима и геополитици Западног Балкана

23. март 2016.

Да су двоструки критеријуми, како се колоквијално именује изостанак доследности и конзистентности у практиковању начелно прихваћених „правила игре“, једно од кардиналних обележја сада већ вишедеценијског деловања Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију широко је распрострањено становиште како у лаичким тако и у стручним круговима посматрача и валоризатора његове правосудне праксе. Утолико ни недавна његова одлука да, упркос чињеници да је у случајевима несрпских оптуженика све време свога постојања толерисао не само претње, застрашивање и корумпирање сведокâ Тужилаштва, већ и њихове бруталне и масовне ликвидације (случај „Харадинај“[1]), Влади Србије упути налог да због „непоштовања суда и утицања на сведоке“, односно „ометања спровођења правде“ у поступку против лидера ванпарламентарне Српске радикалне странке,

Херој на ивици очаја

23. март 2016.

„Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан

Аустријска премијера српског филма „Ви идите, ја нећу!“ одржана у Инзбруку (ВИДЕО)

21. март 2016.

У недељу, 20. марта 2016. године, у биоскопу „Metropol Kino“ у Инзбруку успешно је у организацији Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ одржана Аустријска премијера документарног филма „Ви идите, ја нећу!“ чији је редитељ Хаџи-Александар Ђуровић. Аустријска премијера документарца „Ви идите, ја нећу!“ организована је поводом 12-годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији који се догодио 2004. године, са циљем не да се ми као српски народ поново стављамо у улогу жртве, већ да гостима вечери прикажемо једно ново сведочење о страдању српског народа на Космету и да се сетимо свих невиних страдалих у погрому, али и да се кроз приход од продаје карата и добровољне донације помогне пројекат куповине

У каквим условима српски хашки осуђеници издржавају казне: Мартићу забрањено чак и да чита, Лукић као у изгнанству!

21. март 2016.

Милану Мартићу у Естонији као у гулагу. Ђурић и Павковић „задовољни“. Проблеме у затвору имали и Биљана Плавшић и генерал Радислав Крстић. ЗБОГ упале нерва у рамену, Милан Мартић не може да мрдне руку. То затворским службеницима не може да објасни, па га они стрпају у самицу по казни, јер није обрисао ходник. Ово је само један од примера какву тортуру Мартић трпи у затвору у Естонији, где издржава казну од 35 година робије, на коју га је осудио Хашки трибунал. Мартићев адвокат Предраг Милованчевић каже да бивши председник Републике Српске Крајине у естонском затвору једино још што није носио „оне металне кугле везане ланцима за ноге“. – Када је

Егзодус и цурење Срба из Сарајева

19. март 2016.

Можда је др Неле претерао када рече да се ниједан Србин није вратио у Сарајево. Понеки се и врати, али када види како је, поново оде Прошло је више од двадесет година од Дејтона, променила су се три америчка председника, изумели су мобилни телефон, Русија се вратила међу велесиле, Београд је био престоница три државе…, а ниједан Србин се није вратио у Сарајево”, рекао је др Неле Карајлић ономад у Бијељини окупљаним Србима, који су после потписивања Дејтона пре 20 година избегли са подручја Сарајева у Семберију. Домаћини су захваљивали избеглицама зато што су допринели развоју града, а ови узвраћали захвалношћу што су их у зиму 1996. дочекали као своје.

Мисија OSCE БиХ код Епископа Атанасија у Босанском Петровцу

18. март 2016.

Шеснаестога марта 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије примио је у седишту Епархије у Босанском Петровцу у радну посјету делегацију OSCE у БиХ. Делегацију су сачињавали Господин Александар Чеплугин, Замјеник шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Роска Вргова, Извршна службеница замјенику шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Jennifer Langlais, Службеница за питања људских права из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Индира Хајдаревић, Службеница за питања образовања из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Радмила Трифковић, Службеница за односе са медијима из канцеларије OSCE-а Бања Лука и Милош Бајић, Асистент кацеларије OSCE Дрвар. Састанак је инициран од стране Господина Чеплугинa, Замјеника шефа Мисије OSCE-а у БиХ. Прва тема разговора била је упознавање Епископа

Бити Србин у Хрватској 2016. године

12. март 2016.

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Храм Успења пресвете Богородице и сведочанство познатог српског научника Милутина Миланковића из осијечке црквене школе

Млади се боје да јавно кажу да су Срби

7. март 2016.

Са малобројним српским живљем о својој будућности и суживоту са Хрватима. На литургији недељом само педесетак старих, деце нема ДОК путујемо према Осијеку, присећамо се свега што смо, о граду на Драви, пре готово три деценије учили у школи – највећи град Славоније, велики индустријски центар у ком се производе шибице, опека, пиво, тестенине, сапуни и средства за хигијену, текстил, да има ливницу, аеродром, универзитет, зоолошки врт, трамваје у градском превозу… Учило се и да у њему сви народи сложно живе. Али, из Осијека су, 1991. године, почеле да стижу најпре вести о исписивању антисрпских парола, потом о минирању локала, аутомобила и српских кућа, као и о бруталним убиствима Срба.

Деца млађа од годину дана избодена бајонетима, људима скидана кожа с леђа

6. март 2016.

Детаљан и стручан извештај доктора Арчибалда Рајса о масовним злочинима над заробљеницима и цивилима у Србији свет је примио као најстрашнији хорор. Посебно кад је изнео податке о употреби муниције забрањене Хашком конвенцијом У лето 1914. аустроугарске армије су, попут четири јахача Апокалипсе, провалиле преко Дрине и Саве претварајући Србију у митски Армагедон. Током јуначког отпора и након победе, у земљи су забележене стравичне сцене. Делови кроз које су протутњале непријатељске дивизије, посебно Шабац, потпуно су разорени, попаљени и опљачкани, масакриране су стотине недужних цивила, заробљеника и рањеника, а на српске трупе је, мимо свих међународних споразума, дејствовано муницијом са страховитим учинком. Но, Србија је на време схватила да медији

Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине Југославије у Другом светском рату

25. фебруар 2016.

Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак. Зато су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Сарађивали су са сличним организацијама Народном Одбраном, Савезом добровољаца, Аеро-клубом, Јадранском стражом … . При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Акција на народно одбранбеном пољу обухватала је шоферске

Први слет Побратима и сокола у Босанској Градишци

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење

22. фебруар 2016.

Ристо Јеремић основао је почетком 1893. у Фочи Српско соколско-побратимско друштво са задатком да подиже физички и морално своје чланове и да води борбу против алкохолизма. Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустро-Угарска власт је соколско друштво забранила и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје. (1) Нови дух у Србији после Мајског преврата 1903, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то

Планина смрти: Повлачење српске војске кроз Црну Гору

22. фебруар 2016.

Највећи део српске војске и избеглица је са Косова и Метохије до Албаније дошао преко Црне Горе. Из Пећи преко Чакора и Берана, српска војска је стигла до Подгорице. Чамцима преко Скадарског језера ишли су само посланици, дипломате и стране мисије. Избеглице и војска, мочварним језерским приобаљем, стигли су до албанског града Скадра. Чакор – „планина смрти“, тако су српски војници описивали високе планинске превоје који се налазе на граници Црне Горе и Србије. Био је већ почетак децембра. Снег је, кажу сведоци, био дубок до пазуха. Температура је била двадесет степени испод нуле. Испред њих се налазио врх од 1850 метара. Они који су из Пећи кренули ка Чакору

Вера у Бога, униформу и отаџбину

17. фебруар 2016.

Војска Србије је с поштовањем вратила свештеничку службу. У Команди за обуку ВС, богомоља је посвећена Светом Теодору Тирону, чије име на грчком значи – регрут ПОБОЖНИ печат треба да краси сваког војника са овог поднебља, а мото који је својевремено изрекао мајор Драгутин Гавриловић и данас краси Команду за обуку Војске Србије у Топчидеру. Тамо јасно пише типично православни животни и ратнички став: „Према непријатељу буди немилосрдан, а према заробљенику – милостив“. О улози војног свештеника, традиције, осећања према породици, узорима и Богу разговарали смо са оцем Селимиром Вагићем, војним свештеником. Откад је, 2013. године, враћена професија духовника који брине о војним лицима, Вагић се посвећенички бави овим позивом.

Американци наплатили рушење Србије

15. фебруар 2016.

Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда У ДРУГОЈ половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности – да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место. Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939.