arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милош Црњански у аустријској униформи (Фото: Историјски архив Зрењанин)

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у

Керестинец

Саво Штрбац: Монструми из Керестинеца

Истог дана када ја Хаг објавио пресуду Караџићу, Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских заробљеника и цивила ИСТОГ дана када ја Хашки трибунал објавио пресуду Радовану Караџићу, и Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских ратних заробљеника и цивила. Караџић је добио 40 година, а петорица хрватских војних полицајаца укупно 19 и по година. Ова потоња пресуда остала је у сени оне прве, тако да је медији у Србији нису ни забележили. А требало је, посебно сада када се повампирује усташтво у Хрватској. Шта је Керестинец? Ренесансно-барокни

Трибинa на тему „Алојзије Степинац

Одржана трибина о Алојзију Степинцу

Дана 12. априла 2016. године на Правном факултету у Београду одржана je трибинa на тему „Алојзије Степинац: стара прича и нови детаљи”. О овој теми говорили су: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска), др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида), др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије) и мр Радован Пилиповић (Архив СПЦ). Општи закључак са трибине јесте да би канонизација бившег загребачког надбискупа Алојзија Степинца представљала рехабилитацију човјека који сноси велику одговорност за страдање српског народа у НДХ и била би први корак ка рехабилизатацији српског крвника Анте Павелића. Степинчево проглашење за светитеља би само продубило старе ране између два народа и двије цркве. Трибина je одржана у

Руски Добровољци

Српски народ и руски добровољци

Лицем уз лице, не види се лице Велико се види тек на одстојању… Сергеј Јесењин УМЕСТО УВОДА Деведесетих година прошлог века, када је савремени глобализам одбацио своју демократску маску, као што рептили одбацују прераслу кошуљицу и агресивно кренуо у остварење својих стратешких циљева српски народ одабран је за КРИВЦА  и ЖРТВУ. Недовољно свесно верског и симболичког значаја српског народа у вечној борби добра и зла на овој планети, као и чињенице да се ослонац морао тражити у словенству и православљу а не у рестловима комунистичке моћи, тадашње српско руководство, предвођено Слободаном Милошевићем, превише времена је изгубило у објашњавању оправданости својих захтева вековним српским непријатељима, које нису занимали правда и аргументи

Хероји Битке за Кошаре

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

pokret-konicke-jedinice-u-okolini-stracina.jpg

Балкански ратови – Заборављене тековине

Најјача полуга српске политике 1912/1913. O српској дипломатији и њеној узданици – народној војсци или како ниједна политика у којој се на крају мора апеловати на употребу силе, војску, не може успети ако у читавом друштву, код сваког његовог члана, не постоји јасна представа због чега су одбрана или рат у неком тренутку неизбежни Сводити српску војску на неколико војвода и генерала или претенциозно закључивати о њој као институцији кроз понашање неколицине завереника, или чланова организације „Уједињење или смрт“ („Црна рука“), основане тек 1911. године, помињати само као слоган места победа – Куманово, Битољ и Брегалницу, води полако ка трошењу некадашњег значења тих симбола, али и производњи једне неплодне анализе

Теразије

Брозова захвалност савезницима

Рањеним градом крстариле су екипe за извлачење мртвих и рањених. Зашто је страдало неколико десетина хиљада Срба у Београду, Нишу, Лесковцу… У среду 26. априла, Радио Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије. У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем, иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу. Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали с радом. Хиљаде унезверених Београђана потражиле су уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали. Дирекција за исхрану становништва почела је да

Сјећање на битку за Кошаре – неиспричана ратна прича из 1999.

Најтеже је било на Кошарама. То је реченица која се може чути од ветерана који су се током рата НАТО-а и СР Југославије борили на Косову и Метохији, то је податак који је познат сваком грађанину иоле заинтересованом за та збивања. Ове борбе помињу се чак и у популарној серији „Мој рођак са села” у којој глумац Војин Ћетковић игра пуковника Миломира Вранића, ветерана с Кошара. Али у стварности, о најтежим борбама у рату 1999. године мало се зна. Кошаре су назив карауле на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије. Надморска висина на том подручју достиже 2.000 метара, предио је шумовит. Према подацима пензионисаног генерал-потпуковника Љубише

Ослободиоци сејали смрт

Бомбе са поруком „срећан Ускрс“

Немачки губици у Београду били сто пута мањи од цивилних. „Савезници“ су се окомили на препун немачки логор на Сајмишту На Ускрс, уз Божић највећи хришћански празник, 16. априла 1944. године. Београд је у раним јутарњим часовима завијен у црно. Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице ишле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Ускрс и скорашњи крај рата. Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован

ustasa_u_jami.jpg

Масовна гробница историје: Криза идентитета Ватикана у 2. свјетском рату

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски

Трећи део фељтона: Како су комунисти хтели да убију краља

Идеје о тероризму југословенских комуниста представља наслеђе од бољшевика, али је имала и своје корене у предратној револуционарној омладини. Најактивнија комунистичка група налазила се у Војводини, сачињена од повратника из Русије. Они су сматрали да је куцнуо час за револуцију и да морају и појединачно да делују како би до ње што пре дошло. Идеја о атентату на краља Александра била је дуго жива међу овим комунистима и о томе се расправљало на једном илегалном састанку у Новом Саду већ у јулу 1919. године. Друга активна група комунистичких терориста налазила се у Хрватској и њу су чинили бивши национални револуционари, који су сенекада атентатима борили против аустроугарских власти. Ове групе су

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

Вук Драшковић

Шта ће бити у прошлости?

Знам шта ће бити у будућности, али не знам шта ће све бити у прошлости. Биће, по свој прилици, да у прошлости, и то недавној, оној из деведесетих, нисмо ни живели, па је нисмо могли ни видети ни упамтити. У нашој новој прошлости, која се назире и најављује, на крвавој позорници најстрашнијих злочина, стотина хиљада мртвих и обогаљених, милиона избеглих и протераних, Срби ће бити само жртве и мученици. У тој новој прошлости, добићемо и нови Јасеновац. Трибунал у Хагу, како патријарх наш, хришћански и пророчки, завири у прошлост коју сада стварамо. Нико од Срба, који су тамо осуђени, није скривио никакво зло или грех. Осуђени су само због тога

О суочавању са реалношћу или метафизика пропаганде

У нашем политичком животу често се може чути израз «суочавање са реалношћу». Углавном се тај израз употребљава као «аргумент» и пласира у вези са неким тешким догађајима из прошлости (попут 24. марта или 5. августа), када су страсти грађана узбуркане. Постоје и ваљани, односно исправни начини употребе овог израза као аргумента. На пример, када се каже „Треба охладити главу, не треба мислити емоцијама! Треба се суочити са реалношћу, па шта буде!“ У овом тексту анализираћу употребу „суочавања са реалношћу“ као лошег аргумента. У „суочити се са реалношћу“ под реалношћу  се мисли углавном на две ствари. У једном случају је то искључиво општа економска ситуација (незапосленост, мале плате, низак животни стандард).

Дуго чекање на велику политичку идеју

Србима је цео двадесети век протекао у тумарању од немила до недрага, од једне до друге несреће и пораза, а све због недостатка јасних политичких циљева и идеја, каквих је било у 19. веку. Хрвати су за то време реализовали своју највећу политичку идеју Добро осмишљена и врло јасна идеја, праћена исто тако јасним планом реализације, предуслов је сваког успеха, у политици свакако. Ова дисциплина посебно је осетљива на тзв. „велике политичке идеје“ којих по природи ствари не може да буде много. Код Срба и Хрвата постоји неколико политичких идеја, пројеката, који су интересантни за разматрање посебно ако се крене од чињенице да у 20. веку Срби нису имали ниједну

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.