
Милош Милојевић: Приказ књиге „Српске жртве Сребренице“ Драгана Марковића
Српска култура не може да искуси, нити да издржи, поготово не може да процени ван клишеа, да се практично дистанцира од предрасуда и да, истовремено, дубље у себе похрани сазнање да jе српски народ претрпео геноцид. – Мило Ломпар, Моралистички фрагменти[1] У заглушуjућоj какофониjи коjа годинама допире од различитих jавних делатника и у коjоj се, са потпуно идеологизованих позициjа позива да се српски народ суочи са злочинима коjе су његови сународници починили у ратним дешавањима на териториjи бивше Југославиjе, тешко jе замислити веће освежење од ове књиге. И поред тога што jе овакав позив сасвим легитиман, мора се нагласити да ако изостане уравнотежен поглед на ратна дешавањa, и на жртве








