Да ли се мењање крвне групе Филозофског факултета у Београду, националне институција непроцењивог значаја, спроводи избацивањем непослушних професора, да би на њихово место били доведени нови људи, спремни заиста на све Остао сам затечен масовним отпором студената, али и неких јавних личности, покушају в. д. декана Филозофског факултета у Београду Данијела Синанија да, заједно са још троје колега, будем деградиран тако што ћу бити спречен да обављам своје наставничке дужности. То ме само утврђује у уверењу да, у будућности, наша земља има чему да се нада, али и охрабрује да истрајем у настојањима да се заустави пропадање Филозофског факултета – каже у разговору за „Печат“ др Милош Ковић поводом случаја

Поједини доценти и ванредни професори Филозофског факултета у Београду могли би ускоро да изгубе радна места у настави и да буду премештени у администрацију. Због проблема у раду факултета, 38 предавача месецима је чекало да буде поново изабрано у иста звања или унапређено у виша. Додатни проблем за њих четворо је то што им је у међувремену истекао уговор о раду, јер универзитетски наставници, осим редовних професора, потписују уговоре на пет година. Кликните на слику за увећање После више седница Наставно-научног већа које су прекидане пре самог гласања за избор наставника, прекјуче је одржана једна на којој су именовања усвојена, али четворо наставника, због блокаде Већа, и даље нема уговор

Извештај са предавања Милоша Ковића „Српски национални идентитет у новом веку“ Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке уприличила је у понедељак, 4. априла, у Парохијском дому Храма светог Саве на Врачару, предавање „Српски национални идентитет у новом веку“ професора Милоша Ковића, историчара и предавача на Филозофском факултету у Београду. После уводне речи, у којој је истакнут црквени и страдалнички елеменат српског идентитета, уследило је излагање Милоша Ковића. Ковић је своје предавање отпочео речима „баук национализма кружи Европом“, што је алузија на чувене речи још чуванијег немачког новинара и пребега у Енглеску Карла Маркса. Тиме је укратко указано на садашњи политички тренутак у коме се налази Европа и уопште „западни свет“ –

Таква оцена зависила би од наше, данашње идеолошке позиције. За то, међутим, није потребан историчар * Основ идентитета за Србе је вековима био у православној вери и заједничким култовима. У добу просветитељства и романтизма, Доситеј и Вук су нагласили језичку припадност као основ идентитета Аутор: Анђелка Цвијић Какво је било време владавине краља Петра И Карађорђевића од 1903. до 1914, питање је на које савремени српски историчари имају различите одговоре. За једне то је просперитетно доба српске историје, док је за друге то недемократска епоха са антипарламентарном тенденцијом круне и интелектуалном елитом која је била сва у знаку српског национализма. Због оваквих драстичних размимоилажења у српској историјској науци издавачка кућа

Др Милош Ковић jе, екслузивно за „Стање ствари“ на Дан Светога Саве, уступио своj чланак „Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети у српскоj историjи“. Оваj, без претеривања се може рећи, епохални оглед jесте основа за генерациjски програм националног памћења, коjа ће дотаћи историjску свест сваког српског читаоца, првобитно jе обjављен у зборнику „Ка српском становишту“ (Еврођунти, Београд, 2014).   Знамења победе, узроци пораза: континуитети и дисконтинуитети српске историjе I Француски историчар Пjер Нора jе, у предговору за своjа, данас класичнаМеста сећања (Lieux de mémoire) (1984), утврдио да су Французи изгубили колективно памћење. Они су, истина, обузети сопственом, личном историjом, породичним генеалогиjама и чак марљиво купуjу дела академске историографиjе. Нора, међутим,

Поручуjу нам да jе Косово камен око врата. Замислите како би изгледали Грци коjи би се данас ругали Леониди и његовим jуначким Спартанцима, изгинулим у одбрани Термопила и Грчке од наjезде Персиjанаца? Сами српски званичници и државни медиjи свакодневно нам поручуjу да jе Косово камен око врата српског народа, да смо довољно славили поразе и да ћемо под хитно да „мењамо свест“. Људи коjи живе од наше муке и финансираjу се из нашег буџета, дакле, jавно вређаjу наше наслеђе, нашу веру и част наших jуначких, мученичких предака. Замислите како би изгледали Грци коjи би се данас ругали Леониди и његовим jуначким Спартанцима, изгинулим у одбрани Термопила и Грчке од наjезде

Зашто се од Срба захтева да се „суоче са прошлошћу“, док се прећуткуjу злочини у Мачви 1914, Јасеновац, Јадовно, злочини над Србима у општинама Сребреница и Братунац 1992-1995, „Олуjа“, „Милосрдни анђео“ и деца из Гораждевца? Главни узрок ревизиjе српске историjе jе у жељи и намери да се пацификуjе и колонизуjе земља jедног непослушног народа, дуге историjе и снажних националних традициjа. Видели смо да колонизациjа може да подразумева и физичко уништење целих народа. Пре него што их уништите, прогласићете их канибалима и убицама. Зато се од Срба захтева да се „суоче са прошлошћу“, док се прећуткуjу злочини у Мачви 1914, Јасеновац, Јадовно, злочини над Србима у општинама Сребреница и Братунац 1992-1995,

Управо то што их Европска униjа и САД третираjу као људе другог реда чиниће Србе квасцем побуне.     Посљедњих неколико година, поjедини међународни кругови, или боље речено центри моћи, покушаваjу да се баве ревизиjом модерне српске историjе. О овим покушаjима, шта се иза њих криjе, те коjи су краjњи циљеви за Нови печат jе говорио Милош Ковић, професор историjе на Филозофском факултету у Београду. Према његовим риjечима, ситуациjа у коjоj данас живимо има своjе кориjене у побjеди НАТО и САД у Хладном рату, у распадању Совjетског Савеза и уjедињењу Њемачке. — Нема никакве сумње да jе пад Берлинског зида 1989. године означио почетак нове епохе. Победа англосаксонаца учинила jе њихову воjну

Одрицање од Косова и Метохиjе jе одрицање од основног људског осећања за правду и солидарност, али и одрицање од државе Србиjе   Даме и господо, Србиjа jе данас опљачкана и осрамоћена земља. У болницама и школама, у медиjима и на универзитету, у приватним и jавним предузећима, у полициjи и воjсци – свуда видимо страх, саможивост и посрнуће. У овоj земљи више не настаjу велике оригиналне идеjе, не ствара се потомство, не производе се материjална добра. Наше демографско опадање попримило jе потпуно поразне размере. Наша привреда претворила се у пуко просjачење. Чак и просjаку милостиња се удељуjе бесповратно. Но наши „добронамерни“ кредитори, jедном руком нам даjу, а другом скидаjу и узимаjу чак