arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЧИЈИ СУ СТЕЋЦИ: Поводом сумњивог пројекта „У камену уклесано“

Ових дана у великом броју медија из Републике Српске промовисан је пројекат „У камену уклесано“. Пројекат је покренуо господин Горчин Диздар, директор фондације „Мак Диздар“ и унук Мехмедалије Мака Диздара (1917-1971) пјесника, књижевника и новинара. Мак Диздар је, поред тога што је стећке узео као инспирацију за своје пјесме, био и један од највећих прегалаца у акцији отимања стећака из окриља српске историјско-културне баштине. На Макове србофобне ставове изнесене кроз књижевни часопис  „Живот“ крајем шездесетих и почетком седамдесетих године прошлог вијека, одговарао је књижевник Војислав Лубарда (1930-2013). О томе је, између осталог, Лубарда рекао: „Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио

За јунаке нема заборава

Када смо му отишли на заклетву, био је то најсрећнији дан за нас, рекла је мајка Љиљана на откривању споменика сину Славку Крунићу у Каменици, који је погинуо на караули Кошаре Две деценије од погибије на караули Кошаре Славко Крунић (1978–1999) добио је споменик у завичајном селу под Маљеном, и народно признање да нема заборава за српске јунаке. Биста постављена у дворишту основне школе његовог родног села Каменице осванула је на залагање овдашњег свештеника Далибора Милошевића и мештана који су прикупили средства за вечни белег свом поносу. Крунић је јуначки погинуо 4. маја 1999. на караули Кошаре, као стрелац у 53. граничном батаљону Војске СРЈ. Почасну стражу на откривању спомена

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945.

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били

И oве године Србијом и Нишом маршира БЕСМРТНИ ПУК

„Бесмртни пук“ је традиционална акција, у којем потомци бораца против фашизма марширају улицама градова широм Србије носе фотографије својих предака, као симболично подсећање на славне дане борбе против фашизма поводом 74. годишњице Велике победе у Другом светском рату над фашистима. Идеја о маршу потекла је из Русије, где је 2011. године улицама руског града Томска марширало пет хиљада људи носећи портрете својих предака који су страдали у Другом светском рату од фашиста. Историја српског народа тесно је повезана са историјом Русије. Многи Срби себе сматрају делом руског света, делећи исти систем вредности, прича Ђорђе Бојанић. Четврти пут заредом  9. маја, биће организован марш  „Бесмртни пук“ и у Београду, а потом

Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац

English  Игра броjкама jе дрска подвала! У Другом свjетском рату, у општини Грубишно Поље, на Билогори, било jе 3.108 жртава рата. Од тога jе 2.214 жртава мушког и 894 жртава женског пола. Аутор: Др Милан Басташић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. новембра 2015. године. Национална структура жртава jе слиjедећа, Срба 2.694, Хрвата 165, Рома 78, Јевреjа 47 и 124 осталих. У jасеновачкоj  групи логора убиjено jе 1.115, у госпићкоj 549, слиjеди Сисак са 104, па остали. Укупно 2.007. Остале жртве до 3.108 укључуjу директни терор и друга стратишта. Жртава дjеце до 14 година било jе 318. Од овог броjа, на предшколску

Броз је обишао свет, али овај град у Србији је избегавао

Доживотни председник Југославије у историји је остао познат по својим светским турнејама, обиласцима држава на другом крају света Урбана легенда која се прича у чачанском крају каже да владари Србије никако нису волели овај град. Kраљ Александар Kарађорђевић посетио га је само једном и то због сахране војводе Степе Степановића, Тито га је заобилазио, а ни новији политичари га нису нарочито “мирисали”. А, изгледа, ни Чачани њих! Kада смо код Тита, доживотни председник Југославије у историји је остао познат по својим светским турнејама, обиласцима држава на другом крају света и путовањима која су трајала по неколико месеци. Ипак, прича каже, Чачак је избегавао у широком луку! Током своје тридесетпетогодишње владавине

НАТО хтео да Србија заћути, пa срушио Авалски торањ

Навршавају се две деценије од када су бомбе Алијансе уништиле чувену грађевину у престоници. Сведок Рајачић: Без те грађевине, планина није била препознатљива Сећам се као да је јуче било тог тренутка. Са породицом сам био на тераси, а из моје куће пуца поглед на торањ. Најпре смо приметили светлост, а онда су се чуле бомба, експлозија… Торањ је још стајао усправно. Затим га је погодио и други пројектил. Тек тада из подножја је почео да куља дим. У следећем моменту торња више није било. Овако, за „Новости“, прича Милан Рајачић из Врчина, сведок страшне ноћи од пре равно две деценије. Био је 29. април 1999, када се на мети

Ратко Булатовић, јунак и страдалик из 1999. – Повратник са последње капије

Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како

Драгослав Бокан: Југословенство – вирус који је изнутра разорио српски народ!

Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас разорило и појело један вијек наше историје, а тај аутоимуни вирус и данас нас дезоријентише, замагљује нам видике и онеспособљава да препознамо сами себе и да учинимо било шта заједно. Ово је поручио предсједник Института за националну стратегију, редитељ, књижевник, публициста и колумниста Драгослав Бокан из Новог Сада на предавању „Враћање Срба на отаџбински и светосавски пут“, које је у Галерији Kултурног центра организовало Српско удружење „Ћирилица“ Требиње. Не продајући вјеру за комфор и привилегије, каже Бокан, наши преци, интелектуално неписмени али духовно писмени – знали су да постоји дубоки смисао останка у православљу и српству, што су њихова интелектуално писмена а духовно неписмена

У Бањалуци отварање изложбе „Агресија у 78 слика“

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба „Агресија у 78 слика“ београдског Културног центра „Чукарица“, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских „Вечерњих новости“ Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из „Новости“ – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Колико је било жртава у Јасеновцу

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Фото: Wикипедиа / Wикипедиа Мирослав Филиповић

Зверства које су чиниле усташе да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина

Ове године навршава се 72. година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Бокан: Југословенство – вирус који је изнутра разорио српски народ

Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас разорило и појело један вијек наше историје, а тај аутоимуни вирус и данас нас дезоријентише, замагљује нам видике и онеспособљава да препознамо сами себе и да учинимо било шта заједно. Ово је вечерас поручио предсједник Института за националну стратегију, редитељ, књижевник, публициста и колумниста Драгослав Бокан из Новог Сада на предавању„Враћање Срба на отаџбински и светосавски пут“, које је у Галерији Kултурног центра организовало Српско удружење „Ћирилица“ Требиње. Не продајући вјеру за комфор и привилегије, каже Бокан, наши преци, интелектуално неписмени али духовно писмени – знали су да постоји дубоки смисао останка у православљу и српству, што су њихова интелектуално

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.