I, takođe, ne može Ratko biti heroj, a Koča zločinac. Ili su obojica heroji, ili su obojica zločinci. A možda, istovremeno, i jedno i drugo. Kada je Koča Popović napustio politiku (1972), imao sam 13 godina. Moja majka je umela da kaže: „Koča je bio gospodin. A Ranković mi je uvek ličio na pacova“. Moja majka, Ljiljana (r. Lukačević, 1937), nije se baš razumela u politiku, niti se za nju zanimala. Samo je izražavala raspoloženje sitnog prestoničkog građanstva, prema oslobodiocima. Leka je bio njihov. Koča, nekako, naš. Kada je Ranković umro (1983), sahrana se pretvorila u masovnu političku manifestaciju, koja je zatresla poredak. Kada je, pak, Koča umro (1992), kremiran

Pred Vladu Republike Srbije stiže predlog za osnivanje Instituta za očuvanje istorijskog sećanja koji je zamišljen kao zajedničko telo Rusije i Srbije. Cilj je borba protiv istorijskog revizionizma i očuvanje sećanja na ključnu ulogu sovjetskih, odnosno ruskih i srpskih vojnika u Drugom svetskom ratu. Jer, napadnuta je i prošlost Srbije i Rusije. Inicijativa za formirnje Instituta potekla je od predsednika Državne dume Ruske federacije Vjačeslava Volodina, a prihvaćena je od strane predsednice Skupštine Republike Srbije. Institut brani prošlost Srbije i Rusije Potpredsednik Skupštine Srbije Đorđe Milićević kaže za Spunjik da još nisu usaglašeni svi detalji oko formiranja Instituta, ali da očekuje da će ova inicijativa biti podržana u Vladi i