arrow up

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

Слободан Антонић: Естетика паланачке свадбе

Негде од средине јула аутоколонијални медији почели су да нас гњаве са спомеником Стефану Немањи. А онда, негде средином августа – као да је неко притиснуо паник-тастер – гунђање и вајкање претворили су се у праву хистерију.  Владимира Димитријевића то лудачко бешњење подсетило је на сцену из филма Истеривач ђавола, када се ђавоиманој јунакињи пред крстом лице окренуло на затиљак.  Невероватно је шта је све, током августовских бјесова, речено за споменик: Радина Вучетић (N1): „срамни споменик“; Горан Марковић (Peščanik) „та скулптура је смешна“, „симфонија неукуса“, „наказна творевина“, „безвредна гомилетина железа“, њоме ће бити „заувек унакажен град“;  Биљана Србљановић (Blic): „одраз потпуног одсуства контакта с временом“, „мегаломански историцизам“, „лажни академизам“, „у

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020.  Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Протест против порицања геноцида над српским народом

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића. Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“. Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још

Почело снимање филмске приче о херојима са Кошара

У сриједу је почело снимање филма и серије „Кошаре“, за које је сценарио написао Ђорђе Милосављевић, а режира их Балша Ђого. Прича је базирана на свједочанствима војника који су се храбро борили у истоименој бици 1999. године, када су војници СР Југославије у караули Кошаре напали припадници ОВК помогнути НАТО авијацијом. – Досад та тема није обрађена у играној форми. У оквиру „Омега продуцтион“, у којој смо Немања Мићић и ја партнери, идеја о снимању играног филма о бици на Кошарама је почела да се развија пре седам година. Чекало се на прави моменат да се стекну услови да се овако битна тема обради на достојан начин. Уз подршку Филмског

Пале: Приказани филмови о страдању у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту

На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови „А, Бог је ћутао“, „Сунце и жица“ и „Крст од крви“, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту. Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима. – То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић. Он је истакао да је Симо Брдар без

veritas2.jpg

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ И РАЊАВАЊА СРБА У ВОЗУ КОД ГЛИНЕ

Данас се навршило 27 година од када је, наишавши на мину близу моста јужно од Глине, експлодирао воз у којем су се налазили српски цивили и у којем су на лицу мјеста изгорјеле Маца Данчула /70/ и Сока Рокнић /43/, а око 30 цивила тешко рањено, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Истог дана је у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао и Јанко Радујковић /70/. Перо Гвојић /36/ је у експлозији остао без обје ноге, Јанко Јакшић /34/ је изгубио једну ногу, као и Ђуро Јаковљевић /44/, док је око 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано. Међу рањенима је била и четрнаестогодишња Зорана Рокнић, кћер

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Јадовно

На премијери филма „Крст над јамом“насталог у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“ одржаној 21. маја у Београду онако уплакане после свега што смо виделе погледом смо се договориле да првом приликом кад Душан Ј. Басташић и Удружење буду организовали молитвено путовање у Јадовно ћемо отићи тамо. Онда се, како то већ увек бива, умешао Бошко и кренуле смо пут Јадовна. Некад је довољан поглед да покрене лавину. Пре него кренем са причом која ће бити дуга… ВЕЛИКО ХВАЛА БРАТУ ДУШАНУ Ј. БАСТАШИЋУ. НЕ САМО ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ОВОГ ПУТОВАЊА ВЕЋ ЗА СВЕ ОНО ШТО СА УДРУЖЕЊЕМ, ВОЛОНТЕРИМА, ЕНТУЗИЈАСТИМА И ДОНАТОРИМА РАДИ ПОСЛЕДЊУ ДЕЦЕНИЈУ НА ОЧУВАЊУ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО. АЛИ И ШИРЕЊА ИСТИНЕ И ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О СТРАВИЧНОМ ЗЛОЧИНУ КОЈИ СЕ

Усташке идеје на Филозофском факултету у Београду?

Имају ли са свим овим некакве везе афилијације Николе Самарџића са Владимиром Бебом Поповићем и са кримогеним режимом Мила Ђукановића, под чијим се окриљем у Црној Гори данас скандира „Србе на врбе“, каменују српске куће, отима имовина Српске православне цркве, хапсе владике, пребијају свештеници и слободно исповедају усташке злочиначке идеје? „Србија је у глибу митоманије и свињокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили Спц, измислили светог саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову, Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора“ Ово је објава коју је извесни „Iggy666“ „окачио“ на свом „твитер налогу“, како пише, у „10.51 по подне, 30. јун

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.