Тражили сте Милош+Ковић - Страница 31 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 31

Бојанић: Да ли је могло бити све другачије, контроверзе АПРИЛСКОГ РАТА 1941.?

27. март 2020.

На седници Крунског савета 6. марта 1941. год одлучено је приступање Краљевине Југославије Тројном пакту.Тада су Нишлија Драгиша Цветковић и Цинцар – Марковић званично објавили разговоре са Немцима. Извор: Српска историја 27. март 2020. ; Приредио – Ђорђе Бојанић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Пропали пакт Под притиском фашистичких сила Краљевина Југославија је 25. марта 1941.год приступила савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт), односно потписују бечки протокол. У Бечком дворцу Белеведере, у жутој

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. „Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да

МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ КОД СНАГОВА ЧЕКАЈУ НА ЕКСХУМАЦИЈУ

23. март 2020.

На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре. Извор: ZEMUNSKI LOKALNI GLOBUS Ž.Ž. ; Текст и фотографије: Жана М. Живаљевић, 17. марта 2020. године НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из

ЋИРИЛИЦА И ПРАВОСЛАВНО СЛОВЕНСТВО

27. фебруар 2020.

Увек је теже заступати и сведочити истину него је знати. M. Ломпар Mи смо у ропству, искупи нас Господе. Св. Теофан Затворник Рат за наш ум 1. Скоро непримјетно, код Срба па и Руса прошла је обљетница у којој је сав православни свијет и ћирилична цивилизација требало да на сва звона обиљежи сто година од октобарске револуције, тог најкриминалнијег чина у историји свијета, а не само православног словенства и Свете Русије; да се никада више не понови сцена када су устаници предвођени јудеомасонском антимонархистичком кликом кренули у напад и заузели Зимски дворац (Ермитаж). У страшном терору јудеобољшевичких звијери према “класном непријатељу”, а уистину руском православљу, пострадало је потом шездесет и

Слободан Антонић: Не може Коча бити херој, а Ратко злочинац

26. фебруар 2020.

И, такође, не може Ратко бити херој, а Коча злочинац. Или су обојица хероји, или су обојица злочинци. А можда, истовремено, и једно и друго. Када је Коча Поповић напустио политику (1972), имао сам 13 година. Моја мајка је умела да каже: „Коча је био господин. А Ранковић ми је увек личио на пацова“. Моја мајка, Љиљана (р. Лукачевић, 1937), није се баш разумела у политику, нити се за њу занимала. Само је изражавала расположење ситног престоничког грађанства, према ослободиоцима. Лека је био њихов. Коча, некако, наш. Када је Ранковић умро (1983), сахрана се претворила у масовну политичку манифестацију, која је затресла поредак. Када је, пак, Коча умро (1992), кремиран

Нападнута прошлост Русије и Србије – спрема се здружени одговор

22. фебруар 2020.

Пред Владу Републике Србије стиже предлог за оснивање Института за очување историјског сећања који је замишљен као заједничко тело Русије и Србије. Циљ је борба против историјског ревизионизма и очување сећања на кључну улогу совјетских, односно руских и српских војника у Другом светском рату. Јер, нападнута је и прошлост Србије и Русије. Иницијатива за формирње Института потекла је од председника Државне думе Руске федерације Вјачеслава Володина, а прихваћена је од стране председнице Скупштине Републике Србије. Институт брани прошлост Србије и Русије Потпредседник Скупштине Србије Ђорђе Милићевић каже за Спуњик да још нису усаглашени сви детаљи око формирања Института, али да очекује да ће ова иницијатива бити подржана у Влади и

Споменик краљу ујединитељу: Статуа монарха коњаника налазиће се у парку између Старог и Новог двора у Београду

11. фебруар 2020.

Споменик краљу Александру Карађорђевићу биће подигнут између Старог и Новог двора на Теразијама, односно између Генералног секретаријата председника Републике и Скупштине града, одлучио је Одбор за подизање споменика на првој седници, којој је председавао академик Душан Ковачевић. Пише: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Скулптура трагично настрадалог српског и југословенског монарха на коњу неће се налазити у центру цветне ронделе, као што се размишљало, већ ближе Пионирском парку, а техничке детаље утврдиће Урбанистички завод Београда. Наиме, испоставило се да је на месту цветне ронделе живот скончао краљевски пар из династије Обреновића, краљ Александар и краљица Драга, када су их завереници бацили са дворске терасе током Мајског преврата 1903. Зато је Одбор, да би

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

Позив на заштиту уредника информативних портала у Црној Гори

21. јануар 2020.

Изражавамо нашу најдубљу солидарност са прогоњеним новинарима у Црној Гори, и још једном вас молимо да се, у оквиру својих могућности, супротставите репресији у Црној Гори. English Français Поштовани, Позивамо вас да се, у оквиру својих компетенција, заложите за заштиту слободе јавне речи у Црној Гори, а нарочито вас молимо да захтевате заустављање полицијског, тужилачког и судског прогона уредника информативних портала у Црној Гори. У последњих петнаест дана, најпре је 5. јануара 2020. ухапшена уредница портала ФОС медија, Анђела Ђикановић, да би недељу дана касније били ухапшени уредници портала ИН4С Гојко Раичевић и Борба.ме Дражен Живковић. Сви су задржани у притвору због наводног ширења лажних вести и „панике у јавности“,

Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори

2. јануар 2020.

Апел је већ потписало неколико хиљада људи, а администратори због великог броја заинтересованих не стижу да ажурирају списак који ће бити обнављан и мењан и у наредним данима. Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно

Трибина „Српско национално питање у 21. веку“

31. децембар 2019.

Српско питање за нас данас је питање „ресуверенизације наше културе“ и „ресуверенизација наше државе“, нагласио је професор Милош Ковић на трибини Српско питање у 21. веку. Београд – У Амфитеатру Георгије Острогорски на Филозофском факултету у Београду, 24. Децембра је одржана трибина „Српско национално питање у 21. веку“. Трибину је организовала „Група студената социологије“ а говорили су професори Филозофског факултета Милош Ковић и Слободан Антонић, професор Филолошког факултета Мило Ломпар и музичар и адвокат Феђа Димовић. Трибина је одржана пред дупке пуним амфитеатром. Присуствовали су јој и ратни ветерани којима је публика громогласним аплаузом одала почаст. Уводничар је указао да је потребно промишљати о српском националном питању и, поврх тога,

Милан Ружић: Све ће то НАТО позлатити

30. децембар 2019.

Показали смо се као народ којем је лако отети идентитет и земљу, али уколико би нам неко дирнуо у смартфоне, видео би шта је одмазда. Често ми је падало на памет, а бројни су примери који ово потврђују, да се патриотизам међу нама Србима прележи као богиње. Ко одболује патриотизам, најчешће постаје глобалиста На крају смо године која нама Србима поново није била баш најроднија у популационом смислу, али је била врло родна око пресађивања западних пелцера и калемљења родне флуидности у нашу неродну земљу. На заласку је година у којој је вербални деликт најављен у БиХ, а тиче нас се због Републике Српске, док је у Београду већ на

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Помозимо обнову споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

10. децембар 2019.

Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11.августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно села Чаваш одводе све мештане који су се у селу затекли жене,децу и старце. Настрадали су чланови породица Милошевић,Милетић,Мијатовић и Михић. Након другог светског рата 1956 године преживела родбина,пријатељи и

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе

9. децембар 2019.

Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета. Крагујевац – „Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело…” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на