Тражили сте Милош+Ковић - Страница 33 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 33

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

8. септембар 2019.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Цркве и манастири у Црној Гори су имовина читавог српског народа

24. јул 2019.

Председник Црне Горе г. Мило Ђукановић заложио се у својој изјави 12. јула 2019. за формирање „Православне цркве Црне Горе“. Иако није уобичајено да верске односе у православном свету уређује неко ко се не декларише као православац, изјава г. Ђукановића заслужује осврт због функције коју он обавља, као и због насртаја на имовину Српске православне цркве у Црној Гори. С обзиром на то да су српске цркве и манастири у Црној Гори духовно завештање и имовина читавог верујућег српског православног народа, сматрам се и ја обавезним да не ћутим, па наводим само неке од бројних доказа о томе. Последњих година било је много замена теза и неистина када се говори

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

28 ГОДИНА ОД КРВАВОГ РАТА У СЛОВЕНИЈИ: Војнике ЈНА у Дежели убијали терористи

7. јул 2019.

Словеначки крвави трагови у десетодневном рату против ЈНА нису заборављени. На то подсећа и недавна кривична пријава коју је Тужилаштву за ратне злочине Србије поднео адвокат Душан Братић Пише: Драган Вујичић Данас се навршава 28 година од завршетка оружаних сукоба у Словенији, који су означили почетак распада СФРЈ. Рат је почео 27. јуна, а окончан 7. јула 1991, склапањем споразума између савезних и словеначких функционера на Брионима. Тадашња влада СФРЈ обавезала се да ће да повуче савезну војску, а власти у Љубљани да демобилизују своје трупе. Током тих неколико крвавих дана погинула су 44 војника ЈНА, од којих су многи били млађи од 20 година, а рањено их је 180.

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

2. јул 2019.

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму Пише: Д. Матовић Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије. Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји. – У марсељском атентату на краља

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

9. јун 2019.

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Британска обавештајна служба прати ИН4С, политичаре, професоре и СПЦ

3. јун 2019.

Британску службу итетако занима и дјелатност поједних књижевника у Црној Гори, као и, како нам је потврђено, и рад неких универзитетских професора, међу којима су Саво Лаушевић, Борис Брајовић, Драго Перовић, Душан Крцуновић и Владимир Божовић На списку интелектуалаца који су под лупом британске обавјештајне службе МИ6 која дјелује и из Црне Горе, налазе се политичари, професори универзитета, поједини новинари и градоначелници, као и свештеници и челни људи Српске православне цркве, ексклузивно сазнаје Борба. У Црној Гори се тај број креће између 30-40 особа, док их је у Србији и Републици Српској дупло више. Они евидентирају људе из владиних и невладиних организација, људе у институцијама, који по њима нагињу ка

Убили малог Марка у очевом наручју

31. мај 2019.

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ… пријатељима додељене захвалнице (видео)

31. мај 2019.

Основна школа Бубањски хероји из Ниша је већ дужи низ година у пројектној сарадњи са руским школама из предмета историја и веронаука. Ове школске 2018-19. год. је доста тога заједнички урађено кроз корелацију предмета (историја, веронаука, географија, српски језик, музичко и ликовно). Из тог разлога дошли смо на идеју да по први пут захвалимо, на овај начин, учесницима који су допринели, учествовали и подржали наш рад на стваралаштву, које ће свакако користити како нашим тако и руским ђацима и онима који буду гледали ове филмове. Поред наших ученика који су учествовали у пројекту, који су и главни носиоци, на које се поносимо, захвалнице ће добити и: Епископ нишки Г. Г.

Ударили подмукло кад је било највише народа

30. мај 2019.

Десеторо невиних људи погинуло је 30. маја 1999. када је НАТО ракетирао мост код Варварина. Троје мртвих у првом, седморо у другом налету на дан Свете Тројице ЗВАЛИ су се: Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68). Неко је кренуо пут порте Цркве Успења Пресвете Богородице: славила се Света Тројица, свечан дан за Варварин. Неко, опет, до пијаце, јер је недеља пијачни дан у вароши. Сви страдали недалеко од богомоље 30. маја 1999. године у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави. – Наша Сања је била

ЗАШТО СРБИ ПОСТАЈУ ХРВАТИ, а Хрвати не постају Срби

29. мај 2019.

Нација, још од француске буржоаске револуције, престаје да буде етнички, већ постаје културни феномен. Припадност одређеној нацији, осећа се као таква, услед прихватања култрног обрасца који је та нација створила. Осећај припадности природно рађа и родољубље, те слогу у народу, што су кључни предуслови напретка и развоја било које државе, односно, њеног народа (нације). Тако су неке нације успеле да се очувају и у врло тешким временима, па иако су етнички потпуно прекомпоноване, оне су задржале оригинални национални осећај и државотворну свест. Као одличан пример, може нам послужити случај хрватске државне идеје и националног поноса. На нашу несрећу, ова национална идеја се, кроз историју, остваривала на рачун српског националног интереса,