Чувени новинар, реаниматор Велике масонске ложе у Југославиjи, из тестамента открива циjену коjу jе српски Ганди платио за своjу – неподобност Тек кад му jе стари приjатељ, Зоран Ђинђић, по доласку на власт омогућио да прочита своj досиjе на 400 страна, Драган Танасић постао jе свjестан моћи ДБ под чиjим надзором jе био од 1981. Данас, осим уништеног здравља, наjвише жали за вриjедним материjалима коjе су му изузели, интервjуима коjе jе као угледни новинар радио са значаjним личностима. Тако jе нестао и онаj са Арсом Милатовићем, Титовим пратиоцем из првог сусрета с папом. Танасић се, као Велики маjстор, нашао на мети и због обнављања масонске лозе у СФРЈ, одакле jе

Књигу Милоша Тимотиjевића обjавио „Службени гласник” У Клубу – књижари – галериjи „Гласник ”, књигу Милоша Тимотиjевића „Звонко Вучковић – Ратна биографиjа (1941-1944)”, расправу о проблемима прошлости и садашњости, представили су: др Коста Николић, рецензент, Борисав Челиковић, уредник и аутор. „Када jе 1977. године Звонко Вучковић, некадашњи капетан Југословенске воjске у Отаџбини (ЈВуО) и командант Првог равногорског корпуса, обjавио своjа ’Сећања из рата’, имао jе утисак да су питања везана за Други светски рат jош увек жива, свеприсутна и важна за свакодневицу, како српске емиграциjе расуте по целом свету, тако и за стварност социjалистичке Југославиjе. Био jе потпуно у праву. Обе стране су своj идентитет и легитимитет црпиле из догађа

Друштва „Душан Силни” и соколи у Србиjи су пре Првог светског рата примали делегациjе хрватских сокола свираjући хрватску химну да би истакли хрватску државност  и ако jе Хрватска тада била део Аустро-Угарске Монархиjе.  У Саборноj цркви у Београду 1897. освештена jе застава Душана Силног. Била су присутна изасланства из Хрватске, Русиjе, Чешке, Бугарске, Далмациjе и Срби из Воjводине. Делегациjа  од 22 хрватска сокола у соколском оделу са заставом и неколико излетника, коjу jе предводио подстарешина Стjепан Млинарић стигла jе 12. jуна 1897. у Београд. Хрватски соколи срдачно су дочекани на железничкоj станици. На станици jе био цео одбор „Душана Силног”.  На перону jе воjна музика свирала хрватску химну, после чега

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени  чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови  а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће“ (1). „Илустровани лист“ из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4

Витешка друштва Душана Силног припремала су своjе чланове за борбу за ослобођење. Гесло душановаца било jе „Вежбаj  мишицу  и око  за  добро  Отаџбине”. Витешко васпитање било jе телесно, морално и  народносно  васпитање. У њиховим редовима били су официри српске воjске и прегаоци у Србиjи и околним српским земљама. Душан Силни установио  jе  Знак мачевалачког официрског клуба “Душан Силни”. На  предлог  Воjислава  Рашића  Београдско  друштво  за  гимнастику  и  борење  на  скупштини  одржаноj  7.априла 1891.  прихватило  jе  свесловенску  соколску  идеjу   и променило   назив  у  Београдско  гимнастичко  друштво „Соко“. Део  чланства  на  челу  са адвокатом Јованом  Стоjановићем   иступио  jе  из  друштва и  22. новембра 1892.  основао  Грађанско  гимнастичко  друштво „Душан  Силни“. Друштво jе

Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак.  Зато  су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења.Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Сарађивали су са сличним организацијама Народном Одбраном, Савезом добровољаца, Аеро-клубом, Јадранском стражом … . При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Акција на народно одбранбеном пољу обухватала је шоферске течајеве,