Припадници Удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини, као потомци преживјелих Геноцида који је спровођен у НДХ, сматрају да имају и људску и сваку другу обавезу да реагују на овакве провокације.
У Јеванђељу по Матеји Исус Христос је рекао: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ Ова порука нам много тога говори – колико кроз историју, толико, а можда још и више, данас.
Нисмо случајно почели наше саопштење овим цитатом из Библије, јер је данас тешко препознати ко је прави вук, а ко вук маскиран у овцу.
Повод за ово оглашавање је најављена конференција о хрватском кардиналу Алојзију Степинцу која ће бити одржана у Европском парламенту. Конференцију организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а.
Чињеница која забрињава није сама организација овог срамног догађаја, колико ћутање европске администрације или немушта објашњења портпарола Европског паламента Делфин Колар која је рекла да се не може изјашњавати о конференцијама које организују изабрани посланици и да то треба видјети са њима.
Оно што је парадоксално у свему овом јесте да се ова конференција одржава у срцу Европе – исте оне Европе, која је уједињена устала и поразила погубне идеологије које су нам појединци покушали наметнути. Поред тога што је парадоксално, овакво поступање је и неразумно, ако се у обзир узме и чињеница да је и папа Фрањо зауставио процес канонизације злогласног надбискупа Алојзија Степинца.
Припадници Удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини, као потомци преживјелих Геноцида који је спровођен у НДХ, сматрају да имају и људску и сваку другу обавезу да реагују на овакве провокације.
Догађаји попут овог, не само да додају со на рану свима које та рана још увијек боли, већ поткопавају темеље већ поменуте борбе против зла, коју смо, као учесници на правој страни историје, водили.
Ако већ о неком црквеном великодостојнику треба организовати конференцију и о његовом страдању упознати ширу јавност, онда је то наш земљак, Свети Митрополит Дабробосански Петар Зимоњић, који је упркос упозорењима да се склони на почетку Другог свјетског рата, то одбио уз ријечи: „Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту“, а усташе га због тога убише на најмонстуознији начин.
Какву је судбину српски народ доживио у том периоду говори и чињеница да је само у Херцеговини у јаме бачено преко 12.000 Срба, а да је након Другог свјетског рата на простору данашње Херцеговине евидентирано преко 100 стратишта са још око 7.000 жртава усташког геноцида.
На крају, умјесто закључка, навешћемо стихове великог херцеговачког пјесника, чије име наше удружење са поносом носи:
„У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.“
За разлику од других, нама, православним Хришћанима, једини налогодавац је Бог, а једина команда истина.
За удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини
Спасоје Албијанић
Предсједник удружења
Везане вијести: