Сандра Благић: Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

Прије 77 година, тачније 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе су кренуле у одмазду.
Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу.
Убијали су све редом!
Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад.
Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фратар Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана.
Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу.

Уз говор фра Сатане:
“ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разријешити свих гријеха“ yбијено је 52 српских ђака!

Те мале душе жељне знања, живота и игре, заувијек су напустиле свијет.

Снијег је тог дана био црвен од српске крви!

Оно мало преживјелих испричали су своју трагедију, своје страдање. Али зарад „Братства и Jединства“ истина je остала једним дијелом сакривена и искривљена.
Подигнут je cпоменик са великом црвеном петокраком и натписом:
„Жртве фашистичког терора“ a cакривена имена, националност жртава као и националност кољача.

Мирна села, постала још мирнија, а већина огњишта заувијек остала угашена.
Усташе су без и једног испаљеног метка, убили најмање 2.300 људи, међу којима је и 551 дијете.

Убијали су сјекирама, ножевима, крамповина, а прије самог покоља потровани су пси.

Уназад пар година подигнут је нови споменик, са именима жртава. Тако се сјећамо мученика који су пострадали CAMO јер су били православци.
Боримо се против заборава!

Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

Аутор: Сандра Благић

Од истог аутора:

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не?

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао | Јадовно 1941.

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена …

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате | Јадовно 1941.

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да …

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …

Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.