Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У освит данашњег дана, пре 83 године, фашистичка Немачка је мучки, без објаве, напала Совјетски Савез.
Око стотину пешадијских и 32 оклопне моторизоване дивизије, потпомогнуте снажном ваздушном флотом, отвориле су један од најдужих и најкрвавијих фронтова у историји ратовања и започеле највећу битку коју је човечанство водило од свог постојања. И, мада је Други светски рат завршен потпуном капитулацијом фашистичких држава, коштао је све народе света неизмерних страдања: готово 100 милиона погинулих и инвалида.
Готово све земље које се, на други начин – санкцијама данас обрачунавају са Руском Федерацијом, војно су учествовале у нападу на СССР, тог 22. јуна 1941. Уз Немце су тада стали и њихови савезници Румуни, Италијани, Мађари, Финци, Данци, Шпанци…, као и војници из делова Чехословачке, Независне Државе Хрватске, Аустрије и Албаније, која је послала озлоглашену дивизију Скендер-бег. Да ратује на Источном фронту против СССР у јулу 1941. пријавило се 9.000 усташа из НДХ. Руски историчари пишу да је посебно окрутан био командант хрватског легиона Иван Маркуљ којег је касније заменио Марко Месић (близак рођак некадашњег председника Хрватске Стјепана Месића).
Неуспех акције „Барбароса“ прекретница је за исход Другог светског рата, после чега је уследио победоносни ход Црвене армије. Али, тешка искушења совјетских борбених снага, у првим часовима рата, током операције „Барбароса“ била су због низа других грешака увећавана.
Аналитичари тврде да је Јосиф Стаљин војни положај погрешно оценио и није био сигуран да ће Немачка тако брзо напасти. Није реорганизовао и опремио Црвену армију у року који је планирао. Каснио је и са опремом тенковских снага, а није било довољно опремљена ни авијација. Руководство СССР за одбрану и Генералштаб починили су читав низ грешака у планирању операција и мобилисања, због чега морал народа и армије, у самом почетку није био у очекиваном замаху.
Било је очигледно да су први дани фронта резултирали бројним совјетским жртвама, што је обесхрабрило народ. Међутим, вођени осећајем да Немачки напад није удар на економску моћ СССР, већ стратегија да их понизи и уништи, врло је брзо враћен борбени дух совјетском човеку. Низале су се победе Црвене армије, не само на европским фронтовима.
Немачки освајачи у почетку су били сигурни у своју победу. Вермахт је заузео Украјину, Белорусију и балтичке државе. Веровали су да ће ускоро заузети и Москву. Ипак, није им пошло за руком да униште Црвену армију у тој мери да она више не може да пружи никакав отпор. Рат се отегао, а Вермахт је био недовољно припремљен за оштре и хладне зиме с температурама од минус 50 степени. Хитлер је у великој мери потценио совјетског противника, тако гласи закључак историчара Криса Хелмекеа: „У ствари, војници Црвене армије борили су се жилаво и упорно. Њихови команданти су непрестано учили“.
– Хитлеровска Немачка је задала први ударац западним земљама – говорио је председник СССР Никита Хрушчов поводом две деценије од почетка напада. – Али, те западне земље пружиле су тако слаб отпор да је Хитлер, пошто их је поразио, једну по једну, а да при томе није истрошио своје снаге, могао да се окрене свом главном циљу: нападу на Совјетски Савез.
Дакле, Хрушчов се позвао на историјске чињенице да 1941. године није само Немачка напала СССР, већ и њихови савезници.
– Владајући кругови буржоаских држава, заслепљени мржњом према нашој социјалистичкој земљи и у страху од светског револуционарног покрета, нису прихватиле ниједан предлог совјетске владе, иако је целисходност тих предлога била за сваког очигледна – говорио је Хрушчов. – Историја Другог светског рата представља срамно поглавље у политици такозваних западних демократија. Владајући кругови Енглеске, Француске, Пољске и осталих држава нису се устручавали ни од издаје националних интереса њихових народа.
Закључио је:
– Такву издајничку политику народи су морали да плате милионима живота својих синова и кћери.
СКАНДИНАВЦИ ЗНАЛИ, А ЋУТАЛИ
У СВОЈИМ мемоарима некадашњи амбасадор Шведске у Вашингтону Ерик Боеман написао је да је шведска ратна влада била упозната са плановима за нацистички напад на Совјетски Савез, месец дана пре него што је био извршен. Наиме, Швеђани су успели да дешифрују преписку између Берлина и немачке амбасаде у Стокхолму, о размештају нацистичких трупа у Норвешкој и Финској.
ОБМАНЕ ГУБИТНИЧКЕ СТРАНЕ
МНОГО година по завршетку рата, неки немачки медији давали су „искривљену“ слику догађаја. Тако је у хамбуршком „Велту“ објављено да „није Хитлер него Совјетски Савез у том периоду тежио проширењу сфере своје доминације у Европи“ и да је „22. јун 1941. (Хитлеров напад) осујетио те планове“. А, истакнути публициста Хафнер је у часопису „Штерн“ 1966. написао да политика бонске владе „прећутно прелази од претпоставке да је Немачка изгубила рат само на Западу, али никако и на Истоку, и да последице овог рата још могу да буду исправљене уз помоћ Запада“.
Извор: АГЕНЦИЈЕ
