Ризиковала сопствени живот: Ова храбра Аустријанка успела да спаси 7.500 српске деце из пакла Јасеновца

Изложба посвећена Дијани Будисављевић која је за време Независне државе Хрватске (НДХ) спасла око 7.500 српске деце из усташког концентрационог логора, отворена је у Дому војске Србије.

Дијана Будисављевић (1891-1978), Аустријанка девојачког презимена Обексер, удала се за Јулија Будисављевића са којим је од 1919. живела у Загребу. После операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари лета 1942. отпочела је акције спасавања око 10.000 српских малишана из усташких логора.

Некад је најтеже бити човек

– Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже, бити човек – каже за Тањуг Слађана Зарић, ауторка изложбе додајући да је овим пројектом хтела да персонализује причу о страдалима у Јасеновцу и њиховим судбинама, а да се више не говори само о броју.

Diana Budisavljevic’s heroics in rescuing thousands of lives during WWII went unrecognized for more than 1/2 century https://t.co/4o7ZBnNg0W pic.twitter.com/goa3tA0pZx

— RFE/RL (@RFERL) August 12, 2017

Изложба доноси и приче о појединачним судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић и њених сарадника.

Међутим, није познато колико деце је враћено породици, ко је накнадно открио свој идентитет, колико њих је остало да живи не знајући да су козарачка, односно јасеновачка деца.

– На почетку су деца добијала картончиће који су им канапом везивани око врата, на којима је писало име, презиме, име родитеља, село из којег дете потиче и логор из којег је преузето – објашњава Слађана Зарић, а преносе Новости.

Деце кидала, често и јела картончиће

Она наводи да су поред картона, Дијана и њени сарадници правили и транспортне листе деце преузете из Јасеновца.

– Био је то почетак спасавања, али и очувања идентитета јасеновачке деце. Велики део идентификационих картона које су деца имала око врата уништен је током транспорта. Деца су те картоне кидала, а неретко и јела. Тако је настао проблем са идентитетом веома мале деце. Кад су дошла у Загреб, постојале су транспортне листе и пописи имена, али без картона није било могуће установити идентитет детета – прича ауторка изложбе.

Најтужнији тренутак у спасавању деце из логора био је њихово одвајање од мајки. То је био једини начин да деца остану жива – дечаци и девојчице које мајке нису дале или су их тада сакриле убијени су у Јасеновцу.

„Стево се грчевито обесио мајци око врата“

Босиљка Судар Лончар одвојена је од мајке заједно са браћом Стеваном и Миланом. Део њеног сведочанства приказан је и на изложби:

„Чинило ми се да дуго стојимо испред капије, а време је ипак брзо пролазило. Дошао је и час нашег растанка, Милан први изађе кроз капију, затим је дошао ред на Стеву. Стево се грчевито обесио мајци око врата, вришти и не да се, плачемо, мајка моли да пође, лагано га гура од себе, али Стево ништа не чује… Био је то један од страшних и тешких дана у мом животу и не само мом, тај ужас су доживеле стотине мајки и деце. Многима је то био последњи растанак“.

Otvaranje izložbe ‘Dijanina deca’ o akciji spasavanja dece iz logora Jasenovac. Zahvaljujući Dijani Budisavljević i njenim saradnicima spašeno je više od 7.500 dece.

Među njima su i moj deda Stevan Sudar, njegova sestra i brat. pic.twitter.com/zDPA6HKzWv

— Vuk Velebit (@vukvelebit) May 15, 2018

Ово је само једна од многих болних прича о којима говори ова изложба.

Такође, на једном од паноа је записано:

„У Горњој Ријеци усташе су сместиле најздравије дечаке из Јасеновца од којих су планирали да направе ‘мале јаничаре’. Српски дечаци били су обучени у усташке униформе и често су носили дрвене пушке. У логору је завладала епидемија тифуса која је усмртила све мале логораше. Дијана је организовала транспорт и ове деце, али од 400 дечака који су били смештени у Горњој Ријеци, преживело их је врло мало“, пишу Новости.

Преживела тифус и три нервна слома

Иначе, да би помогла српској деци Диана Будисављевић је и сама је пуно ризиковала. Обилазећи логоре заразила се болестима које су харале и убијале малишане, прележала је тифус и доживела три нервна слома.

Крајем маја 1945. агенти ОЗНЕ одузели су јој албуме са фотографијама деце. По налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Дијане Будисављевић је узета и целокупна картотека деце, иако није била завршена идентификација и репатријација.

После Другог светског рата вратила се у Инсбрук где је живела повучена и потпуно заборављена. Више није говорила о свом раду за време рата.

Изложба о Дијани Будисављевић ће бити отворена до 14. јуна, а у оквиру целог пројекта биће емитован документарни филм 23. маја, на Првом програму РТС-а од 21 час.

Аутор: Н. Џ. Новости

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Отворена изложба „Дијанина деца“ у Дому Војске

Диана Будисављевић: Пред носом режиму, за хиљаде живота …

Матаушић: Истина о спашавању српске дјеце крила се у …

Потресан апел логорашице из „Јасеновца“: Све су ми побили, бар ми брата нађите