‘Рекао сам Израелцима да могу мирно спавати што се Хасанбеговића и цијеле Хрватске тиче’

Нитко од присутних није имао појма да је Јасеновац постојао све до 1951., каже Седлар

У Arab-Hebrew Theatre – у у Тел Авиву синоћ је одржана свјетска премијера новог документарца Јакова Седлара „Јасеновац – истина“. Након ове пројекције филм ће бити приказан у европским градовима, САД-у и у Хрватској гдје ће премијера бити 4. априла у Загребу.

Прије пројекције у кину које је био крцато увод је дао проф. Mordecai Padwa, а након филма публика је с Јаковом Седларом разговарала нешто више од пола сата. Било је разних питања, али највећи број занимао се за комунистички Јасеновац, јер о томе прије нису знали практички ништа.

О филму и реакцијама разговарали смо с режисером Седларом.

Можете ли нам укратко испричати реакције вечерас након погледаног филма? Претпостављам да су публику чинили углавном Израелци?

Публику су искључиво чинили Израелци, што ме посебно радује, јер је ово доказ да је велики интерес и за нашу повијест и уопште за Хрватску у Израелу. На крају филма био је врло дуг аплауз, нимало намјештен, него искрен, јер су гледаоци схватили колико рада стоји иза овога филма. Наиме, проф. Padwa је прије почетка филма рекао како иза свега стоји 12 година озбиљнога истраживања које је донијело много нових докумената и сазнања о теми Јасеновца. Наравно, овдје је највећи интерес био за говорење о судбини Јевреја, што је разумљиво, но цијели филм је публика пратила у великој тишини и интересу за тему.

Можете ли нам укратко испричати реакције вечерас након погледаног филма? Претпостављам да су публику чинили углавном Израелци?

Судећи по питањима, највише их је занимала повијест јасеновачкога логора након 1945. Наиме, нитко од присутних није имао појма да је Јасеновац постојао све до 1951., о чему у филму свједоче двојица словенских партизана. О тој чињеници као и о судбини Јевреја у Титовој Југославији било је и највише питања. Наиме, публику је изненадила и чињеница да је третман Јевреја у комунистичкој Југославији био јако лош. Да су многи у ланцима доведени у Ријеку и прије укрцаја на брод „Радник“ морали су се писмено и „добровољно“ одрећи свега што су им конфисковали комунисти. Тко то није учинио, завршио би, умјесто у Израелу, у логору. То их је изненадило, јер је у Израелу дуго постојала пропаганда како је Тито био уз Израел, а истина је тотално обрнута. Такођер, невјероватна им је била и чињеница како постоје огромна одступања када је у питању број жртава. То никако нису могли разумјети, али након мојих додатних објашњења која су се односила на сталну великосрпску пропаганду која је и Степинца сврстала међу злочинце, мислим да су гледаоци разумјели о чему се ту ради..

Какве реакције очекујете у Хрватској?

Тешко је рећи какве ће реакције бити у Хрватској. Волио бих да се након гледања филма разговара о чињеницама, новим чињеницама које филм доноси. Биће ми жао ако се гледаоци унапријед, прије гледања, подијеле у два супротстављена  табора. Мислим да је дошло вријеме у којему ће се судити према чињеницама, а не према понављању старих неистина, да не кажем лажи. Овај филм нисам радио да бих било кога оптужио или оправдао, радио сам га из жеље да се приближимо истини ма како она болна била. Јасеновац је од 1941., па све до његова затварања 1951., велика омча око врата нашем народу. Једино нам истина може помоћи да се та агонија не продуљи унедоглед. На нама је, као народу, да се одредимо према истини, ма како она болна била. Без било каквога ревизионизма или понављања старих лажи.

Јесу ли Израелци имали питања о новом хрватском министру културе Хасанбеговићу?

Једно од питања било је везано уз министра Хасанбеговића. Питање је поставио један студент. Одговорио сам му да особно познајем министра и да он и сви други у Израелу могу мирно спавати што се њега и цијеле Хрватске тиче. Рекао сам му нека не насједа на буку оних којима је једино стало до њихових властитих материјалних интереса, никако до Хрватске. Министар је озбиљан историчар који поштује све оно што Израел јест, пријатељ је јеврејског народа, а у то ће се ускоро моћи и увјерити сви у Светој земљи. На овај одговор добио сам аплауз.

Што ви мислите о овим расправама у хрватском друштву о усташама и партизанима? Како би ваш филм могао утицати на то?

Расправе о усташама и партизанима биће врло интензивне све до момента када ће се та питања ријешити аргументима, на нормалан, цивилизован начин, без понављања старих оптужби које се темеље на полуистинама или лажима. Ми ћемо стално имати трауме и стално ћемо губити вријеме на ту врсту расправа, јер се као друштво нисмо до краја одредили шта је права истина о усташама, а шта о партизанима. Туђманова идеја о помирењу била је одлична, али за договор морате имати консензус. Не може се само оптуживати једна страна, а чим се другој спомену евидентно учињени злочини, одмах се говори о повијесном ревизионизму и реваншизму. Лично ни у једном свом филму нисам желио бити неко ко би желио затајити било чији злочин. Увијек су ме иритирали они који су, због властитих интереса, понављали старе лажи. Судећи по ситуацији у Хрватској, бојим се да ће проћи још доста времена да можемо аргументовано разговарати.

Извор: VEČERNJI LIST