Radmila Tonković o reviziji istorije i srpskom stradalaštvu, akademiku Srboljubu Živanoviću, Gideonu Grajfu i sukobu u Ukrajini

Radmila Tonković je jedna od najobrazovanijih Srpkinja – naučnik, akademik, istoričar, filolog, filosof, profesor, prevodilac, pisac, novinar i avijatičar. Visoko obrazovana na našem Univerzitetu na Filološkom i Filozofskom fakultetu, školovala se i na univerzitetima u Manhajmu, Hajdelbergu, Londonu i na čuvenom Univerzitetu “Lomonosov” u Moskvi, a studije završava sa “Zlatnom značkom” kao najbolji student fakulteta.

Ona je i prva žena – vazduhoplovni novinar i prva žena-vazduhoplovni urednik na Balkanu, a kao spisatelj, novinar, publicista i prevodilac piše i objavljuje u mnogim časopisima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Ordena Karađorđeve zvezde II stepena.

Intervju vodi: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpske istorije

-Kako vidite delovanje ljudi koji umanjuju broj srpskih žrtava u Jasenovcu i NDH?

  Smanjivanje srbskih žrtava je istorijski decenijski, pa možda i vekovni problem, jer su nas svi neprijatelji satirali planski, munjevito, grubo i udruženo, tako da Srbima nije omogućavano ni da sahrane svoje najmilije spasavajući preostale članove porodica, a kamoli da to i zapišu. A to bi bili relevantni podaci o žrtvama putem istrebljenja.

Za to je eklatantan primer Logor smrti „Jasenovac“, koji sadašnji NDH-istoričari čak imaju hrabrosti da nazovu radnim logorom?! A to je moguće zbog uništavanja dokaza o broju srbskih žrtava, koje je mešovita komisija  posle Drugog svetskog rata i dokazala da se radi o cifri od 700.000. Mi Srbi smo kao narod veoma naivni, jer smo posleratnim samo primirenim i prikrivenim fašistima dozvolili da izgrade „Jasenovac“ kao park, nadajući se da se pokolj Srba nikada više neće ponoviti, što je bilo pogubno! A potom su se pozivali na „popisane žrtve“, da su to cifre koje je moguće dokazati, tako da je proticanje vremena „u miru“  uticalo da se smanji interesovanje  za broj srbskih žrtava, kao i za najmonstruoznije načine ubijanja ljudi u logoru i iživljavanje zločinaca nad logorašima. Sve češće se šaputalo o tome, a srbski istoričari u SFRJ su ućutkivani raznim metodama, a jačali su kvazi-istoričari iz redova tadašnjih potomaka NDH…i sve se relativizovalo!

-Zašto Srbija nema naziv za svoje žrtve u NDH kao što imaju Jevreji (Holokaust) i Romi (Porajmos)? Holokaust ili Šoa je naziv za Jevrejske žrtve i njihov genocid, i taj naziv nema nikakve veze sa našim stradalaštvom… žalosno je što su naše srpske žrtve ušle i utopile se u jevrejski holokaust. Tragedija je što se naši istaknuti istoričari nisu izborili (kao jevreji na koje trebamo da se ugledamo po pitanju njihovog odnosa prema žrtvama) za naziv koji određuje naše srpske žrtve i koji je do sada morao biti prepoznatljiv… kao što je POKOLj ILI SRBOCID… i prihvaćen. Zašto se izbegavalo da srpske žrtve dobiju svoj zvanični naziv veliko je pitanje i naša sramota, da li se sa time slažete?

  Da, apsolutno se slažem sa Vama, ali se mora shvatiti, da se čak i do današnjih dana na visokim odgovarajućim dužnostima (funkcijama) nalaze neadekvatni ljudi, koji se nisu bavili i ne bave se ovom gorućom i fundamentalnom srbskom temom – STRADANjEM SRBA, jer je to opasno, vređa pripadnike naroda iz čijih redova su mobilisani zločinci, ne treba se vraćati u prošlost nego treba gledati u budućnost (u kojoj je posle svih pogroma bilo sve manje i manje Srba), a i Srbi su dobar narod i skloni su brzom praštanju i zaboravu…ZABORAV je naš najveći greh i sramota, jer čim zaboravite žrtvu, ona ponovno drugi put umire i to je trajna smrt.

  Podsetiću Vas, da smo ista pitanja postavljali Vi i ja pri priređivanju i uređivanju Vaše sjajne knjige „STRADANjA I ŽRTVE SRPSKOG NARODA U 20. VEKU“, misleći da je prošao taj pakleni vek za Srbe, ali evo i 21. vek nije nimalo lakši za naš narod od prošlog veka. Bojim se, da za to ima mnogostrukih razloga, ali su najstrašniji ZABORAV i MIRENjE SA SUDBINOM. Naši slavni preci iz ranijih buna i ratova su bili saborniji i složniji od nas, možda i hrabriji i odvažniji, možda rodoljubiviji, a možda i kompaktniji, a imajte na umu da su najbolji i najkvalitetniji dali živote za svoju Otadžbinu! Definitivno nam danas nedostaje RODOLjUBLjE a time i spremnost da svojoj deci obezbedimo bolju budućnost!

   Naši istoričari su se borili protiv zaborava srbskih žrtava i radili su u komisijama, ali im je onemogućavano da sve i dokažu, ja se usuđujem reći zbog prisustva potomaka zločinaca na mestima gde se trebalo sve to objaviti, evidentirati i prezentovati kao istorijski dokaz o stradanju našeg srbskog naroda. Mene najviše boli što i danas pozvani istoričari, pa i neki sveštenici SPC umanjuju broj žrtava u Logoru smrti „Jasenovac“ iz meni nerazumljivih razloga. Toga nema u sveštenstvu drugih crkava, svi su usaglašeni u svojim stavovima po pitanju žrtava i iz Drugog svetskog rata i iz ratova 90-ih godina, pa i po pitanju aktuelnog progona i pogroma Srba u najvećem otvorenom logoru u Evropi – na srbskom Kosovu i Metohiji.

-Kako vidite delo i životni rad i istraživanja koja nam je ostavio preminuli akademik Srboljub Živanović?

  Da, upravo ste postavili pravo pitanje za pravu i adekvatnu grandioznu ličnost, a to je i nastavak na moj prethodni odgovor, jer je profesor, doktor i akademik SRBOLjUB ŽIVANOVIĆ (rođen 1933. u Sarajevu – preminuo 1. januara 2024. u Londonu) osnivač antropologa Jugoslavije i član velikog broja domaćih i međunarodnih naučnih udruženja, a za člana Akademije nauka Republike Srpske je izabran 23. maja 2013. godine.

Da, dobro čitamo, ne i SANU?!

  U srbskoj javnosti će biti upamćen kao član forenzičkog tima, koji je 1964. godine vršio iskopavanja masovnih grobnica u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora smrti. Pamtićemo ga i kao predsednika Međunarodne Komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, čiju je Deklaraciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) usvojila Narodna Skupština Republike Srpske 15. oktobra 2015. godine, kao i suosnivača jedine dorbrotvorne organizacije u Zapadnoj Evropi, koja održava kulturu sećanja na stradanje Srba, Jevreja i Roma u NDH – Fondacije za istraživanje genocida i za sećanje na Jasenovac i Holokaust.

Citiraću prof. Živanovića:

 „Niko nema pravo da nekome oprašta u ime onih čije je ćutanje večno.“

Profesor Živanović je bio član Međunarodne slavenske akademije nauka i umetnosti i Filosofskog društva Ruske akademije nauka (RAN); kao i član Kraljevskog medicinskog društva (Royal Society of Medicine); Kraljevskog antropološkog instituta Velike Britanije (Royal Anthropological Society of Great Britain), kao i Udruženja kliničkih anatoma u Velikoj Britaniji. Za svoj rad u bioantropologiji i paleopatologiji, kao i u medicini odlikovan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a kao krunu za ŽIVOTNO DELO u unapređenju medicinske nauke odlikovan je Markizovom nagradom „Ko je Ko u svetu 2020. godine“. Patrijarh srbski German je ispred Srbske pravoslavne crkve prof. Živanovića odlikovao ORDENOM SVETOG SAVE za doprinos u radu na identifikaciji moštiju Svetog Despota Stefana Lazarevića u Manastiru „Koporin“.

-Sutra je komemoracija akademiku Srboljubu Živanoviću, da li ćete biti prisutni?

  Mislim, da je komemoracija ovoj kolosalnoj i veličanstvenoj ličnosti Srbinu naučniku svetskog ranga i renomea, zakazana u SANU u Beogradu, licemerje…a kako ja nisam licemer, neću biti prisutna!

JER…

Jugoslovenske vlasti su 1964. godine odbile da objave izveštaje Komisije sudskih antropologa za sistem ustaških logora smrti Jasenovac, zbog čega prof. Srboljub Živanović napušta Jugoslaviju i priključuje se međunarodnom timu antropologa u Africi. On pokušava da se vrati u Otadžbinu, ali mu vlasti to zabranjuju! Od 1968. godine radi na Londonskom univerzitetu na njihov poziv, gde 1982. godine izdaje udžbenik, u kojem objavljuje vlastiti metod za uzimanje  uzoraka sa skeleta, koji je danas prihvaćen u celom svetu!

A nama nije trebao, to je srbska tragedija! Neka je večna slava i hvala velikom čoveku i naučniku, koji nas je zadužio da istrajemo na istorijskom putu istine o stradanju srbskog naroda!

-Gideon Grajf je mnogo uradio za nas Srbe, ono što su trebale naše institucije da urade, on je uradio izdavši trotomno delo ,,JASENOVAC, AUŠVIC BALKANA”, kako vi vidite njegov rad?

   Gideon Grajf (rođen 1951. u Tel Avivu) je izraelski istoričar specijalizovan za izučavanje istorije holokausta, s užom orijentacijom na koncentracioni logor Aušvic, najkompetentniji je istraživač u toj oblasti, pa mu moramo verovati kada je svoje obimno delo nazvao „JASENOVAC – AUŠVIC BALKANA“, gde je opisao 57 ustaških metoda ubijanja i mučenja ljudi. Grajf takođe tvrdi, da je u Jasenovcu stradalo oko 700.000 ljudi i da je bio brutalniji logor od Aušvica. Pa kako da ne verujemo ovom svetskom stručnjaku, ako nismo verovali prof. Živanoviću i njegovim saradnicima i  specijalistima iz 1964. godine!

  Ovaj istoričar holokausta je još 2019. godine pozvao specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za ljudska prava da se pozabavi problemom narastajućeg neoustaštva u Hrvatskoj! Reagovanje je izostalo, a fašizam narasta u svetu?!

-Vi odlično poznajete prilike u Ruskoj Federaciji i Ukrajini, kako vidite ovaj sukob između dva ista naroda, šta je seme razdora i kada će ovi sukobi i zlo stati?

   Ako nam do sada nije bilo jasno, već možemo zaključiti da je u svim žarištima u svetu na sceni jedan opšti rat, koji nameće i otvara nova žarišta i sukobe kolektivni politički Zapad, tačnije SAD i Velika Britanija, koje moraju da podržavaju njihovi bedni poslušnici i vazali, bez sopstvene brige čak za svoje narode, pa ih uopšte ne brinu pogibije i stradnja pravoslavnih naroda. Najpre smo stradali mi Srbi, po već oprobanoj viševekovnoj matrici, usklađenoj sa novim tehnologijama i oružjima. Potom su na red došli Rusi kao najmnogoljudniji pravoslavci, sa dodatnom AntiRusijom i mržnjom prema braći zasejanom na teritoriji Ukrajine. I svi vekovni dokazani neprijatelji zajednički kidišu da unište, rascepkaju i opljačkaju  Rusiju. Kako im to ne uspeva i kako ne mogu da priznaju svoj poraz od Rusije na teritoriji Ukrajine, otvaraju nove sukobe i uništavaju drevne civilizacije izazivajući sve nove i nove sukobe. Evropa slabi demografski, ekonomski, politički, jer njeni slabi „lideri“ moraju da rade protiv sebe i svog naroda slušajući prekookeanske komande. Rusija je mnogim državama izborila nezavisnost, stvorila im samostalne i suverene države, ginula za njihovu slobodu, a sada oni kao pravi nezahvalnici jurišaju na Rusiju. Istorija se ponavlja i ko je pažljivo ne tumači, stradaće!

Ovo je nesporno strašna borba dobra i zla, a kako se zli uvek lakše udružuju, borba će još potrajati u raznim oblicima, čak i kada prestanu oružani sukobi! Prevare, terorizam, ubrzan pad dolara čekaju planetu, uz veliku opasnost kataklizme, ako na čelu zapadnih država ostanu satanisti i perverznjaci, koji svim sredstvima teže ka uništenju civilizacije kako bi dostigli svoju sanjanu „zlatnu milijardu“. Nadajmo se pobedi razuma! Inače….

-Autor ste prve enciklopedije štampane na više jezika  ,,Nebeske heroine sveta” koja je stigla do Vašingtona gde je uvrštena u Fond Kongresne biblioteke, da li planirate još neku enciklopediju tog formata, neko novo delo?

    Da, enciklopedija NEBESKE HEROINE SVETA je doživela 101 promociju u 15 država sveta, u Ženevi je proglašena za jedinstvenu enciklopediju u svetu, u Vašingtonu je uvrštena u fond Kongresne biblioteke, a u Ruskoj federaciji ju obavezan udžbenik u vazduhoplovnim akademijama! Mislim, da je time sve rečeno i ja sam prezadovoljna, iako nisam pisala ovo delo zbog nagrada i priznanja, već zato što su izuzetne žene u avijaciji sveta zaslužile ovakvu enciklopediju. Pišem nove knjige i neću se zaustaviti na broju 16. Uskoro iz štampe izlazi novo dopunjeno izdanje moje najlepše knjige TADIJA SONDERMAJER, o osnivaču naše avijacije i jedinom potpredsedniku FAI sa Balkana.

-Srećom da je država Srbija prepoznala vaš decenijski rad, trud, zalaganje i nagradila vas zasluženo Ordenom Karađorđeve zvezde II stepena na Sretenje 2022. godine, kako se osećate danas kao dobitnik te prestižne nagrade?

   Baš kada sam pomislila da sam primila sve nagrade širom svetskih meridijana, seća me se i moja Otadžbina Srbija i nagrađuje me tako visokim državnim ORDENOM KARAĐORĐEVE ZVEZDE II STEPENA, što je za mene posebna čast i radost, jer mi je starinom Vožd predak i time se moja istorija na divan i simboličan način zaokružila i uzvisila.

-I za kraj, šta biste poručili čitaocima sajta Srpska istorija?

  Velika je sreće i radost za ceo naš srbski narod što postoji Vaš istorijski sajt, koji neguje kulturu sećanja, ali otvoreno govori i o savremenim temama i dešavanjima i nesebično i permanentno se zalaže da razjasni, pojasni i analizira mnoge teme od vitalnog značaja za naš narod. Posebno raduje Vaš rad sa omladinom, što daje poseban kvalitet sajtu, jer je mladi naraštaj naša svetla budućnost! ŽIVELA SRBIJA!

Intervju vodi: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpske istorije

Priredila: Srpska istorija