Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барjаку, 3. августа jе служен помен за преко 400 мештана овог села коjи су краjем jула 1941. године побиjени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Боjмуната и Радановаца одведено jе и бачено у jаму Бикушу, где њихове кости и данас почиваjу. Наjвећи броj мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побиjен jе у сеоскоj школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барjак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту jе подигнут споменик страдалима чиjа тела се jош увек ту налазе, али jе оштећен током грађанског рата деведесетих година.
Парастос, коjи jе 3. августа 2013. године служио парох Лиjевањски, отац Жељко Ђурица jе (колико jе познато) први икада служен на овом светом месту. Овом приликом се окупило 32 људи, махом бивших становника Челебића, потомака оних коjи су пре 72 године пострадали у овом селу. Од ове године, према жељи потомака, 3. август jе установљен као дан годишњег парастоса када ће се окупљени заjеднички сећати своjих мученички пострадалих предака.
Присутнима се обратио Милован Ерцег, историчар пореклом из овог места чиjи су претци такође пострадали у овом селу 1941. године. Своjим обраћањем подсетио jе присутне на трагичне догађаjе из jула 1941. године и зло коjе се тада десило. Такође, присутнима обратио и Никола Петровић, рођени Челебићанин и председник Удружења Огњена Мариjа Ливањска, коjи jе истакао важност окупљања на овом светом месту, изразио jе задовољство што се толико људи окупило на оваj дан, истовремено подстичући окупљене да се замисле како би ово окупљање изгледало да jе са нама могло бити и 400 пострадалих. Истовремено, своjим обраћањем jе информисао присутне и о плановима за обнову спомен-гробља на Барjаку, коjе започиње током августа и захвалио се Челебићанима и осталим добротворима на прилозима.
Током поподнева, мања група људи се са оцем Жељком упутила ка jами Бикуши, где су се, у молитви сакупљени, сетили оних чиjе мошти и дан данас леже у овоj jами.
УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА
Везане виjести:
Будо Симоновић: „Огњена Мариjа Ливањска“
Челебић – Гниjездо и проклетство
