Ливањско поље Архиве - Јадовно 1941.

Зоран Ђуран: Коме су потребна сећања, а коме заборав

11. август 2026.

Срби из Челебића и околних села морали су своју децу слати у школу у исту кућу у којој су им зверски убијане и силоване мајке, сестре, ћерке… И да о том ћуте. Поводом јавних манифестација грађана с намером да се изразе сећање и осуда етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ 1995, поједине јавне личности ових дана иступају без искреног солидарисања према страдалима и прогнанима, с очитом намером да позову Србе да поново све забораве, у неком новом „вишем интересу“. Невероватно су злонамерни закључци које критизери изводе из таквих манифестација, као што је била невероватна и гротеска у СФРЈ, коју смо као народ очито наследили – да није добро за нас

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

7. август 2026.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика, поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

31. јул 2026.

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

30. јул 2026.

Погледаjте излагање Гордане Достанић, предсjеднице УО удружења Огњена Мариjа ливањска, на трибини „Зашто негуjемо културу заборава?” Позиваjући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић jе изнела низ статистичких података коjи jасно указуjу на планско уништење српског народа на подручjу Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она jе истакла политички проблем коjи jе сасекао ширење истине. «Политички естаблишмент тог времена jе зарад братства и jединства српске жртве натерао да ћуте, jер би се ширењем истине нарушила идеологиjа заjедничке државе. Тако jе жртва живела поред своjих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своjу причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да jе

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

29. јул 2026.

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

28. јул 2026.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у православним храмовима на подручју Ливна, ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 29. јула ГОЛИЊЕВО, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.00 часова БАЊА ЛУКА, храм Рођења Пресвете Богородице (Ребровачка црква), вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 18.00 часова. БАНСТОЛ, црква Свете Марије Магдалене, акатист Ливањским мученицима у 18.00 часова МИЛВОКИ (MILWAUKEE), САД, цркве Св. Саве, вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 17.30 часова 30. јула – празник Светих новомученика Ливањских ЛИВНО, у храму Успења Пресвете Богородице, Света Литургија у 9.30 часова БЕОГРАД, у цркви Светог Марка,

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

28. јул 2026.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Заклали су ми тек рођеног сина

19. јул 2026.

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

За помен жртвама или Огњена Марија 1941. године

14. јул 2026.

Пролазе децениjе и полако односе сведоке и документа. Неке jаме и стратишта су остала неотворена, а жртве без свеће и опела. Пише: Гордана Достанић У лето 1941. године у крашким jамама Динаре, Голиjе, Старетине, Тушнице, Камешнице, у челебићкоj школи, ливади Трновац, шуми Копривници, Купрешким вратима, Боровоj глави, Занесовићима, Кожварици и другим безименим стратиштима живот jе насилно и на наjстрашниjе начине одузет Србима са подручjа Ливна због њихове националности и православне вере. Више од 1600 жена, деце, стaраца, мушкараца нестало jе у пар jулских дана, уочи и на дан Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Отргнути од своjих дневних послова, истерани из своjих домова издисали су под ножем крвника коjи ниjе

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

14. јул 2026.

У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у

Гордана Достанић: А сада ја теби о Врепцу

9. јул 2026.

Ко ли ће, после мене, сем Лике, памтити Вребац? Онај из мамине давне, сетне приче у којој још једино постоји. Увек си ми причала о Лици, Врепцу, свом детињству, зорама које су пуне росе кад кренеш за овцама, вечерима уз ватру на огњишту. Све си памтила: људе, њихове надимке, шаљиве стихове, догађаје… Волела си сваки тај прошли дан, ма шта да је носио. А носио је лепоту детињства, личке свеже ноћи и распеване птице, носио је ледене зиме, и страхоте рата, скривање у планини, шуми, носио је и непребољену погибију брата негде далеко од Врепца… После сам се и ја сећала тих твојих сећања и неких мојих које сам пабирчила

Под оним плаветнилом

8. јул 2026.

Јован мој уснио је под плаветнилом Динаре. Уснио без успаванке и тихе речи материне којом се миран сан дозива. Коју му је последњу реч матер изговорила да му буде испраћајна и да на њој уплови у свој дубоки сан? Мој Јован! Мој стриц Јован. Мој ћић од четири дана. Пише: Цвијета Радић Да. Био је четири дана стар кад је убијен матери у наручју. Мора да јој је био у наручју. Несретна Аница, кога је од своје деце тог часа грлила? Њих троје, а две руке. Две руке, а једно срце материно које се не може поцепати на троје. Свакоме цело припада и свакоме се цело даје. Тако је Бог

Цвијета Радић: ЈУЛИ

6. јул 2026.

Још један јули у Ливањском пољу окупан памћењем и огрејан топлином пламена свеће. Још један јули огрејан Сунцем и милован плавим небом Ливањског поља. Још један јули са топлим зраком и песмом зрикаваца. Ни један јули без сећања! Није то сећање на зрело жито, ни траву у откосу и пласту, ни шум зеленог листа кукуруза… Није то сећање на песму косаца, на звук клепања косе и девојачки кикот под хладом букве док простире на белој марами ручак… Није то сећање на ледену воду у букари, ни на летњу ноћ кад спаваш на сену да ти тело отпочине под хладом месечине… То је оно тешко, тужно сећање рањеног сина и унука

Јован Мирић: „Има ли мјеста за нас на овоме свијету“

17. јун 2026.

Замукнуше и црквена звона, носећи широм васељене наше посљедње питање: има ли мјеста за нас православне Србе, ове који јесмо, овдје гдје јесмо, на овоме свијету. Кућа Кућу су ми запалили, и сав је народ у њој изгорио. У пепелу и угарцима остали су ми браћа и сестре, мајка и отац, родбина, комшије. Ја сам једина остала у животу. Кућа је била дрвена, планинска, на четири воде, са двије просторије. Лако се запалила и брзо је горила. Истјерали су све нас из кућа рано ујутро, ненадано, свезали нам свима руке конопима и дотјерали у нашу кућу. Била је најпространија. Око куће су поставили стражаре са пушкама. Све њих смо познавали,

Најава: Бања Лука, 23. мај 2026. : Представљање књиге “Крици и одјеци Ливањског поља”

15. мај 2026.

У Кући Милановића, Бана Миловановића 24, са почетком у 18 часова, публици ће бити представљена књига Крици и одјеци Ливањског поља, аутора Гордане Достанић, у издању Манастира Жича. Реч је о књизи у којој су сабране приче о догађајима у једној страдалној српској породици, а које могу послужити и као оквир за догађаје у другим српским породицама који, заједно, као микро историјска догађања, чине целину страдалне српске историје. Ауторка предочава разлоге записивања породичних догађаја, уз наду да ће они бити подстицај и другим „малим породичним историчарима“ да за своје потомке запишу своја сазнања и сећања. Поред аутора, у програму ће учествовати: Душко Певуља, Душан Басташић, Милана Томић, Дијана Ковачић, и певачка