arrow up

Подијелите вијест:

Прогон српског језика

У Никшићу представљена књига др Јелице Стојановић. Одсликавање времена у коме је политика у сукобу са истином

Представљање у Парохијском дому у Никшићу
Представљање у Парохијском дому у Никшићу

Никшић – Лингвистичко остварење професорке др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“ осветлило је два аспекта историје српског језика у времену Вукове борбе за његову стандардизацију. Промоција овог вредног дела одржана је у Парохијском дому у Никшићу. Радови се баве историјским и актуелним статусом српске ћирилице и актуелног статуса српског језика у Црној Гори.

– Ова књига одсликава и време у коме је политика у сукобу са истином и голим разумом. У Црној Гори, у званичној љубави су политика и антинаука. Без српског језика Црна Гора није Црна Гора. Једино је српски језик може оживети и препородити – казала је ауторка Стојановић, иначе добитница награде Вукове задужбине за науку у 2016. години.

У надахнутом говору проф. др Милош Ковачевић (написао предговор на 50 страна) казао је да ова књига представља научно издање из области лингвистике, синтезу сазнања о историји нашег језика и ћирилице у епохама и земљама овог језика.

– И то све до најновијих политичких насиља над српским језиком и његових преименовања под утицајем мржње и политичке самовоље на развалинама Југославије и свеколике културе – рекао је Ковачевић.

Да је књига студија за себе, која нас води од времена пре Вука до данас, сматра проф. др Михаило Шћепановић.

– У току је процес изгона српског језика и писма са тла Црне Горе. То је пут странпутице – каже Шћепановић.

Проф. др Драго Перовић примећује да аутор живи савремене муке српског језика и писма, илуструјући то бројним примерима, док проф. др Иванка Антовић оцењује да је књига прво научног, па тек онда уџбеничког карактера, у којој нема измицања пред фалсификатима и неистинама. Свештеник мр Слободан Јокић одао је признање професорки Стојановић што је стала на браник „освештаног српског језика и писма“.

ПОРЕЂЕЊЕ

– Ако је црногорска нација измишљена 1941. године, а црногорски језик тек 2011, онда то значи да у том периоду није било Црногораца – сматра професор Ковачевић.

Аутор: В. К.

Извор: НОВСТИ

Ознаке: Црна Гора, Српски језик, Никшић, Јелица Стојановић

Везане вијести:

ЦРНА ГОРА: Уби ме, али нећу писати латиницом, ја сам Србин и …

Чедомир Антић: Раде | Јадовно 1941.

Дечак Раде историју знаде | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​