Након 81 године, посмртни остаци седам преосталих придворачких новомученика сахрањени су у крипти, на Градском гробљу у Требињу. У љето 1941. мучки је убијено 13 Срба. Страдали су од комшија, усташа и муслимана, и бачени у јаму. Због систематског заташкавања усташких злочина, хумке су дуго биле без спомен-обиљежја.
На помену у Требињу окупили си се потомци да достојанствено испрате страдалнике. Међу њима и Жељко Шакота који каже да му је једина жеља била да се Срби које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму достојанствено сахране.
– Данас су ми осјећања помијешана, тужан сам што се 81 годину чекало, али сам срећан што је споменик напокон подигнут и захвалан сам свима који су томе допринијели – рекао је Шакота.
Прије седам година покренуто је питање рјешавања безимених гробова. Извршена је ексхумација страдалих, урађене ДНК анализе и кренуло у изградњу заједничке гробнице.
Предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак рекао је новинарима да су данас, послије више од 80 година, посмртни остаци придворачких мученика достојно сахрањени.
Бањак је подсјетио да је у јулу 2019. године на овом локалитету извршена ексхумација остатака страдалих у Придворачкој јами, а узорци њихових костију су упућени у Завод за судску медицину Републике Српске.
– У међувремену смо израдили пројекат, затим прво изградили крипту, потом споменик, а прије неколико мјесеци у чеони дио споменика уграђен је мозаик. Коначно, након тачно 81 године кости су положене поново у ову гробницу, на мјесту гдје су првобитно почивале – рекао је Бањак.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је новинарима да је овај догађај најзначајнији за породице и потомке страдалих, наводећи да је град издвојио значајна средства из буџета за изградњу споменика.
– То су угледни домаћини који су страдали само зато што су били Срби. Ништа друго нису имали као кривицу – рекао је Ћурић и додао да то треба да памти ова, али и млађе генерације.
Свету архијерejску литургију и помен страдалима служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије који је рекао да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
– Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха – рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи достојно људског образа и части.
Сабор Српске православне цркве на засједању у мају у Диптих светих, уз мученике пребиловачке и доњохерцеговачке, унио је и све остале мученике пострадале за вјеру у Херцеговини у вријеме Другог свјетског рата, међу којима су и мученици из Придворачке и јаме Јагодњача. Сви као Свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, празнују се 6. августа.
Преузето са: РТРС