Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу.
Пише: Р. ДРАГОВИЋ
Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас.
Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво.
Све то су разлози да се и место пребиловачког масакра над Србима неизоставно уврсти на листу дестинација које ће ученици основних и средњих школа из Србије обилазити на екскурзијама и рекреативним наставама. Иницијативу да се места страдања и злочина над српским народом у време Другог светског рата упишу на мапу школских излета потекла је од Музеја геноцида које тренутно припрема стручно упутство које ће бити прослеђено просветним властима.
Музеј је предложио и локалитете – меморијалне центре у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, али и у Аустрији, Италији, Пољској, Немачкој, Норвешкој и Холандији. Реч је о местима на којима су се од 1941. до 1945. године почињени најтежи злочини, масовна убиства, затварање, прогон и уморства Срба од стране нациста, усташа и других окупатора.
– Организованим обиласцима места страдања унапредило би се развијање саосећања код ученика према жртвама рата, које превазилази сагледавање искључиво историјских података, чиме би се допринело развоју свеопште културе сећања у нашем друштву – истичу у Музеју геноцида.
На примеру Пребиловаца школарци из Србије научили би најтежу и најмучнију, али преко потребну лекцију из националне историје. Ово село готово је нестало у усташком масакру – убијено је 826 од укупно 994 Срба из овог села углавном жена, деце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени у кућама и на њивама. У покољу су у целости угашена 54 српска домаћинства. О размери злочина сведочи поређење да је пре 1941. Пребиловце насељавало више од 1.000 житеља, а да је рат преживело свега 170. Први регрут из овог села испраћен је у војску тек 1962. године.
Судбина овог места носи и жиг понављања историје. Потомци злочинаца из 1941. поново су дошли у Пребиловце. Све куће у селу лета 1992. године поново су запаљене, спомен-костурница са посмртним остацима жртава усташког масакра је минирана, а место је сравњено са земљом. Након последњег рата, живот се други пут вратио у ово место. Данас у њему живи око 40 становника – живих сведока да је живот увек јачи од смрти, као и да је боље бити жртва него џелат. Сећање на геноцид у Пребиловцима молитвено се негује у Храму Христовог Васкрсења, освећеном 2015. године.
ИСТИНА СКРИВАНА У ЈАМАМА
СКРИВАЊЕ је саставни део сваког геноцида. Комунистичке власти нису дозвољавале изражавање јавног пијетета према жртвама пребиловачког масакра, а све јаме у којима су уморени херцеговачки Срби су забетониране. Истина о злочину свом силином је изашла на светло дана 1989. године, када су јаме отворене о потомци се после готово пола века поново срели са својим умореним прецима.
Извор: НОВОСТИ
