Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата

Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци.

Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а овде су требали изградити инфраструктуру за немачке окупаторске снаге. Пет логора су водили СС -ови и у тим логорима су били изузетно брутални. Најсевернији од ових логора био је у Карашјоку, овде су у лето 1942. дошла 374 заробљеника, затвореници су дошли из Србије и такозване независне државе Хрватске, неки од њих су дошли у оквиру усташког геноцида, само зато што су Срби , други зато што су се борили против Немаца, међу њима налазимо и партизане и четнике. Затвореници у Карашјоку требали су изградити пут између Норвешке и Финске. Током једва шест месеци постојања овог логора, 262 затвореника је умрло. Умрли су од злостављања, гладовања, болести и сурове климе.

Немачки официри су доведени из концентрационих логора у Немачкој , већина немачких стражара долазила је из немачке полиције реда. Било је и 20 Норвежана који су радили као затворски чувари, они су били веома брутални, а неколико њих је осуђено за убиства и нападе након рата. Мештани Карашјока, Норвежани, многи од њих Лапонци-Сами, били су сведоци страдања српских заробљеника и покушали су да им помогну колико су могли. Затвореницима су обезбеђивали храну, одећу и, у већини случајева, лекове, што је помагало затвореницима да преживе. Било је покушаја бекства, један од њих је био 17-годишњи Србин Живота Лупуловић. Помогли су му Сами, који су номадски народ који живи у природи и узгој ирваса.

Нажалост, Немци су заробили Животу и погубили га, када су га одвели, носио је типичну Сами одећу. Живота је мучен и погубљен, али је одбио да се преда своје норвешких помагаче. Ово су приче које желимо да пронађемо и истакнемо у нашем филму. Желимо да покажемо ко су били ти српски заробљеници, да причамо о условима у логору, о стражарима, ко су били и зашто су постали тако брутални и желимо да испричамо причу о норвешким помагачима. Следеће године навршава се 80 година откако су затвореници дошли у Норвешку, надамо се да ће наш филм помоћи да се објективно истакне ова прича и истовремено бити знак сећања  на све Србе који су у Норвешку дошли као заробљеници током рата , и они који су преживели и они који су сахрањени на норвешком тлу, каже Туресен за сајт Српска историја.

Бранко Димески – писац и публициста

Хтео бих да захвалим свима који су пружили подршку реализацији филма,  пре свега породицама логораша који су се одазвали нашем позиву и пристали да испричају истину о страдању својих најближих у норвешким логорима за време другог светског рата. Такође, велику захвалност дугујемо и  Норвежанима  који су доводећи своје животе у опасност помагали српским логорашима делећи има храну,  одећу и на крају помагали им да се неки од њих домогну слободе. Хтео бих да искажем захвалност Ђорђу Бојанићу главном и одговорном уреднику сајта Српске Историја на помоћи коју нам је пружио у прикупљању контаката са породицама  логораша .

Поводом 80 година од страдања Српских логораша у норвешким логорима овај филм треба да нас сети предака и њихове жртве коју су поднели и да укаже на значај  остварене  слободе, како нама тако и поколењима после нас, каже Бранко Димески за сајт Српска историја.

Кјетил  Палмквист -режисер филма

Снимљено је много материјала и више интервјуа. Такође, у филму ћете видети сведочења логораша као и очевидаца страдања српски логораша. Снимали смо на северу Норвешке , али ћемо ускоро снимити и у Србији. Биће приказан филм, а надам се  и серијал на тему страдања српских логораша у норвешким логорима, каже режисер Кјетил Палмквист за сајт Српска историја.

Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Хвала мојим пријатељима публицисти Бранку Димеском, врхунском норвешком историчару Кнуту Фловик Турасену и режисеру Кјетил Палмqуисту што су смогли снаге и кренули у реализацију норвешког филма о страдалим Србима у Норвешкој за време Другог светског рата. Коначно ће Срби сазнати праву истину о свирепим злочинима над Србима у Норвешкој.

Хвала и свима који су се одазвали да дају свој исказ.

Свакако да недужно страдали Срби заслужују истину. У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича у вези овог догађаја који је најављен пре пар месеци на сајту Српска историја.

Норвешка има део те језиве историје за коју мало ко зна. Данас норвешки ђаци путују у Аушвиц и друге логоре да уче историју а ова језива прича им је много ближе. А ми Срби скоро да не знамо ништа о овом страдалаштву, које се дефинитивно прикривало.

Моја идеја биће да овај филм погледају сви средњошколци и осмаци бар овде у Нишу… као историјско образовани филм.

Коначно се ова прича реализује и ускоро ћемо сазнати праву истину, која ће многе изненадити, каже Ђорђе Бојанић.

Погледајте видео (трејлер):

Приредила Српска историја